Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Matej 21”.
1 A kad se približiše Jeruzalemu i dođoše u Betfagu, uz Maslinsku goru, tada Isus posla dvojicu učenika 2 govoreći im: »Pođite u selo pred vama i odmah ćete naći privezanu magaricu i magare s njom. Odriješite ih i dovedite k meni. 3 I ako vam tko što rekne, reći ćete: ‘Gospodin ih treba!’ — i odmah će ih poslati.« 4 A sve se to dogodilo da se ispuni što je rečeno po proroku govoreći: 5 Recite kćeri Sionskoj: Evo, dolazi ti kralj tvoj, krotak, jašuć’ na magarcu i magaretu, mladuncu magaričinu. 6 I učenici odu i učine kako im Isus naredi. 7 Dovedu magaricu i magare te stave na njih haljine svoje, pa ga posjednu na njih. 8 A ogromno je mnoštvo prostrlo svoje haljine po putu. Drugi pak rezahu grane sa stabala i prostirahu ih po putu. 9 A mnoštvo koje mu je prethodilo i koje ga je slijedilo vikalo je govoreći: Hosana Sinu Davidovu! Blagoslovljen Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Hosana u visinama! 10 I kad je ušao u Jeruzalem, sav se grad uskomeša govoreći: »Tko je ovaj?« 11 A mnoštvo govoraše: »To je Isus, prorok, iz Nazareta galilejskoga.« 12 I uđe Isus u Hram Božji i izagna sve koji su prodavali i kupovali u Hramu. I mjenjačima isprevrta stolove, a prodavačima golubova klupe. 13 I reče im: »Pisano je: Dom moj zvat će se Dom molitve, a vi ga učiniste špiljom razbojničkom!« 14 I pristupe mu u Hramu slijepi i hromi, i ozdravi ih. 15 A kad velesvećenici i knjižnici vidješe čudesa koja učini i djecu što viču u Hramu i govore: »Hosana sinu Davidovu!«, rasrdiše se. 16 I rekoše mu: »Čuješ li što ovi govore?« A Isus im kaza: »Da. Zar nikada niste pročitali: Iz usta djece i dojenčadi sebi si pripravio hvalu?« 17 I ostavi ih, ode iz grada u Betaniju te prenoći ondje. 18 A ujutro, vraćajući se u grad, ogladnje. 19 I ugleda jednu smokvu kraj puta. Dođe k njoj i ne nađe na njoj ništa osim lišća sama pa joj reče: »Ne bilo više od tebe ploda dovijeka!« I smokva učas usahnu. 20 I učenici se, vidjevši to, zadiviše govoreći: »Kako učas usahnu smokva!« 21 A Isus im, odgovorivši, reče: »Zaista, kažem vam, ako budete imali vjeru i ne posumnjate, činit ćete ne samo ovo sa smokvom nego i gori ovoj ako reknete: ‘Digni se i baci u more!’, bit će tako. 22 I sve što zaišćete u molitvi vjerujući, primit ćete.« 23 A po njegovu dolasku u Hram, dok je naučavao, pristupiše mu velesvećenici i pučke starješine govoreći: »Kojom vlašću to činiš?« I: »Tko ti dade tu vlast?« 24 A Isus im, odgovorivši, reče: »I ja ću vas upitati jednu stvar koju, ako mi reknete, i ja ću vama reći kojom vlašću to činim: 25 Krštenje Ivanovo, odakle li bijaše? Od Neba ili od ljudi?« A oni umovahu među sobom govoreći: »Reknemo li: ‘Od Neba’, reći će nam: ‘Zašto mu onda ne povjerovaste?’ 26 A reknemo li: ‘Od ljudi’, plašimo se mnoštva. Ta svi Ivana drže za proroka.« 27 Pa odgovorivši Isusu, rekoše: »Ne znamo.« Kaza i on njima: »Ni ja vama neću kazati kojom vlašću to činim.« 28 »A što vam se čini? Neki čovjek imao dvojicu sinova. Priđe prvomu i reče: ‘Sine, hajde danas raditi u mojemu vinogradu!’ 29 A on, odgovorivši, reče: ‘Neću!’ No poslije zažali pa ode. 30 Priđe i drugomu te reče isto tako. A on, odgovorivši, reče: ‘Ja idem, gospodaru!’, i ne ode. 31 Koji je od te dvojice izvršio volju očevu?« Rekoše mu: »Onaj prvi.« Isus im reče: »Zaista, kažem vam: carinici i bludnice pred vama idu u kraljevstvo Božje. 32 Jer dođe k vama Ivan putem pravednosti i ne povjerovaste mu, a carinici mu i bludnice povjerovaše. Vi pak tovidjeste, ali poslije ne zažaliste tako da biste mu povjerovali.« 33 »Drugu prispodobu čujte! Bijaše neki čovjek, kućegospodar, koji posadi vinograd i ogradi ga plotom i iskopa u njemu gnječilo i sagradi toranj, pa ga iznajmi vinogradarima i otputova. 34 A kad se približilo vrijeme plodova, posla svoje sluge k vinogradarima da uzmu njegov urod. 35 A vinogradari pograbe sluge njegove pa jednoga istukoše, drugoga pak ubiše, a trećega kamenovaše. 36 Opet posla druge sluge, brojnije od prvih, i učiniše im isto. 37 A naposljetku posla k njima sina svojega govoreći: ‘Imat će obzira prema mojemu sinu.’ 38 No kad vinogradari ugledaše sina, rekoše među sobom: ‘Ovo je baštinik! Hajde, ubijmo ga i dočepajmo se njegove baštine!’ 39 I pograbe ga, izbace iz vinograda i ubiju. 40 Kada dakle dođe gospodar vinograda, što će učiniti onim vinogradarima?« 41 Rekoše mu: »Te će zločince nemilice pogubiti i vinograd će iznajmiti drugim vinogradarima koji će mu davati urod u svoje vrijeme.« 42 Reče im Isus: »Zar nikada niste pročitali u Pismima: Kamen koji odbaciše graditelji, taj postade ugaoni zaglavnjak. Od Gospoda ovo nasta i čudesno je u očima našim? 43 Zbog toga vam kažem: kraljevstvo Božje oduzet će se od vas i dat će se narodu koji donosi njegove plodove. 44 I tko padne na taj kamen, smrskat će se, a na koga god on padne, satrt će ga.« 45 I kad velesvećenici i farizeji čuše njegove prispodobe, shvatiše da o njima govori. 46 I nastojali su da ga uhvate, ali se pobojaše mnoštva jer ga je držalo za proroka.