Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Ezekiel 10”.
1 Tad pogledah, i gle: na svodu koji bijaše nad glavama kerubā pojavi se nad njima nešto kao kamen safir, izgledom nalik obličju prijestolja. 2 I progovori čovjeku odjevenom u lan i reče: »Uđi među kotače pod kerubom i pregršti svoje napuni ognjenim ugljevljem između kerubā, pa ga prospi nad gradom.« I on uđe meni naoči. 3 A kerubi stajahu s desne strane Doma kad je čovjek ušao; i oblak ispuni unutrašnje predvorje. 4 Tada se slava Gospodnja podiže s keruba na prag Doma; i Dom se ispuni oblakom, a predvorje se napuni sjajem slave Gospodnje. 5 A zvuk krila kerubskih čuo se sve do vanjskoga predvorja, kao glas Boga Svemogućega kad progovori. 6 I dogodi se, kad on zapovjedi čovjeku odjevenom u lan govoreći: »Uzmi ognja između kotača, između kerubā«, da ovaj uđe i stade uz kotač. 7 Tada jedan kerub pruži ruku svoju između kerubā prema ognju koji bijaše među kerubima. I uze ga, te stavi u pregršti čovjeka odjevenog u lan; a ovaj to primi i izađe. 8 I ukaza se u kerubā obličje čovječje ruke pod krilima njihovim. 9 I pogledah, kad gle: uz kerube četiri kotača — jedan kotač uz jednog keruba i po jedan kotač uz svakoga drugog keruba. A kotači izgledom bijahu poput boje kamena berila. 10 Što se pak tiče izgleda njihova, njih sva četiri bijahu istoga obličja, kao da je kotač u kotaču. 11 Kad bi išli, išli bi u sva svoja četiri smjera, ne okrećuć’ se idući; nego na mjesto kamo bi se glava okrenula, tamo bi pošli. Nisu se okretali idući. 12 A cijelo njihovo tijelo i leđa njihova i ruke njihove i krila njihova i kotači bijahu sve uokolo puni očiju, čak i kotači što ih ta četvorica imahu. 13 A kotači, oni na moje uši bijahu prozvani „Kovitlac”. 14 I svaki imaše četiri lica: lice prvoga bijaše lice keruba, a lice drugoga bijaše lice čovječje, u trećega pak bijaše lice lavlje, a u četvrtoga lice orlovsko. 15 I kerubi se podigoše. Bijahu to ona bića što ih vidjeh na rijeci Kebaru. 16 I kad bi kerubi krenuli, krenuli bi uz njih i kotači; a kad bi kerubi podigli krila svoja da se uzdignu sa zemlje, tȋ se kotači ne bi odmicali iskraj njih. 17 Kad bi se kerubi zaustavili, zaustavili bi se i kotači, a kad bi se podigli, podigli bi se i kotači s njima; jer duh bića bijaše u njima. 18 Tada slava Gospodnja ode s praga Doma i stade nad kerube. 19 Nato kerubi podigoše krila svoja i uzdigoše se sa zemlje meni naoči. Kad oni pođoše, i kotači bijahu uz njih. I svaki stajaše na ulazu istočnih dveri Doma Gospodnjega, a slava Boga Izraelova bijaše odozgo nad njima. 20 Bijahu to ona bića što ih vidjeh ispod Boga Izraelova na rijeci Kebaru. Tako spoznah da to bijahu kerubi. 21 Svaki imaše četiri lica i u svakoga bijahu četiri krila; a pod krilima njihovim bijaše obličje ruke čovječje. 22 A lica im obličjem bijahu ista kao lica koja vidjeh na rijeci Kebaru, njihov izgled i ona sama. Svaki je išao prȁvo naprijed.