Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo Brojevi 21.
1 A kralj Arada, Kanaanac koji je živio na Jugu, doču da Izrael dolazi Atarimskim putem pa navali na Izraela teneke od njih odvede u sužanjstvo. 2 Tada se Izrael zavjetom zavjetova Gospodu i reče: »Ako ovaj puk doista predaš meni u ruke, zatrijet ću gradove njegove.« 3 I Gospod ču glas Izraelov i preda mu Kanaance, a Izrael zatre i njih i gradove njihove. A onome mjestu nadjene ime Horma. 4 Potom od gore Hora krenu put Crvenoga mora, kako bi zaobišli zemlju edomsku. A duša puka bijaše shrvana zbog puta. 5 Tada puk stane govoriti protiv Boga i protiv Mojsija: »Zašto nas izvedoste iz Egipta da pomremo u ovoj pustinji? Ta nema ni kruha ni vode, a ovo bijedno jelo ogadilo se dušama našim.« 6 I pošalje Gospod na puk zmije ognjene te one ujedahu puk, pa pomrije mnogo naroda u Izraelu. 7 Tada puk dođe k Mojsiju te reče: »Zgriješili smo jer smo govorili protiv Gospoda i protiv tebe. Pomoli se Gospodu da ukloni zmije od nas.« I Mojsije se pomoli za puk. 8 A Gospod reče Mojsiju: »Ti napravi zmiju ognjenu i postavi je na stijeg. I dogodit će se da će tko god bude ujeden ostati živ ako je pogleda.« 9 I Mojsije napravi mjedenu zmiju pa je postavi na stijeg. I dogodilo bi se, ako bi koga ujela zmija, kad bi pogledao na mjedenu zmiju, ostao bi živ. 10 A sinovi Izraelovi otputovaše i utaboriše se u Obotu. 11 Onda otputovaše iz Obota i utaboriše se kod Ije-Abarima, u pustinji što je nasuprot Moabu, prema sunčevu istoku. 12 Odande otputovaše pa se utaboriše u dolini Zeredu. 13 Odatle otputovaše i utaboriše se onkraj Arnona, koji je u pustinji što seže do amorejske granice. Arnon je naime moapska granica, između Moaba i Amorejaca. 14 Zato se veli u „Knjizi bojevaGospodnjih”: »Vaheb kod Sufe i potoci arnonski 15 i padine potoka što se protežu do mjesta Ara i naslanjaju na granicu Moaba.« 16 Odande pak odoše u Beer. To je studenac na kojemu je Gospod rekao Mojsiju: »Saberi puk da im dadnem vode.« 17 Tada Izrael zapjeva ovu pjesmu: »Proključaj, studenče! Zapjevajte njemu! 18 Knezovi studenac iskopali, odličnici ga pučki izdubili, žezlom, štapovima svojim.« A iz pustinje odoše u Matanu, 19 iz Matane pak u Nahaliel pa iz Nahaliela u Bamot, 20 a iz Bamota u dolinu što je u zemlji moapskoj, prema vrhu Pisge što gleda na pustaru. 21 Tada Izrael posla glasnike Sihonu, kralju amorejskomu, govoreći: 22 »Pusti me da prođem kroz tvoju zemlju. Nećemo skretati u polja i vinograde niti ćemo piti vodu iz studenaca. Ići ćemo kraljevskim putem dok ne prođemo tvoje područje.« 23 Ali Sihon ne dopusti Izraelu da prođe kroz njegovo područje. Tako Sihon sabra sav svoj puk te izađe u pustinju pred Izraela; i dođe u Jahac pa zavojšti protiv Izraela. 24 Ali ga Izrael potuče oštricom mača i zaposjedne zemlju njegovu od Arnona do Jaboka, sve do sinova Amonovih, jer granica sinova Amonovih bijaše utvrđena. 25 Tako je Izrael zauzeo sve one gradove; i nastani se Izrael u svim gradovima amorejskim, u Hešbonu i u svim njegovim naseljima. 26 Hešbon naime bijaše grad Sihona, kralja amorejskoga, koji je ratovao protiv prijašnjega kralja Moaba i preoteo mu iz ruke svu zemlju njegovu, sve do Arnona. 27 Zato kažu umnici: »Dođite u Hešbon! Neka se sagradi i neka se utvrdi grad Sihonov! 28 Jer oganj izbi iz Hešbona, plamen iz grada Sihonova; proždrije Ar Moapski, gospodare visova arnonskih. 29 Jao tebi, Moabe! Propao si, puče Kemošev! Sinove je svoje dao ko bjegunce, a kćeri svoje kao roblje, Sihonu, kralju amorejskomu. 30 A mi smo strijeljali na njih; propao je Hešbon do Dibona i pustošismo sve do Nofaha što seže do Medebe.« 31 Tako se Izrael nastani u zemlji amorejskoj. 32 A Mojsije posla da izvide Jazer, te zauzeše njegova naselja i protjeraše Amorejce koji bijahu ondje. 33 Potom se okrenu i pođu put Bašana. A bašanski kralj Og izađe pred njih, on i sav njegov puk, na vojnu kod Edreja. 34 Ali Gospod reče Mojsiju: »Ne boj ga se, jer sam predao u ruke tvoje njega i sav njegov puk i zemlju njegovu; a ti učini s njim kako si učinio sa Sihonom, kraljem amorejskim, koji je boravio u Hešbonu.« 35 I potukoše njega i sinove njegove i sav njegov puk, tako te mu nitkone osta živ. Potom zaposjednuše njegovu zemlju.