Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo "1. Samuelova 17".

1 A Filistejci skupiše svoje vojske za boj; i skupiše se kod Soka, što pripada Judi, pa se utaboriše između Soka i Azeke, u Efes-Damimu. 2 Skupiše se i Šaul i ljudi iz Izraela, i utaboriše se u Elinoj dolini, pa se svrstaše u bojni red protiv Filistejaca. 3 I Filistejci su stajali na gori s jedne strane, a Izraelci su stajali na gori s druge strane; između njih je pak bila dolina. 4 Tada iz filistejskoga tabora izađe jedan bojovnik — ime mu Golijat, iz Gata — koji bijaše visok šest lakata i jedan pedalj. 5 Na svojoj je glavi imao i mjedenu kacigu, a obučen je on bio u ljuskav oklop; i težina oklopa bila je pet tisuća šekela mjedi. 6 Na svojim je nogama imao i mjedene nogavice, te mjedenu sulicu između svojih ramena. 7 A kopljača njegova koplja bila je kao tkalačko vratilo; i šiljak je njegova koplja težio šest stotina šekela željeza. A pred njim je hodio štitonoša. 8 I on stade i doviknu postrojbama Izraelovim, pa im reče: »Zašto ste izašli svrstavši se u bojne redove? Nisam li ja Filistejac, a vi sluge Šaulove? Izaberite između sebe čovjeka, pa neka siđe k meni. 9 Ako uzmogne boriti se sa mnom i pogubi me, onda ćemo mi vama biti sluge; ako pak ja njega nadjačam i pogubim ga, onda ćete vi nama biti sluge i služit ćete nam.« 10 I reče Filistejac: »Ja sam danas izazvao postrojbe Izraelove. Dajte mi čovjeka da se borimo jedan s drugim.« 11 Pa kad su Šaul i sav Izrael čuli te riječi Filistejca, prestrašiše se i pobojaše silno. 12 A David bijaše sin nekog Efraćanina iz Betlehema Judina; i njemu bijaše ime Jišaj, a imao je osam sinova. I taj je čovjek u Šaulovo vrijeme bio star i vremešan među ljudima. 13 A tri najstarija Jišajeva sina bijahu otišla za Šaulom u rat. I imena trojice njegovih sinova koji su otišli u rat bijahu: Eliab, prvorođenac, zatim drugi poslije njega Abinadab i treći Šama. 14 A David, on bijaše najmlađi. Trojica najstarijih dakle odoše za Šaulom. 15 David bi pak odlazio i vraćao se od Šaula da bi napasao stada oca svojega u Betlehemu. 16 A Filistejac je izlazio ujutro i uvečer i postavljao se tako četrdeset dana. 17 Tada Jišaj reče svojemu sinu Davidu: »Uzmi sad za braću svoju efu ovoga prženoga zrnja i ovih deset kruhova pa pohitaj u tabor k braći svojoj. 18 A ovih deset sireva odnesi tisućniku; i propitaj se za zdravlje braće svoje pa donesi od njih vijest.19 I Šaul i oni i svi ljudi iz Izraela u Elinoj su dolini: ratuju s Filistejcima.« 20 I David podrani ujutro, a stado ostavi jednomu čuvaru; i uprti tovar pa ode, kako mu bijaše zapovjedio Jišaj. I dođe u tabor baš kad je vojska izlazila u bojni red i dizala bojni poklič. 21 I Izraelci i Filistejci svrstaše se u bojni red, postrojba protiv postrojbe. 22 A David ostavi svoje stvari u rukama čuvara opreme pa otrča u bojni red. I kad dođe, braću svoju upita za zdravlje. 23 A dok je on s njima govorio, eno onog bojovnika — Filistejca iz Gata, a ime mu Golijat — gdje uzlazi iz filistejskih postrojbi i progovara one iste riječi. Tako ih je i David čuo. 24 A svi ljudi iz Izraela, čim ugledaše toga čovjeka, pobjegoše ispred njega i silno se prestrašiše. 25 I govorahu ljudi iz Izraela: »Jeste li vidjeli onoga čovjeka koji je uzašao? Ta uzašao je da izazove Izraela. I dogodit će se da će čovjeka koji njega pogubi kralj nadariti velikim bogatstvom; dat će mu i svoju kćer, a dom oca njegova učinit će slobodnim od poreza u Izraelu.« 26 Tada David reče ljudima koji stajahu uza nj govoreći: »Što će se učiniti čovjeku koji pogubi toga Filistejca i skine sramotu s Izraela? Ta tko je taj neobrezani Filistejac da izaziva postrojbe Boga živoga?« 27 A puk mu odgovori po onoj riječi govoreći: »Tako će se učiniti čovjeku koji ga pogubi.« 28 No kad Eliab, njegov najstariji brat, ču kako on razgovara s ljudima, Eliab gnjevom planu na Davida te reče: »Zašto si sišao ovamo? I komu si ostavio ono malo ovaca u pustinji? Znam ja tvoju drskost i zlobu srca tvojega; ta sišao si da bi vidio bitku!« 29 Nato David reče: »Što sam sad učinio? Zar nije o tome bila riječ?« 30 Tada se od njega okrenu k drugomu te reče istu stvar; i puk mu odgovori istu stvar kao i prvi put. 31 I kad su se pročule riječi što ih je govorio David, ispripovjediše to pred Šaulom te on posla po njega. 32 I reče David Šaulu: »Neka nikomu srce ne klone zbog onoga. Sluga će tvoj ići i boriti se s tim Filistejcem.« 33 Nato Šaul reče Davidu: »Ne možeš ti ići na toga Filistejca da se boriš s njime; jer ti si još dječak, a on je ratnik od svoje mladosti.« 34 Ali David reče Šaulu: »Tvoj je sluga napasao ovce oca svojega; pa kad bi došao lav ili medvjed i odnio ovcu iz stada, 35 ja bih tada izašao za njim i udario ga i istrgao mu je iz ralja. A kad bi se on digao na me, zgrabio bih ga za grivu i udarao ga te bih ga ubio. 36 Tvoj je sluga ubio i lava i medvjeda, pa će i taj neobrezani Filistejac proći kao jedan od njih jer je izazvao postrojbe Boga živoga.« 37 I reče David: »Gospod, koji me izbavio iz lavlje šape i iz medvjeđe šape, on će me izbaviti i iz ruke toga Filistejca.« Tada Šaul reče Davidu: »Idi, i neka Gospod bude s tobom.« 38 I Šaul obuče Davida u svoju odoru, a na glavu mu stavi mjedenu kacigu; potom mu obuče oklop. 39 A David pripasa njegov mač preko odore njegove te pokuša hodati, ali ne bijaše navikao. Stoga David reče Šaulu: »Ne mogu hodati u tome jer nisam navikao.« I David to skine sa sebe. 40 Tada uze svoj štap u ruku svoju pa izabra sebi pet glatkih kamenova iz potoka i metnu ih u pastirsku torbu što ju je imao, i u zavežljaj, a u ruci mu bijaše praćka njegova; i stane se primicati Filistejcu. 41 Filistejac je pak išao sve bliže Davidu, a čovjek koji mu je nosio štit išao je pred njim. 42 No kad Filistejac promotri i vidje Davida, prezre ga; jer bijaše mlad i rumen i lijepa izgleda. 43 Stoga Filistejac reče Davidu: »Zar sam ja pas da ti na mene ideš štapovima?« I Filistejac stane proklinjati Davida svojim bogovima. 44 Potom Filistejac reče Davidu: »Dođi k meni da dam tvoje meso pticama nebeskim i životinjama poljskim.« 45 Nato David reče Filistejcu: »Ti ideš na me mačem i kopljem i sulicom, a ja idem na te u ime Gospoda Nad Vojskama, Boga postrojbi Izraelovih koje si izazvao. 46 Danas će te Gospod predati meni u ruke, i ja ću te ubiti i skinut ću glavu s tebe; i još danas ću trupla tabora filistejskoga dati pticama nebeskim i zvijerima zemaljskim, da bi sva zemlja spoznala da ima Boga u Izraelu. 47 I znat će sav ovaj zbor da Gospod ne spasava mačem i kopljem, jer ovo je boj Gospodnji i on će vas predati nama u ruke.« 48 I dogodi se, kad Filistejac ustade i krene te se primakne da pođe na Davida, da David pohita i potrča prema bojišnici kako bi izašao pred Filistejca. 49 I David segnu rukom svojom u torbu pa odande uze kamen, te ga hitnu iz praćke i pogodi Filistejca u čelo njegovo. I kamen mu se zabi u čelo, a on pade na lice svoje na zemlju. 50 Tako je David praćkom i kamenom nadjačao Filistejca: i pogodio je Filistejca i ubio ga; a u ruci Davidovoj ne bijaše mača. 51 Zato David potrča i stade na Filistejca; zatim uze njegov mač i izvuče ga iz korica, te ga pogubi i njime mu odsiječe glavu. Pa kad Filistejci vidješe kako pogibe njihov junak, stadoše bježati.52 Tada ljudi iz Izraela i Jude ustadoše i digoše bojni poklič, te potjeraše Filistejce sve do ulaska u dolinu i do ekronskih dveri. I pobijeni Filistejci padali su putem prema Šaaraimu pa sve do Gata i Ekrona. 53 Potom se sinovi Izraelovi vratiše iz potjere za Filistejcima i opljačkaše njihov tabor. 54 A David uze Filistejčevu glavu i donese je u Jeruzalem, a oružje njegovo položi u svoj šator. 55 A kad je Šaul vidio Davida gdje izlazi pred Filistejca, rekao je Abneru, zapovjedniku vojske: »Čiji je sin taj mladić, Abnere?« A Abner mu reče: »Tako ti duše žive, kralju, ne znam.« 56 Nato kralj reče: »Ti se raspitaj čiji je sin taj mladić.« 57 A kad se David vratio pošto je pogubio Filistejca, uze ga Abner i dovede ga pred Šaula, a u ruci mu bijaše Filistejčeva glava. 58 I reče mu Šaul: »Čiji si ti sin, mladiću?« A David reče: »Sin sam sluge tvojega, Jišaja Betlehemca.«