Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “1. Kraljevima 18”.
1 I dogodi se, poslije mnogo vremena, da Iliji treće godine dođe riječ Gospodnja govoreći: »Idi, pokaži se Ahabu, jer ću pustiti kišu na lice zemlje.«
2 I Ilija ode pokazati se Ahabu; a u Samariji bijaše žestoka glad.
3 Ahab pak pozove Obadiju, koji bijaše nad njegovim domom; (a Obadija se veoma bojao Gospoda;
4 jer dogodilo se, kad je Jezabela posmicala proroke Gospodnje, da je Obadija uzeo stotinu proroka i sakrio ih po pedeset u špilju i opskrbljivao ih kruhom i vodom).
5 Reče dakle Ahab Obadiji: »Idi po zemlji na sve izvore vodne i na sve potoke; možda nađemo trave da sačuvamo na životu konje i mazge, da ne moramo ubijati stoku.
6 Stoga podijeliše među sobom zemlju kojom će prolaziti: Ahab je sam otišao jednim putem, a Obadija je sam otišao drugim putem.
7 I dok je Obadija bio na putu, eto mu u susret Ilije; a on ga prepozna te pade na lice svoje i reče: »Jesi li to ti, gospodaru Ilija?«
8 A on mu reče: »Ja sam. Idi, reci svojemu gospodaru: ‘Evo Ilije.’«
9 Nato ovaj reče: »Što sam sagriješio da ti predaješ slugu svojega u ruke Ahabove, da me pogubi?
10 Tako živ bio Gospod, Bog tvoj, nema naroda ili kraljevstva kamo moj gospodar nije slao da te traže. I kad su mu rekli: ‘Nema ga’, zakleo je kraljevstvo i narod što te nisu našli.
11 A ti sada kažeš: Idi, reci svojemu gospodaru: ‘Evo Ilije.’
12 A dogodit će se, čim ja odem od tebe, da će tebe Duh Gospodnji odnijeti ne znam kamo, a ja ću doći kazati Ahabu. Pa kad te ne nađe, ubit će me. A tvoj se sluga boji Gospoda od mladosti svoje.
13 Zar mojemu gospodaru nije javljeno što sam učinio kad je ono Jezabela poubijala proroke Gospodnje, kako sam sakrio stotinu ljudi od proroka Gospodnjih, po pedeset u jednu špilju, i opskrbljivao ih kruhom i vodom?
14 A ti sada kažeš: ‘Idi, reci svojemu gospodaru: Evo Ilije.’ Pa on će me ubiti!«
15 Tada reče Ilija: »Tako živ bio Gospod Nad Vojskama, pred kojim stojim, doista, još danas ću mu se pokazati.«
16 Tako Obadija ode u susret Ahabu i dojavi mu, a Ahab pođe u susret Iliji.
17 I dogodi se, kad Ahab ugleda Iliju, da mu Ahab reče: »Jesi li to ti, unesrećitelju Izraela?«
18 A on reče: »Nisam ja unesrećio Izraela, nego ti i dom oca tvojega — jer ste napustili zapovijedi Gospodnje, a ti ideš za baalima.
19 Zato sad pošalji i skupi k meni na gori Karmelu sav Izrael, te četiri stotine i pedeset Baalovih proroka i četiri stotine Ašerinih proroka, koji jedu za Jezabelinim stolom.«
20 I Ahab posla po sve sinove Izraelove i skupi proroke na gori Karmelu.
21 Tada Ilija pristupi svemu puku i reče: »Dokle ćete vi hramati na obje strane? Ako je Gospod Bog, slijedite ga, ako li je Baal, slijedite njega.« No puk mu ni riječi ne odgovori.
22 Tada Ilija reče puku: »Ja sam jedini ostao kao prorok Gospodnji, a Baalovih je proroka četiri stotine i pedeset ljudi.
23 Zato nam dajte dva junca; pa neka oni sebi izaberu jednoga junca i neka ga sasijeku i stave na drva, ali ognja neka ne podmeću. Ja ću pak zgotoviti drugoga junca i metnuti ga na drva, ali ognja neću podmetati.
24 Onda vi zazovite ime svojega boga, a ja ću zazvati ime Gospodnje. Pa neka budeovako: bog koji odgovori ognjem, on je Bog.« Nato sav puk odgovori i reče: »Dobra ti je besjeda.«
25 Zatim reče Ilija prorocima Baalovim: »Izaberite sebi jednoga junca pa vi pripravite prvi, jer vas je mnogo. I zazivajte ime svojih bogova, ali ognja ne podmećite.«
26 I oni uzeše junca kojega im dade pa ga zgotoviše. I zazivali su ime Baalovo od jutra pa do podneva govoreći: »Baale, usliši nas!« No niti je glasa bilo niti koga da odgovori. I poskakivahu oko žrtvenika koji bijaše načinjen.
27 I dogodi se, o podnevu, da im se Ilija naruga i reče: »Zazivajte snažnim glasom, jer on je bog: ili je u razgovoru ili je u poslu ili je na putu; možda on spava pa ga treba probuditi.«
28 Nato oni stadoše zazivati snažnim glasom i parati se noževima i kopljima, kako je u njih običaj, sve dok ih krv nije oblila.
29 I dogodi se, kad je podne prošlo, da su prorokovali dok nije došlo vrijeme da se prinese žrtva. No niti je glasa bilo ni koga da odgovori ni koga da prisluhne.
30 Tad Ilija reče svemu puku: »Pristupite k meni.« I sav mu puk pristupi. A on popravi žrtvenik Gospodnji koji bijaše srušen.
31 I uze Ilija dvanaest kamenova prema broju plemena sinova Jakova, kojemu ono dođe riječ Gospodnja govoreći: »Izrael će ime tvoje biti.«
32 I sagradi od tih kamenova žrtvenik imenu Gospodnjemu te načini jarak oko žrtvenika, toliki da bi u njega stale dvije mjerice sjemenja.
33 Zatim naslaže drva te rasiječe junca i stavi ga na drva. Tada reče: »Napunite četiri vrča vodom pa izlijte na paljenicu i na drva.«
34 Potom reče: »Učinite to i drugi put.« Učiniše oni i drugi put. A on reče: »Učinite to i treći put.« Učiniše dakle i treći put.
35 I voda je tekla oko žrtvenika te se i jarak napunio vodom.
36 I dogodi se, kad bijaše vrijeme da se prinese žrtva, da pristupi prorok Ilija i reče: »Gospode, Bože Abrahamov, Izakov i Izraelov, neka se danas zna da si ti Bog u Izraelu i da sam ja sluga tvoj i da sam na tvoju riječ učinio sve ovo.
37 Usliši me, Gospode, usliši me, da bi ovaj puk spoznao da si ti, Gospode, Bog i da ćeš ti natrag vratiti srca njihova.«
38 Uto padne oganj Gospodnji i spali paljenicu i drva i kamenove i prašinu i isuši vodu što bijaše u jarku.
39 Pa kad to vidje sav puk, padoše na lica svoja i rekoše: »Gospod, on je Bog! Gospod, on je Bog!«
40 Tada im reče Ilija: »Pohvatajte proroke Baalove! Neka nijedan od njih ne utekne!« I oni ih pohvataše. A Ilija ih odvede do potoka Kišona i ondje ih pobi.
41 Tada Ilija reče Ahabu: »Idi gore, jedi i pij, jer čujem zvuk šumora kiše.«
42 Ahab dakle ode gore jesti i piti. Ilija pak uzađe navrh Karmela; i prignu se k zemlji, a lice svoje stavi među koljena svoja.
43 Onda reče svojemu momku: »Idi sad gore, pogledaj prema moru.« I ovaj ode gore i pogleda, te reče: »Nema ničega.« On pak reče: »Vrati se sedam puta.«
44 I dogodi se da sedmi put momak reče: »Eno se oblak, malen kao šaka čovjekova, diže od mora.« Nato Ilija reče: »Idi, reci Ahabu: ‘Upregni i silazi, da te kiša ne uhvati.’«
45 I dogodi se u međuvremenu da se nebo zamrači od oblaka i vihora, i spusti se jaka kiša. A Ahab uzjaha i ode u Jizreel.
46 I kako ruka Gospodnja bijaše nad Ilijom, on opasa bokove svoje te otrča pred Ahabom do ulaza u Jizreel.