Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “2. Kraljevima 4”.
1 A neka žena, jedna od žena proročkih sinova, zavapi Elizeju govoreći: »Tvoj je sluga — moj muž — umro, a ti znaš da se tvoj sluga bojao Gospoda; i evo, došao je vjerovnik uzeti ovo moje dvoje djece sebi za roblje.«
2 A Elizej joj reče: »Što da ti učinim? Kaži mi, što imaš u kući?« Ona pak reče: »Sluškinja tvoja nema ništa u kući osim vrča ulja.«
3 Tada joj reče: »Idi, posudi sebi iz okola posuda od svih susjeda svojih, praznih posuda; neka ne bude premalo.
4 Onda uđi i zatvori vrata za sobom i za sinovima svojim, pa nalijevaj u sve te posude; a pune stavljaj ustranu.«
5 I ode ona od njega pa zatvori vrata za sobom i za sinovima svojim. Oni su joj donosili posude, a ona je nalijevala u njih.
6 I dogodi se, kad se posude napuniše, da reče sinu svojemu: »Donesi mi još koju posudu.« Ali on joj reče: »Nema više posuda.« I ulje stade.
7 Tada dođe i kaza to čovjeku Božjem, a on joj reče: »Idi, prodaj ulje i podmiri svoj dug, a od onoga što preostane živjet ćeš ti i tvoji sinovi.«
8 I dogodi se da je jednoga dana Elizej prolazio kroz Šunem. A bila je ondje neka ugledna žena i ona ga privoli da svrati pojesti kruha. Tako je odonda, kad god bi prolazio, svraćao onamo pojesti kruha.
9 I reče ona mužu svojemu: »Gle sad, znam da je svet onaj čovjek Božji koji često prolazi kraj nas.
10 Načinimo sad malu ložnicu nad zidom i postavimo mu ondje postelju i stol i stolac i svijećnjak. Pa neka bude ovako: kad dođe k nama, neka svrne onamo.«
11 I dogodi se da jednoga dana dođe onamo te svrne u ložnicu i počine ondje.
12 Onda reče svojemu momku Gehaziju: »Pozovi tu Šunamku.« I on je pozove te ona stane preda nj.
13 Zatim mu reče: »Reci joj sad: ‘Evo, skrbiš za nas svom tom skrbi. Što mogu učiniti za te? Treba li za te govoriti kralju ili zapovjedniku vojske?« Ona nato reče: »Ja živim usred svojega puka.«
14 Stoga reče: »Što da joj dakle učinim?« Tada reče Gehazi: »Eto, nema sina, a muž joj je star.«
15 A on reče: »Pozovi je.« I on je pozove, a ona stane kod ulaza.
16 Tada joj reče: »Dogodine u ovo doba zagrlit ćeš sina.« A ona reče: »Ne, gospodine moj! Čovječe Božji, ne varaj sluškinju svoju!«
17 I žena zače i rodi sina, dogodine u to doba, kako joj je govorio Elizej.
18 I dječak je rastao. I dogodi se da jednoga dana izađe k ocu svojemu, k žeteocima.
19 I reče on ocu svojemu: »Glava moja! Glava moja!« A otac reče jednomu momku: »Odnesi ga majci njegovoj.«
20 I ovaj ga uze i donese majci njegovoj; i sjeđaše joj dječak na koljenima sve do podneva, pa umrije.
21 Tada ona ode gore i položi ga na postelju čovjeka Božjeg. Potom za njim zatvori vrata i izađe.
22 Onda pozva muža svojega te reče: »Pošalji mi sad jednog od svojih momaka i jednu magaricu da otrčim do čovjeka Božjeg i vratim se.«
23 A on reče: »Zašto ti baš danas hoćeš ići k njemu? Niti je mlađak niti je subota.« Ona pak reče: »Ostaj s mirom!«
24 I pošto osamari magaricu, reče ona momku svojemu: »Vodi i hodaj! Ne usporavaj me u jahanju, osim ako ti reknem.«
25 Tako ode pa dođe k čovjeku Božjem, na goru Karmel. I dogodi se, kad je čovjek Božji ugleda izdaleka, da reče svojemu momku Gehaziju: »Evo one Šunamke.
26 Molim te, pohitaj joj sad u susret i reci joj: »Jesi li dobro? Je li dobro tvoj muž? Je li tvoj dječak dobro?« A ona reče: »Dobro smo.«
27 No kad je došla do čovjeka Božjeg na gori, obujmi mu noge. Uto pristupi Gehazi da je odmakne, ali mu čovjek Božji reče: »Pusti je, jer je duša njezina ogorčena u njoj. A Gospod je sakrio od mene i nije mi objavio.«
28 Tada žena reče: »Zar sam ja iskala sina od gospodara svojega? Nisam li rekla: ‘Ne obmanjuj me!’«
29 Nato on reče Gehaziju: »Opaši bokove svoje i uzmi moj štap u ruku svoju pa idi. Ako koga susretneš, ne pozdravljaj ga; i ako te tko pozdravi, ne odgovaraj mu. A moj štap položi dječaku na lice.«
30 Ali dječakova majka reče: »Tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, neću te ostaviti.« Stoga ustade i pođe za njom.
31 A Gehazi je otišao prije njih i položio štap dječaku na lice, ali ne bješe ni glasa ni odziva. Stoga pođe natrag njemu u susret i kaza mu govoreći: »Dječak se nije probudio.«
32 I uđe Elizej u kuću, kad gle: dječak bijaše mrtav, položen na njegovoj postelji.
33 Pa kad uđe, zatvori vrata za njima dvojicom i pomoli se Gospodu.
34 Zatim se pope i leže na dječaka te stavi svoja usta na njegova usta i svoje oči na njegove oči i svoje ruke na njegove ruke. Tako se ispružio nad njim te se dječakovo tijelo ugrijalo.
35 Potom se vrati pa prošeta po kući: jednom ovamo i jednom onamo. Onda se uspe pa se ponovno ispruži nad njim; i dječak kihnu sedam puta, i otvori dječak oči svoje.
36 Tada Elizej zovnu Gehazija i reče: »Pozovi tu Šunamku.« I on je pozove. I kad je došla k njemu, reče joj: »Uzmi sina svojega.«
37 A ona uđe i pade mu do nogu pa se pokloni do zemlje. Zatim uze sina svojega te izađe.
38 A kad se Elizej vratio u Gilgal, bijaše glad u zemlji. I dok su proročki sinovi sjedili pred njim, reče on svojemu momku: »Pristavi veliki lonac i skuhaj varivo za proročke sinove.«
39 Tada jedan ode u polje nabrati povrća; i nađe divlju lozu pa s nje nabere punu haljinu divljih tikvica. Pa kad dođe, nareza ih u lonac s varivom jer nije znao kakve su.
40 Onda nasuše ljudima da jedu. I dogodi se, kad su počeli jesti to varivo, da oni povikaše i rekoše: »Čovječe Božji, smrt je u loncu!« I nisu mogli jesti.
41 Stoga reče: »Donesite brašna.« I baci ga u lonac pa reče: »Uspite puku da jede.« I nije više ničega lošeg bilo u loncu.
42 Tada dođe neki čovjek iz Baal-Šališe i donese čovjeku Božjem kruha od prvina plodova, dvadeset ječmenih hljebova kruha, i svježe klasje u svojoj torbi. A on reče: »Podaj puku da jede.«
43 Ali njegov služnik reče: »Kako ću to staviti pred stotinu ljudi?« A on reče: »Podaj puku da jede, jer ovako veli Gospod: ‘Jest će, i još će preteći.’«
44 I stavi pred njih te su jeli i još je preteklo, prema riječi Gospodnjoj.