Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “1. Kraljevima 2”.
1 I kad su se Davidu približili dani da umre, zapovjedi on Salomonu, sinu svojemu, govoreći:
2 »Ja idem na put svega zemaljskoga; a ti budi jak i pokaži se čovjekom.
3 I drži naredbe Gospoda, Boga svojega, hodeći njegovim putima i držeći njegove odredbe, njegove zapovijedi i njegove uredbe i svjedočanstva njegova, kako je napisano u Zakonu Mojsijevu, da bi uspijevao u svemu što poduzmeš i svagdje kamo se okreneš,
4 kako bi Gospod održao svoju riječ kojom mi je obećao govoreći: ‘Budu li sinovi tvoji pazili na svom putu hodeći preda mnom u istini svim srcem svojim i svom dušom svojom’, reče: ‘Neće ti ponestati čovjeka na prijestolju Izraelovu.’
5 Ta i sam znaš što mi je učinio Joab, sin Cerujin, i što je učinio dvojici zapovjednika vojski Izraelovih, Abneru, sinu Nerovu, i Amasi, sinu Jeterovu, kad ih je ubio i prolio krv u miru kao u ratu te krvlju, kao u ratu, poškropio pojas svoj koji mu bijaše oko bokova i obuću koja mu bijaše na nogama.
6 Postupi dakle po mudrosti svojoj i ne daj da mu sijeda glava u miru siđe u Šeol.
7 A sinovima Barzilaja Gileadovca iskaži milosrđe pa neka budu među onima koji jedu za tvojim stolom; jer oni su tako stali uza me kad sam bježao od Abšaloma, brata tvojega.
8 A eno kod tebe i Šimeja, sina Gerina, Benjaminovca iz Bahurima; on me pak proklinjao groznim kletvama u dan kad sam išao u Mahanaim. Ali on mi je izašao u susret na Jordan te mu se zakleh Gospodom govoreći: ‘Neću te pogubiti mačem.’
9 Ali ti ga sad nemoj ostaviti nekažnjena, jer ti si čovjek mudar i znat ćeš kako s njim postupiti te mu sijedu glavu s krvlju otpraviti u Šeol.«
10 Tada David počinu kod svojih otaca i bî sahranjen u Davidovu gradu.
11 A razdoblje tijekom kojeg je David kraljevao nad Izraelom trajalo je četrdeset godina; u Hebronu je kraljevao sedam godina, a u Jeruzalemu je kraljevao trideset i tri godine.
12 I Salomon sjede na prijestolje Davida, oca svojega, i njegovo se kraljevstvo veoma učvrsti.
13 Ali Adonija, sin Hagitin, dođe k Batšebi, majci Salomonovoj. A ona reče: »Dolaziš li u miru?« On nato reče: »U miru.«
14 Pa reče: »Imam ti nešto reći.« A ona reče: »Govori.«
15 Tada on reče: »Ti znaš da je kraljevstvo bilo moje i da je sav Izrael na me upravio lice svoje, da ću ja kraljevati; ali mi je kraljevstvo izmaklo i pripalo bratu mojemu, jer njemu je pripalo od Gospoda.
16 Zato ja sad od tebe samo jedno išćem, nemoj me odbiti.« A ona mu reče: »Govori.«
17 Nato on reče: »Molim te, reci kralju Salomonu — jer tebe neće odbiti — da mi dadne Abišagu Šunamku za ženu.«
18 A Batšeba reče: »Dobro. Ja ću govoriti kralju za te.«
19 Batšeba dakle uđe kralju Salomonu da govori s njim o Adoniji. A kralj ustade i pođe joj ususret te joj se pokloni. Zatim sjede na svoje prijestolje te dade da se postavi stolac za kraljevu majku; i ona sjede njemu zdesna.
20 Tada reče: »Ja bih jednu malu stvar zaiskala od tebe, nemoj me odbiti.« A kralj joj reče: »Išći, majko, jer tebe neću odbiti.«
21 Nato ona reče: »Neka se Abišaga Šunamka dadne tvom bratu Adoniji za ženu.«
22 A kralj Salomon odgovori i reče majci svojoj: »Ta zašto ti išćeš Abišagu Šunamku za Adoniju? Išći i kraljevstvo za njega, jer on je moj stariji brat: i za njega i za svećenika Ebjatara i za Joaba, sina Cerujina.«
23 Tada se kralj Salomon zakle Gospodom govoreći: »Tako mi učinio Bog i tako mi pridodao ako Adonija ovu riječ nije izgovorio po cijenu svojega života!
24 Zato sad, tako živ bio Gospod, koji me potvrdio i posjeo me na prijestolje Davida, oca mojega, i koji mi je sazdao dom, kao što je obrekao: Adonija će još danas biti pogubljen.«
25 I kralj Salomon posla preko Benaje, sina Jojadina; i ovaj navali na nj te on pogibe.
26 A svećeniku Ebjataru kralj reče: »Idi u Anatot, na svoja polja; jer ti si zaslužio smrt, ali danas te neću pogubiti jer si nosio Kovčeg Gospodina Gospoda pred Davidom, ocem mojim, i jer si podnosio sve što je moj otac morao podnijeti.«
27 I Salomon svrgnu Ebjatara da više ne bude svećenik Gospodnji, da bi ispunio riječ što ju je Gospod izrekao protiv doma Elijeva u Šilu.
28 Pa kad ta vijest dođe do Joaba (jer Joab se bijaše priklonio Adoniji, premda se nije priklonio Abšalomu), Joab pobježe u Šator Gospodnji i uhvati se za rogove žrtvenika.
29 A kralju Salomonu bî dojavljeno da je Joab pobjegao u Šator Gospodnji: »Ta eno ga kod žrtvenika.« Tada Salomon posla Benaju, sina Jojadina, govoreći: »Idi, navali na nj.«
30 I dođe Benaja u Šator Gospodnji pa mu reče: »Ovako je rekao kralj: ‘Izađi!’« A on reče: »Neću, nego ću ovdje umrijeti.« I Benaja tu riječ donese natrag kralju govoreći: »Ovako je govorio Joab i ovako mi je odgovorio.«
31 Tada mu kralj reče: »Učini kako je rekao, pa navali na nj i sahrani ga. Tako ćeš skinuti s mene i s doma oca mojega nedužnu krv što ju je prolio Joab.
32 Tako će Gospod vratiti njegovu krv na glavu njegovu, jer je nasrnuo na dvojicu ljudi pravednijih i boljih od sebe i ubio ih mačem (a da to moj otac David nije ni znao): Abnera, sina Nerova, zapovjednika vojske Izraelove, i Amasu, sina Jeterova, zapovjednika vojske Judine.
33 Neka se dakle njihova krv vrati na glavu Joabovu i na glavu potomstva njegova dovijeka; a Davidu i njegovu potomstvu i domu njegovu i prijestolju njegovu neka od Gospoda bude mir dovijeka.«
34 I ode Benaja, sin Jojadin, pa navali na nj i ubije ga. I Joab bî sahranjen u svojoj kući u pustinji.
35 A namjesto njega kralj nad vojskom postavi Benaju, sina Jojadina, a svećenika Cadoka kralj postavi namjesto Ebjatara.
36 Tada kralj posla i dozva Šimeja pa mu reče: »Sagradi sebi kuću u Jeruzalemu i nastani se ondje; i odande nikamo ne izlazi.
37 Pa neka bude ovako: onoga dana kad izađeš i prijeđeš potok Kidron, dobro znaj da ćeš zasigurno umrijeti. Krv tvoja nek padne na tvoju glavu.«
38 Nato Šimej reče kralju: »Dobra je ta riječ. Kako moj gospodar kralj kaže, tako će učiniti sluga tvoj.« Tako je Šimej dugo vremena živio u Jeruzalemu.
39 I dogodi se, po isteku treće godine, da dvojica Šimejevih slugu pobjegoše k Akišu, sinu Maakinu, kralju gatskomu. I dojaviše Šimeju govoreći: »Eno tvojih slugu u Gatu.«
40 Tada Šimej ustade pa osamari svog magarca i ode u Gat k Akišu potražiti svoje sluge. Tako Šimej ode i dovede svoje sluge iz Gata.
41 Ali Salomonu bî dojavljeno da je Šimej otišao iz Jeruzalema u Gat i vratio se.
42 Tada kralj posla i dozva Šimeja pa mu reče: »Nisam li te zakleo Gospodom i opomenuo te govoreći: ‘Onoga dana kad budeš izašao i pošao bilo kamo, dobro znaj da ćeš zasigurno umrijeti.’ Ti si mi nato rekao: ‘Dobra je ta riječ što sam je čuo.’
43 Zašto dakle nisi održao zakletvu Gospodnju i zapovijed što sam ti je dao?«
44 I reče kralj Šimeju: »Ti znaš sve zlo, srce to tvoje zna, što si ga učinio Davidu, ocu mojemu. Zato Gospod vraća tvoje zlo na tvoju glavu.
45 A kralj Salomon bit će blagoslovljen, i prijestolje Davidovo učvrstit će se pred Gospodom dovijeka.«
46 I zapovjedi kralj Benaji, sinu Jojadinu, pa on izađe i navali na nj te Šimej umrije. Tako se učvrstilo kraljevstvo u Salomonovoj ruci.