Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo Postanak 3.
1 A zmija bijaše lukavija od sve zvjeradi poljske što je načini Gospod, Bog, pa reče ženi: »Je li Bog doista rekao da ne smijete jesti ni s jednoga drveta u vrtu?« 2 A žena reče zmiji: »Od plodova drveća u vrtu smijemo jesti, 3 ali za plodove drveta što je nasred vrta Bog reče: ‘Da niste jeli s njega! I ne dirajte u nj, da ne umrete!’« 4 Nato zmija reče ženi: »Zasigurno nećete umrijeti! 5 Nego zna Bog da će vam se u dan kad budete s njega jeli otvoriti oči, i bit ćete kao bogovi spoznavši dobro i zlo.« 6 I vidje žena da je drvo dobro za hranu i da je to drvo za oči zamamljivo a za mudrost poželjno; i uze od plodova njegovih, i pojede, a dade i mužu svojemu uza se te i on pojede. 7 Tada se oboma otvoriše oči, i oni spoznaše da su goli. I spletoše smokova lišća pa načiniše sebi pregače. 8 Tad začuše glas Gospoda, Boga, koji je hodio vrtom za dnevnog povjetarca; i sakriše se — Adam i žena njegova — pred Gospodom, Bogom, među drveće u vrtu. 9 I Gospod, Bog, zovnu Adama te mu reče: »Gdje si?« 10 A ovaj reče: »Začuh glas tvoj u vrtu pa se pobojah, jer ja bijah gol, te se sakrih.« 11 A Bog reče: »Tko ti kaza da si gol? Ti si dakle jeo s drveta za koje sam ti zapovjedio da s njega ne jedeš?« 12 Adam pak reče: »Žena koju si mi dao da bude uza me, ona mi dade s drveta te jedoh.« 13 Tada Gospod, Bog, reče ženi: »Što si to učinila?« A žena reče: »Zmija me prevarila pa sam jela.« 14 Nato Gospod, Bog, reče zmiji: »Kad si to učinila, prokleta bila među svom živinčadi i među svom zvjeradi poljskom! Po trbuhu ćeš svojemu puzati i prašinu jesti sve dane života svojega! 15 I neprijateljstvo zamećem između tebe i žene, i između tvojega sjemena i njezina sjemena: on će ti potirati glavu, a ti ćeš mu potirati petu.« 16 Ženi reče: »Tvoje muke i trudove tvoje silno ću umnožiti; u bolovima djecu ćeš rađati; žudnja će te vući k mužu tvojemu, a on će gospodariti nad tobom.« 17 A Adamu reče: »Jer si poslušao glas žene svoje te jeo s drveta za koje sam ti zapovjedio rekavši: ‘S njega da nisi jeo!’, zemlja neka je zbog tebe prokleta! S mukom ćeš se od nje hraniti sve dane života svojega. 18 Rađat će ti i trnjem i korovom, a hranit ćeš se poljskim raslinjem. 19 U znoju lica svojega ti ćeš kruh jesti dok se u zemlju ne vratiš; ta iz nje si uzet. Jer prah ti si, i u prah ćeš se vratiti.« 20 A svojoj ženi Adam nadjenu ime Eva, jer ona bijaše majka svima živima. 21 I načini Gospod, Bog, Adamu i ženi njegovoj haljine od kože pa ih odjenu. 22 Tada reče Gospod, Bog: »Evo, čovjek postade kao jedan od nas, spoznavši dobro i zlo. Ali, da ne bi sada pružio ruku svoju te uzeo i s drveta života pa pojeo i živio dovijeka«, 23 zato ga Gospod, Bog, izagna iz edenskoga vrta da obrađuje zemlju iz koje je uzet. 24 Tako protjera čovjeka. A istočno od edenskoga vrta postavi kerubime i plameni mač koji se bljeskao da čuva put k drvetu života.