Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “1. Kraljevima 3”.
1 I Salomon se otazbi s faraonom, kraljem egipatskim, pa se oženi faraonovom kćerju; i dovede je u Davidov grad dok ne dovrši gradnju svojega doma i doma Gospodnjega i zidina oko Jeruzalema.
2 Samo što je puk prinosio žrtve po uzvišicama, jer do toga vremena nije bio sagrađen dom imenu Gospodnjemu.
3 A Salomon je ljubio Gospoda, hodeći po odredbama svojega oca Davida, osim što je on prinosio žrtve i palio kâd po uzvišicama.
4 I ode kralj u Gibeon da bi ondje prinosio žrtve, jer to bijaše najveća uzvišica. Tisuću paljenica prinese Salomon na onom žrtveniku.
5 U Gibeonu se Gospod ukaza Salomonu noću u snu. I reče Bog: »Išći što da ti dadnem.«
6 A Salomon reče: »Ti si svojemu sluzi Davidu, ocu mojemu, iskazao veliko milosrđe, budući da je hodio pred tobom u istini i pravednosti i čestitosti srca prema tebi; i očuvao si za nj to veliko milosrđe i dao mu da sin sjedi na prijestolju njegovu, kao što je to današnjega dana.
7 A sada, Gospode, Bože moj, ti si slugu svojega postavio za kralja namjesto Davida, oca mojega, a ja sam još sasvim mlad, još ne znam izlaziti i dolaziti.
8 A sluga je tvoj usred puka tvojega kojega si izabrao, puka brojnoga kojega se zbog množine ne može ni prebrojiti ni procijeniti.
9 Stoga podaj svom sluzi pronicljivo srce da može suditi puku tvojemu i razlučivati između dobra i zla. Jer tko bi mogao suditi tvojemu tako velikomu puku?«
10 I ta se riječ učini dobrom u očima Gospodnjim što je Salomon to zaiskao.
11 Zato mu reče Bog: »Budući da si to zaiskao, a nisi za se iskao duga života i nisi za se iskao bogatstva niti si iskao život svojih neprijatelja, nego si za se iskao razboritost u pronicanju pravde,
12 ja ću, evo, učiniti po riječima tvojim: evo, dajem ti srce mudro i razborito da nikoga prije tebe ne bje kao što si ti niti će poslije tebe ustati itko poput tebe.
13 A dajem ti i ono što nisi iskao: i bogatstvo i slavu, te među kraljevima neće biti nikoga poput tebe u sve dane tvoje.
14 I budeš li mojim hodio putovima držeći moje odredbe i zapovijedi moje, kao što je hodio tvoj otac David, tada ću ti produljiti dane.«
15 I Salomon se probudi, kad gle: bijaše to san. Potom dođe u Jeruzalem i stade pred Kovčeg saveza Gospodnjega te prinese paljenice i zgotovi pomirnice pa priredi gozbu za sve sluge svoje.
16 Tada dođoše dvije žene bludnice kralju i stadoše preda nj.
17 I reče jedna žena: »O moj gospodaru! Ja i ova žena živimo u istoj kući i ja sam uz nju rodila u toj kući.
18 I dogodi se, treći dan pošto sam rodila, da rodi i ova žena. I mi smo bile zajedno, nikoga stranoga nije bilo s nama u kući, samo smo nas dvije bile u kući.
19 Kadli u noći umrije sin ove žene, jer bijaše legla na njega.
20 I ona ustade usred noći pa uze mojega sina pokraj mene dok je sluškinja tvoja spavala i položi ga sebi u naručje, a svojega mrtvoga sina položi meni u naručje.
21 I kad ujutro ustadoh da podojim svog sina, gle: on bijaše mrtav. No kad ga ujutro promotrih, gle: to ne bijaše moj sin kojega sam rodila.«
22 Tada reče druga žena: »Ne, nego je onaj živi moj sin, a tvoj sin je onaj koji je mrtav.« A ova reče: »Ne, nego je tvoj sin onaj koji je mrtav, a moj sin je ovaj živi.« Tako su govorile pred kraljem.
23 Tada kralj reče: »Ova kaže: ‘To je moj sin, taj živi, a tvoj sin je onaj mrtvi’, a ona kaže: ‘Ne, nego je onaj mrtvi tvoj sin, a moj je sin ovaj živi’.«
24 Stoga reče kralj: »Donesite mi mač!« I doniješe mač pred kralja.
25 A kralj reče: »Rasijecite živo dijete nadvoje i dajte polovicu jednoj, a polovicu drugoj.«
26 Nato reče kralju žena čiji sin bijaše onaj živi, budući da joj je utroba gorjela zbog sina njezina; reče, dakle: »O moj gospodaru! Dajte njoj dijete koje je živo, ali ga nipošto nemojte ubiti.« Druga pak reče: »Neka ne bude ni meni ni tebi; rasijecite ga!«
27 Tada kralj progovori i reče: »Onoj dajte živo dijete i nipošto ga ne ubijajte; ona mu je mati.«
28 I sav je Izrael čuo presudu što ju je izrekao kralj; i bojali su se kralja, jer su vidjeli da je u njemu mudrost Božja u donošenju presude.