Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “1. Kraljevima 19”.
1 A Ahab ispripovjedi Jezabeli sve što je Ilija učinio i kako je mačem poubijao sve proroke.
2 Tada Jezabela posla glasnika Iliji govoreći: »Tako meni učinili bogovi i tako mi pridodali ako sutra u ovo doba ne učinim tvoj život kao život jednog od njih.«
3 Pa kad on to vidje, ustade i ode spašavajući život svoj; i dođe u Beer-Šebu, koja je pripadala Judi, te ondje ostavi svojega momka.
4 A sam ode dan hoda u pustinju pa dođe i sjede pod jednu smreku. Tad stane moliti za sebe da umre, te reče: »Dosta mi je! Gospode, uzmi sad dušu moju jer ja nisam bolji od svojih otaca.«
5 Zatim leže i zaspa pod tom smrekom. Kad gle, anđeo ga dotaknu i reče mu: »Ustani i jedi.«
6 A on pogleda, i gle: kod njegova uzglavlja bijaše pogača pečena na žaru i vrč vode. I jeo je i pio, pa opet legao.
7 Ali anđeo Gospodnji dođe i drugi put, pa ga dotaknu i reče: »Ustani i jedi, jer dalek je put pred tobom.«
8 Stoga ustade te je jeo i pio; i okrijepiv se tom hranom, išao je četrdeset dana i četrdeset noći sve do Horeba, gore Božje.
9 I uđe ondje u neku špilju te u njoj prenoći. Kad evo k njemu riječi Gospodnje; i reče mu Gospod: »Što ćeš ti ovdje, Ilija?«
10 A on reče: »Gorljivo sam revnovao za Gospoda, Boga Nad Vojskama, jer sinovi Izraelovi napustiše savez tvoj, žrtvenike tvoje porušiše i proroke tvoje mačem pobiše; a ja ostadoh sam i traže dušu moju, da mi je oduzmu.«
11 Tada mu reče: »Izađi i stani na gori pred Gospodom.« I gle, Gospod bijaše prolazio, a pred Gospodom snažan i silan vihor — parao je gore i lomio hridi. Ali Gospod nije bio u vihoru. I poslije vihora bijaše potres, ali Gospod nije bio u potresu.
12 I poslije potresa bijaše oganj, ali Gospod nije bio u ognju. I poslije ognja tih itanan glas.
13 I dogodi se, kad je to čuo Ilija, da je svojim plaštem zastro lice svoje te izašao i stao na ulaz u špilju. Kad evo k njemu glasa koji reče: »Što ćeš ti ovdje, Ilija?«
14 A on reče: »Gorljivo sam revnovao za Gospoda, Boga Nad Vojskama, jer sinovi Izraelovi napustiše savez tvoj, razoriše tvoje žrtvenike i pobiše mačem tvoje proroke. I ja ostadoh sam, a oni traže dušu moju, da mi je oduzmu.«
15 Tad mu Gospod reče: »Idi, vrati se svojim putem u Damaščansku pustinju. Pa kad dođeš, pomaži Hazaela za kralja nad Sirijom.
16 Pomaži i Jehua, sina Nimšijeva, za kralja nad Izraelom, a Elizeja, sina Šafata iz Abel-Mehole, pomaži za proroka namjesto sebe.
17 I bit će ovako: tko utekne od mača Hazaelova, njega će pogubiti Jehu, a tko utekne od mača Jehuova, njega će pogubiti Elizej.
18 Ali sam ostavio u Izraelu sedam tisuća, sve koljena koja se nisu savila pred Baalom i sva usta koja ga nisu cjelivala.«
19 On dakle ode odande i nađe Elizeja, sina Šafatova. A ovaj je baš orao s dvanaest jarmova volova pred sobom; sam pak bijaše kod dvanaestoga. Uto Ilija prođe kraj njega i baci na nj svoj plašt.
20 On nato ostavi volove i potrča za Ilijom te reče: »Dopusti, molim te, da poljubim svojega oca i majku svoju, pa ću onda poći za tobom.« A Ilija mu reče: »Idi, vrati se, ta što sam ti učinio?«
21 I on se vrati od njega te uze jaram volova i zakla ih. Potom volujskom opremom skuha meso i dade puku da jede. Onda ustade i pođe za Ilijom da mu služi.