Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “2. Kraljevima 9”.
1 Tada prorok Elizej pozva jednog od proročkih sinova i reče mu: »Opaši bokove svoje i uzmi ovu bočicu s uljem u ruku svoju pa idi u Ramot-Gilead.
2 I kad dođeš onamo, potraži ondje Jehua, sina Jošafata, sina Nimšijeva, pa uđi i izvedi ga isred braće njegove i uvedi ga u skrovitu sobu.
3 Onda uzmi bočicu s uljem pa mu je izlij na glavu i reci: ‘Ovako veli Gospod: Pomazao sam te za kralja nad Izraelom.’ Zatim otvori vrata i bježi; i ne čekaj.«
4 I mladić, prorokov momak, ode u Ramot-Gilead.
5 A kad je stigao, gle: zapovjednici vojske sjedili su zajedno. Tada reče: »Imam riječ za tebe, zapovjedniče.« Nato reče Jehu: »Za koga od nas?« A on reče: »Za tebe, zapovjedniče.«
6 Tada Jehu ustane i uđe u kuću; a ovaj mu izlije ulje na glavu pa mu reče: »Ovako veli Gospod, Bog Izraelov: ‘Pomazao sam te za kralja nad pukom Gospodnjim, nad Izraelom.
7 I ti ćeš pobiti dom Ahaba, gospodara svojega; tako ću osvetiti krv svojih slugu proroka i krv svih slugu Gospodnjih od ruke Jezabeline.
8 I izginut će sav dom Ahabov; ta istrijebit ću Ahabu sve što mokri uza zid, i zasužnjene i slobodne u Izraelu.
9 I učinit ću s domom Ahabovim kao s domom Jeroboama, sina Nebatova, i kao s domom Baše, sina Ahijina.
10 A Jezabelu će proždrijeti psi na komadu zemlje jizreelske i nitko je neće sahraniti.’« Zatim otvori vrata i pobježe.
11 Jehu pak izađe k slugama svojega gospodara. Tada mu jedan reče: »Je li sve dobro? Zašto je ta luda dolazila k tebi?« A on im reče: »Vi znate tog čovjeka i besjedu njegovu.«
12 Oni pak rekoše: »Koješta! Kazuj nam sad.« A on reče: »Tako i tako mi je rekao govoreći: ‘Ovako veli Gospod: Pomazao sam te za kralja nad Izraelom.’«
13 Oni nato pohitaše te svaki uze haljinu svoju i stavi je poda nj navrh stuba; i zatrubiše u trube te rekoše: »Jehu je kralj!«
14 Tako se Jehu, sin Jošafata, sina Nimšijeva, uroti protiv Jorama (Joram je tada branio Ramot-Gilead — on i sav Izrael — od Hazaela, kralja sirijskoga,
15 ali se kralj Joram vratio u Jizreel da se liječi od rana što mu ih zadadoše Sirijci kad se borio s Hazaelom, kraljem Sirije.) Stoga reče Jehu: »Ako vam je po volji, neka nitko ne izađe ili pobjegne iz grada da ode dojaviti u Jizreel.«
16 I Jehu se pope na kola te ode prema Jizreelu, jer je Joram ležao ondje. I Ahazja, kralj Judin, sišao je vidjeti Jorama.
17 A stražar je stajao na tornju u Jizreelu; pa kad vidje da dolazi Jehuova družina, reče: »Ja vidim neku družinu.« Nato Joram reče: »Uzmi konjanika i pošalji ga pred njih, pa nek rekne: ‘Je li s mirom?’«
18 I uzjahavši konja, jedan ode preda nj i reče: »Ovako veli kralj: ‘Je li s mirom?’« A Jehu reče: »Što ti imaš s mirom? Okreni za mnom!« Tada stražar dojavi govoreći: »Glasnik je došao do njih, ali se ne vraća.«
19 Posla kralj i drugoga da uzjaši konja te on dođe k njima i reče: »Ovako veli kralj: ‘Je li s mirom?« A Jehu reče: »Što ti imaš s mirom? Okreni za mnom.«
20 Tako stražar opet dojavi govoreći: »Glasnik je došao do njih, ali se ne vraća. A vožnja je kao vožnja Jehua, sina Nimšijeva, jer vozi mahnito.«
21 Tada reče Joram: »Preži!« I upregnuše mu kola. Tada Joram, kralj Izraelov, i Ahazja, kralj Judin, izađoše svaki u svojim kolima; izađoše dakle u susret Jehuu i nađoše ga na zemljištu Nabota Jizreelca.
22 I dogodi se, kad Joram ugleda Jehua, da reče: »Je li s mirom, Jehu?« On pak reče: »Kakvim mirom, sve dok je bludničenja tvoje matere Jezabele i njezinih mnogih vračanja!«
23 Nato Joram okrenu ruke svoje i pobježe, te reče Ahazji: »Izdaja, Ahazja!«
24 A Jehu svom svojom snagom zape luk i ustrijeli Jehorama između mišica njegovih. I strijela mu izađe kroza srce te se on sruši u svojim kolima.
25 Tada Jehu reče svojemu časniku Bidkaru: »Digni ga i baci ga na komad zemlje Nabota Jizreelca; ta sjeti se kako smo ja i ti zajedno jahali za njegovim ocem Ahabom kad je Gospod naprtio ovo breme na nj:
26 ‘Doista, vidio sam sinoć krv Nabotovu i krv sinova njegovih’, izjavljuje Gospod, ‘stoga ću ti uzvratiti na ovome zemljištu’, izjavljuje Gospod. Zato ga sad digni i baci ga na to zemljište, prema riječi Gospodnjoj.«
27 A kad to vidje Ahazja, kralj Judin, pobježe put vrtne kuće. I Jehu pođe za njim te reče: »Ubijte i njega!« I ustrijeliše ga u kolima na usponu Guru, što je kod Jibleama. On zatim pobježe u Megido te ondje umrije.
28 Njegove su ga sluge potom kolima prenijele u Jeruzalem i sahranile ga u njegovu grobu kod otaca njegovih, u Davidovu gradu.
29 A Ahazja postade kraljem nad Judom jedanaeste godine Jorama, sina Ahabova.
30 Tada Jehu uđe u Jizreel. Pa kad to ču Jezabela, ličilom namaza oči svoje i uresi glavu svoju te pogleda s prozora.
31 I dok je Jehu ulazio na dveri, reče ona: »Je li s mirom, Zimri, ubojico gospodara svojega?«
32 A on podignu lice svoje prema prozoru te reče: »Tko je sa mnom, tko?« I dva – tri dvoranina pogledaše k njemu.
33 Tada reče: »Bacite je dolje!« I oni je baciše. I od njene krvi bijahu poprskani zid i konji. I on je pogazi.
34 Onda uđe te je jeo i pio. Potom reče: »Idite sad pogledati onu prokletnicu i sahranite je, jer ona je bila kraljevska kći.«
35 I oni je odoše sahraniti, ali ne nađoše od nje ništa osim lubanje i nogu i dlanova s ruku.
36 Stoga se vratiše i dojaviše mu to. A on reče: »To je riječ što ju je Gospod govorio preko svojega sluge Ilije Tišbijca govoreći: ‘Na zemljištu jizreelskom proždrijet će psi tijelo Jezabelino.
37 I Jezabelino truplo bit će kao gnoj na površju polja na zemljištu jizreelskom, da se neće moći kazati: Ovo je Jezabela.’«