Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo Postanak 42.
1 Vidje i Jakov da u Egiptu ima žita pa reče Jakov svojim sinovima: »Što gledate jedan drugoga?« 2 I reče: »Čujem, eno, da u Egiptu ima žita. Siđite onamo pa kupite ondje i za nas, da preživimo te ne pomremo.« 3 Stoga Josipovo desetero braće siđe kupiti žita u Egiptu. 4 Ali Benjamina, brata Josipova, Jakov ne posla s braćom njegovom, jer reče: »Da ga ne snađe kakva nesreća.« 5 Tako s onima koji su išli kupiti žita pođoše i sinovi Izraelovi; jer bijaše glad u zemlji kanaanskoj. 6 Josip pak bijaše upravitelj nad zemljom, on je bio taj koji je prodavao žito svemu puku zemlje. I dođoše braća Josipova te mu se pokloniše licem do zemlje. 7 A čim Josip ugleda braću svoju, prepozna ih, ali se pričini kao da ih ne poznaje te s njima oštro govoraše. I reče im: »Odakle dolazite?« A oni rekoše: »Iz zemlje kanaanske, da kupimo hrane.« 8 Josip dakle prepozna braću svoju, ali oni njega ne prepoznaše. 9 Tada se Josip sjeti snova što ih je o njima sanjao. I reče im: »Vi ste uhode! Došli ste izvidjeti golotinju zemlje!« 10 A oni mu rekoše: »Ne, gospodaru! Ta sluge tvoje dođoše kupiti hrane! 11 Svi smo mi sinovi jednoga čovjeka; mi smo pošteni ljudi, sluge tvoje nisu uhode!« 12 Ali on im reče: »Ne, nego ste došli izvidjeti golotinju zemlje!« 13 Nato oni rekoše: »Nas, slugu tvojih, bijaše dvanaestorica braće, sinova jednoga čovjeka u zemlji kanaanskoj. I eno, najmlađi je danas s ocem našim, a jednoga više nema.« 14 Ali Josip im reče: »Onako je kako sam vam kazao govoreći: ‘Vi ste uhode!’ 15 Ovako ću vas iskušati: tako živ bio faraon, nećete izaći odavde ako vaš najmlađi brat ne dođe ovamo! 16 Pošaljite jednoga između sebe da dovede brata vašega, a vi ostali ostat ćete u zarobljeništvu da iskušam riječi vaše, je li u vas istina. Inače, tako živ bio faraon, vi ste uhode!« 17 I stavi ih sve zajedno u zatvor na tri dana. 18 A treći dan Josip im reče: »Izvršite ovo, i živjet ćete; jer ja se Boga bojim. 19 Ako ste vi pošteni, neka jedan od vas braće ostane u ovome zatvoru, a vi ostali idite, odnesite žito svojim gladnim domovima! 20 Ali mi dovedite svojega najmlađega brata; tako će se obistiniti riječi vaše te nećete umrijeti.« Tako i učiniše. 21 Tada rekoše jedan drugomu: »Mi doista skrivismo bratu svojemu; jer gledasmo tjeskobu duše njegove dok nas je molio za milost, ali ga ne poslušasmo. Zato nas snađe nevolja ova!« 22 A Ruben im odgovori govoreći: »Nisam li vam rekao govoreći: ‘Ne ogrješujte se o dječaka’? Ali vi ne poslušaste. Zato se, evo, od nas i traži njegova krv!« 23 A oni nisu znali da ih Josip razumije, jer je između njih bio prevoditelj. 24 I on odstupi od njih te zaplaka. Potom se vrati k njima te porazgovara s njima. Onda između njih uze Šimuna i sveza ga na njihove oči. 25 Potom Josip zapovjedi da im torbe napune žitom i da svakomu vrate njegov novac u vreću njegovu te im dadu hranu za put. Tako im i učiniše. 26 Tada oni natovariše žito na magarce svoje pa odoše odande. 27 I kad jedan od njih otvori vreću svoju da u prenoćištu dadne krme svom magarcu, ugleda svoj novac; i gle, bijaše on u grlu vreće. 28 Tada reče braći svojoj: »Moj novac je vraćen! Ta evo ga u mojoj vreći!« I klonu im srce te prestrašeni govorahu jedan drugomu: »Što nam ovo učini Bog?« 29 I dođoše k svojemu ocu Jakovu u zemlju kanaansku pa mu ispripovjediše sve što ih je snašlo, govoreći: 30 »Čovjek koji je gospodar one zemlje oštro nam je govorio i proglasio nas uhodama zemlje. 31 A mi mu rekosmo: ‘Pošteni smo ljudi, mi nismo uhode.32 Bilo nas je dvanaestero braće, sinova oca našega; jednoga više nema, a najmlađi je danas s ocem svojim u zemlji kanaanskoj.’ 33 A čovjek, gospodar one zemlje, reče nama: ‘Ovime ću doznati da ste vi pošteni: jednoga od vas braće ostavite kod mene pa uzmite hranu za svoje gladne domove i idite. 34 Ali mi dovedite svojega najmlađega brata; tako ću znati da vi niste uhode, nego da ste vi pošteni ljudi. Onda ću vam predati brata vašega, a vi ćete u ovoj zemlji trgovati.’« 35 I dogodi se, kako su oni praznili vreće svoje, kad gle — novčani tobolac svakomu bijaše u njegovoj vreći. Pak kad ugledaše svoje novčane tobolce — i oni i otac njihov — uplašiše se. 36 Tada im reče Jakov, otac njihov: »Vi mene ostavljate bez djece! Josipa više nema ni Šimuna nema, a vi biste uzeli i Benjamina. Sve se to na me svaljuje!« 37 Nato Ruben reče ocu svojemu govoreći: »Ubij moja dva sina ako ti ga natrag ne dovedem! Predaj ga u moje ruke, i ja ću ti ga vratiti.« 38 No Jakov reče: »Moj sin neće ići s vama, jer brat njegov umrije, a on osta sam. I ako bi ga na putu na koji ćete poći snašla nesreća, moje biste sijede kose u žalosti svalili u Šeol.«