Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Matej 13”.
1 A u onaj dan Isus, izašavši iz kuće, sjeđaše uz more. 2 I skupi se oko njega veliko mnoštvo, tako da je on morao ući i sjesti u brodicu. On sjede, a sve ono mnoštvo stajaše na obali. 3 I reče im mnoge stvari u prispodobama govoreći: »Evo, izađe sijač sijati. 4 I dok je sijao, nešto zrnja pade uz put. I dođoše ptice i pozobaše ga. 5 Nešto pak pade na kamenito tlo, gdje nemaše mnogo zemlje. I odmah izniknu, jer nemaše duboke zemlje. 6 A kad sunce ogranu, sprži se; i jer nemaše korijena, osuši se. 7 Nešto pak pade u trnje. I trnje uzraste i uguši ga. 8 A nešto pade na dobru zemlju. I davaše plod: neko stostruk, neko šezdesetostruk, neko tridesetostruk. 9 Tko ima uši da čuje, neka čuje!« 10 Pristupiše mu učenici te rekoše: »Zašto im u prispodobama govoriš?« 11 A on im, odgovorivši, reče: »Vama je dano spoznati tajne kraljevstva nebeskoga, a njima nije dano. 12 Jer tko ima, dat će mu se i obilovat će, a tko nema, i što ima, oduzet će se od njega. 13 Zbog toga im u prispodobama govorim, jer gledajući ne vide i slušajući ne čuju niti razumiju. 14 I ispunja se na njima proroštvo Izaijino koje kaže: Sluhom ćete slušati, i nećete razumjeti; i gledajući gledat ćete, i nećete vidjeti. 15 Jer usalilo se srce puka ovoga te ušima jedva čuše, a oči svoje zatvoriše: da očima ne vide i ušima ne čuju i srcem ne razumiju te se ne obrate i ja ih ne iscijelim. 16 A blažene oči vaše što vide i uši vaše što čuju. 17 Jer zaista, kažem vam: mnogi su proroci i pravednici poželjeli vidjeti što vi gledate, a ne vidješe; i čuti što vi slušate, a ne čuše.« 18 »Vi dakle poslušajte prispodobu o sijaču. 19 Svakomu koji sluša riječ o kraljevstvu, a ne razumije, dolazi Zli te otima što mu je posijano u srcu. To je onaj posijan uz put. 20 A na kamenito tlo posijan, to je onaj koji čuje Riječ i odmah je s radošću prima, 21 ali nema u sebi korijena, nego je nestalan. I nastane li nevolja ili progonstvo zbog Riječi, odmah se sablazni. 22 U trnje posijan, to je pak onaj koji sluša Riječ, ali briga ovoga svijeta i zavodljivost bogatstva guše Riječ te postaje besplodna. 23 A na dobru zemlju posijan, to je onaj koji Riječ sluša i razumije, koji onda rod donosi i daje: netko stostruko, netko šezdesetostruko, netko tridesetostruko.« 24 Drugu im prispodobu iznese govoreći: »Kraljevstvo nebesko nalik je čovjeku koji posije dobro sjeme po svojoj njivi. 25 Ali dok su ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj i posija kukolj posred pšenice pa ode. 26 A kad usjev uzraste i plod donese, tada se pokaza i kukolj. 27 A sluge pristupe kuće gospodaru pa mu reknu: ‘Gospodaru, nisi li posijao dobro sjeme po svojoj njivi? Odakle onda ima kukolja?’ 28 A on im kaza: ‘Neprijatelj čovjek to učini!’ Sluge mu pak rekoše: ‘Hoćeš li dakle da ga odemo sabrati?’ 29 Ali on reče: ‘Ne! Da ne biste, sabirući kukolj, zajedno s njim iščupali i pšenicu. 30 Pustite nek oboje raste do žetve. A u vrijeme žetve reći ću žeteocima: Saberite najprije kukolj i svežite ga u snopove, da ga spalim, a pšenicu skupite u žitnicu moju.’« 31 Drugu im prispodobu iznese govoreći: »Kraljevstvo nebesko nalik je zrnu gorušičinu koje čovjek uzme i posije na svojoj njivi. 32 Ono je, doduše, manje od svega sjemena, ali kad uzraste, veće je od svega povrća. I postane stablo, tako da dođu ptice nebeske i gnijezde mu se na granama.« 33 Drugu im reče prispodobu: »Kraljevstvo nebesko nalik je kvascu koji žena uzme i zamijesi u tri mjere brašna dok se sve ne nakvasa.« 34 Sve je to Isus govorio mnoštvu u prispodobama. I bez prispodoba nije im govorio, 35 da se ispuni što je rečeno po proroku govoreći: Otvorit ću u prispodobama usta svoja, iznijet ću skriveno od postanka svijeta. 36 Tada Isus otpusti mnoštvo i dođe u kuću. I pristupe mu učenici njegovi govoreći: »Razjasni nam prispodobu o kukolju na njivi.« 37 A on im, odgovorivši, reče: »Sijač dobroga sjemena jest Sin Čovječji, 38 a njiva je svijet; a dobro sjeme, to su sinovi kraljevstva; a kukolj su sinovi Zloga. 39 Neprijatelj pak koji ga posija jest đavao; a žetva je svršetak svijeta; a žeteoci su anđeli. 40 Kao što se dakle kukolj sabire i ognjem spaljuje, tako će biti na svršetku ovog svijeta. 41 Sin Čovječji poslat će svoje anđele, i oni će sabrati iz njegova kraljevstva sve sablazni i sve koji čine bezakonje 42 i baciti ih u peć ognjenu. Tamo će biti plač i škrgut zubi. 43 Tada će pravednici zasjati kao sunce u kraljevstvu Oca svojega. Tko ima uši da čuje, neka čuje!« 44 »Nadalje, kraljevstvo nebesko nalik je blagu skrivenu na njivi koje, pronašavši ga, čovjek sakrije te od radosti zbog njega ode i proda sve što ima pa kupi onu njivu. 45 Nadalje, kraljevstvo nebesko nalik je čovjeku trgovcu što traži lijepo biserje: 46 on, pronašavši jedan dragocjeni biser, ode, proda sve što ima i kupi ga. 47 Nadalje, kraljevstvo je nebesko nalik mreži bačenoj u more a koja zahvati od svake vrste; 48 nju, kad se napuni, izvuku na obalu i sjednu. Dobro skupe u posude, a nevaljalo bace van. 49 Tako će biti na svršetku svijeta: izaći će anđeli i odijeliti zle isred pravednih, 50 i baciti ih u peć ognjenu. Tamo će biti plač i škrgut zubi.« 51 Reče im Isus: »Jeste li razumjeli sve ovo?« Rekoše mu: »Da, Gospodine.« 52 A on im reče: »Zbog toga je svaki knjižnik upućen u kraljevstvo nebesko nalik čovjeku, kuće gospodaru, koji iznosi iz svoje riznice novo i staro.« 53 I dogodi se, kad Isus završi ove prispodobe, da ode odande. 54 I došavši u svoj zavičaj, naučavaše im u njihovoj sinagogi, tako da bijahu zapanjeni te govorahu: »Odakle ovomu ta mudrost i čudotvorne sile? 55 Nije li ovo drvodjeljin sin? Ne zove li se majka njegova Marija, a braća njegova Jakov i Josip i Šimun i Juda? 56 I sestre njegove, nisu li sve među nama? Odakle onda ovomu sve to?« 57 I sablažnjavahu se o njega. A Isus im reče: »Nije prorok bez časti, osim u zavičaju svojemu i u domu svojemu.« 58 I ne učini ondje mnogo silnih djela zbog nevjere njihove.