Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “1. Kraljevima 20”.
1 A Ben-Hadad, kralj sirijski, skupi svu svoju vojsku — s njim bijahu i trideset i dva kralja, s konjima i bojnim kolima — pa uzađe i opsjede Samariju te zarati s njom.
2 Tada u grad posla glasnike Ahabu, kralju Izraelovu, i reče mu: »Ovako veli Ben-Hadad:
3 ‘Tvoje srebro i tvoje zlato — ono meni pripada, i tvoje žene i djeca tvoja, najbolje što imaš — oni su moji.’«
4 Nato kralj Izraelov odgovori i reče: »Na tvoju zapovijed, gospodaru kralju: tvoj sam ja i sve što imam.«
5 No glasnici dođoše ponovo i rekoše: »Ovako veli Ben-Hadad govoreći: Iako sam poslao k tebi govoreći: ‘Predaj mi svoje srebro i svoje zlato, i svoje žene i djecu svoju’,
6 ipak ću sutra u ovo doba k tebi poslati sluge svoje, i oni će pretražiti tvoju kuću i kuće tvojih sluga. I bit će ovako: što god je milo u tvojim očima, stavit će u svoje ruke i odnijeti.«
7 Tada kralj Izraelov sazva sve starješine zemaljske i reče: »Razvidite i pogledajte kako ovaj traži zlo; jer posla k meni po moje žene i moju djecu, i po moje srebro i moje zlato, a ja mu nisam uskratio.«
8 Nato mu rekoše sve starješine i sav puk: »Nemoj ga poslušati i nemoj pristati!«
9 Stoga on reče glasnicima Ben-Hadadovim: »Recite mojemu gospodaru kralju: ‘Sve zbog čega si prvi put poslao sluge svoje ja ću učiniti, ali ovakvo što ne mogu učiniti.« I glasnici odoše i odniješe mu natrag tu besjedu.
10 Tada Ben-Hadad posla k njemu i reče: »Tako mi učinili bogovi i tako mi pridodali ako bude dosta praha Samarije da sav puk koji me slijedi dobije po pregršt.«
11 Ali kralj Izraelov odgovori i reče: »Kažite mu: ‘Neka se ne hvali onaj koji se opasuje kao onaj koji se raspasuje.’«
12 I dogodi se, kad Ben-Hadad ču tu besjedu, a on je baš pio s kraljevima pod šatorima, da reče slugama svojim: »Poredajte se u bojne redove!« I oni se poredaše u bojne redove prema gradu.
13 Kad gle, jedan prorok pristupi Ahabu, kralju Izraelovu, i reče: »Ovako veli Gospod: ‘Jesi li vidio sve ono silno mnoštvo? Ja ću ga, evo, predati danas tebi u ruke, i ti ćeš spoznati da sam ja Gospod’.«
14 Nato Ahab reče: »Po kome?« A on reče: »Ovako veli Gospod: ‘Po momcima pokrajinskih knezova.’« Ahab pak reče: »Tko će zametnuti boj?« A on reče: »Ti.«
15 Tada Ahab pobroji momke pokrajinskih knezova i bijaše ih dvije stotine trideset i dva. I poslije njih pobroji sav puk, sve sinove Izraelove — bijaše ih sedam tisuća.
16 I izađoše oni u podne; a Ben-Hadad je pod šatorom pio i opio se — on i kraljevi (trideset i dvojica kraljeva koji su mu pomagali).
17 I momci pokrajinskih knezova izađoše prvi. Pa kad Ben-Hadad posla izvidnicu, dojaviše mu govoreći: »Izašli su ljudi iz Samarije.«
18 A on reče: »Ako su izašli radi mira, pohvatajte ih žive; ako li su izašli u boj, opet ih pohvatajte žive.«
19 No tî su momci pokrajinskih knezova izašli iz grada s vojskom koja je išla iza njih
20 i svaki je udario svojega čovjeka. I Sirijci stanu bježati, a Izraelci su ih progonili. A Ben-Hadad, kralj sirijski, uteče na konju s još nekim konjanicima.
21 I izađe kralj izraelski i potuče konje i kola, i pobije Sirijce velikim pokoljem.
22 Tada prorok pristupi izraelskom kralju i reče mu: »Hajde, skupi snagu i razvidi i gledaj što ćeš učiniti, jer o mijeni godine sirijski kralj navalit će na te.«
23 A sirijskom kralju rekoše sluge njegove: »Njihov je bog bog gora, zato su oni bili jači od nas. Pobijmo se radije s njima u ravnici, sigurno ćemo biti jači od njih.
24 Učini dakle ovako: ukloni te kraljeve, svakoga s njegova mjesta, i postavi upravitelje namjesto njih.
25 Ti onda skupi sebi vojsku kao što je bila vojska koju si izgubio, konja za konja i kola za kola. Tada ćemo se pobiti s njima u ravnici i sigurno ćemo biti jači od njih.« I on posluša glas njihov i učini tako.
26 I dogodi se, o mijeni godine, da Ben-Hadad pobroji Sirijce i pođe u Afek u boj protiv Izraela.
27 Prebrojiše se i sinovi Izraelovi i opskrbiše se, pa krenuše protiv njih. I utaboriše se sinovi Izraelovi pred njima kao dva mala stada koza; a Sirijci bijahu napunili zemlju.
28 Tad pristupi čovjek Božji i progovori kralju izraelskomu i reče: »Ovako veli Gospod: Zato što Sirijci rekoše: ‘Gospod je bog gora, ali on nije bog dolina’, zato ću predati sve ono veliko mnoštvo tebi u ruke — kako biste spoznali da sam ja Gospod.«
29 Tako bijahu utaboreni sedam dana jedni nasuprot drugih. I dogodi se da se sedmoga dana zametnu boj. I sinovi Izraelovi potukoše Sirijce, stotinu tisuća pješaka u jednome danu.
30 A ostatak pobježe u Afek, u grad, ali se sruši zid na dvadeset i sedam tisuća ljudi koji su ostali. I Ben-Hadad je pobjegao i ušao u grad, u skrovitu sobu.
31 Tada mu rekoše sluge njegove: »Gle sad, čuli smo za kraljeve doma Izraelova da su to milosrdni kraljevi. Stavimo sad kostrijet oko svojih bokova i užad oko svojih glava pa izađimo pred kralja Izraelova; možda će ti poštedjeti život.«
32 Pripasaše dakle kostrijet oko svojih bokova i svezaše užad oko svojih glava pa dođoše kralju Izraelovu i rekoše: »Tvoj sluga Ben-Hadad kaže: ‘Molim te, ostavi me na životu!’« A on reče: »Je li još živ? On je moj brat.«
33 A ljudi su to uzeli kao dobar znak te požurili da ga uhvate za riječ. Stoga rekoše: »Ben-Hadad je tvoj brat.« A on reče: »Idite, dovedite ga.« Tada Ben-Hadad izađe k njemu, a on ga posadi na kola.
34 I reče njemu Ben-Hadad: »Vratit ću gradove što ih je moj otac uzeo tvojemu ocu, i ti ćeš sebi načiniti ulice u Damasku kao što ih je moj otac načinio u Samariji.« Nato reče Ahab: »Ja ću te otpustiti s tim savezom.« I sklopi s njime savez i otpusti ga.
35 A neki čovjek od proročkih sinova po riječi Gospodnjoj reče svom drugu: »Molim te, udari me.« No čovjek ga ne htjede udariti.
36 Tada mu onaj reče: »Budući da nisi poslušao glasa Gospodnjega, evo: čim odeš od mene, lav će te zaklati.« I čim je ovaj otišao od njega, nađe ga lav i zakolje ga.
37 Onda prorok nađe drugoga čovjeka te reče: »Molim te, udari me.« I čovjek ga udari te ga udarcem rani.
38 Onda prorok ode i postavi se kralju na put. A prerušio se povezom preko očiju svojih.
39 I dogodi se, kad je kralj prolazio, da on doviknu kralju i reče: »Tvoj je sluga izašao u boj, kad gle: jedan čovjek istupi i dovede k meni nekog čovjeka i reče: ‘Čuvaj ovog čovjeka; pa ako iz bilo kojeg razloga nestane, tvoj život bit će za njegov život ili ćeš platiti talent srebra.’
40 I dogodi se, dok je tvoj sluga radio tu i tamo, da njega nestade.« Tada mu reče kralj izraelski: »Takva će ti biti presuda, sam si je izrekao.«
41 A onaj požuri te ukloni povez sa svojih očiju. Uto ga kralj izraelski prepozna, vidje da je to jedan od prorokâ.
42 Tada mu on reče: »Ovako veli Gospod: ‘Budući da si pustio iz ruke čovjeka kojega sam odredio za zator, tvoj život bit će za njegov život i tvoj puk za njegov puk’.«
43 I kralj izraelski ode svojoj kući, zlovoljan i srdit, pa dođe u Samariju.