Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “1. Samuelova 18”.
1 I dogodi se, kad završi razgovor sa Šaulom, da se Jonatanova duša prikloni Davidovoj duši, i Jonatan zavolje njega kao dušu svoju. 2 I Šaul ga uze onoga dana i ne dade mu da se vrati domu oca svojega. 3 Tada Jonatan sklopi savez s Davidom, jer zavolje njega kao dušu svoju. 4 I skide Jonatan plašt što ga imaše na sebi i dade ga Davidu; tako i svoju odoru, čak i svoj mač i svoj luk i svoj pojas. 5 I David je išao kamo god bi ga Šaul slao iuspijevao, stoga ga Šaul postavi nad ratnicima; i to se učini dobrim u očima svega puka, pa i u očima Šaulovih slugu. 6 I dogodi se o njihovu dolasku, kad se David vraćao ubivši Filistejca, da žene iz svih gradova Izraelovih pjevajući i plešući izađoše u susret kralju Šaulu — s bubnjevima, s radošću i s glazbalima. 7 I žene, svirajući, progovarahu jedna drugoj te rekoše: »Pobi Šaul svoje tisuće, a David svoje desetke tisuća.« 8 Nato se Šaul veoma ražesti i ta besjeda bude neprijatna u očima njegovim. Zato reče: »Davidu su dale desetke tisuća, a meni su dale tisuće. Ta još mu samo treba kraljevstvo!« 9 I od toga dana pa nadalje Šaul je poprijeko gledao Davida. 10 I dogodi se sutradan da se zao duh od Boga spusti na Šaula te je prorokovao usred kuće. I David je rukom svojom udarao u harfu, kao i drugih dana, a Šaul je u ruci imao koplje. 11 I baci Šaul koplje, jer reče: »Pribit ću Davida za zid.« Ali se David dvaput izmaknu pred njim. 12 I Šaul se poboja Davida, jer Gospod bijaše s njim, a od Šaula je odstupio. 13 Zato ga Šaul ukloni od sebe i postavi ga sebi za tisućnika, te je izlazio i dolazio pred pukom. 14 I David je uspijevao na svim svojim putovima jer Gospod bijaše s njim. 15 Pa kad Šaul vidje da je on vrlo uspješan, poče ga se bojati. 16 Ali sav Izrael i Juda ljubio je Davida jer je on izlazio i dolazio pred njima. 17 Tada Šaul reče Davidu: »Evo moje najstarije kćeri Merabe, nju ti dajem za ženu; samo mi budi hrabar i bij Gospodnje bojeve.« Jer mišljaše Šaul: »Neka se ne diže moja ruka na njega, nego ruka filistejska neka se digne na njega.« 18 Ali David reče Šaulu: »Tko sam ja i što je moj život, što li rod oca mojega u Izraelu, da kralju budem zet?« 19 I dogodi se, u vrijeme kad je Meraba, kći Šaulova, trebala biti dana Davidu, da ona bijaše dana Meholaćaninu Adrielu za ženu.20 Ali je Davida ljubila Šaulova kći Mikala. Pa kad to kazaše Šaulu, to bijaše pravo u njegovim očima. 21 I reče Šaul: »Dat ću mu je, ali će mu ona biti zamka, i ruka filistejska dići će se na nj.« Stoga Šaul po drugi put reče Davidu: »Danas ćeš mi biti zet.« 22 I zapovjedi Šaul slugama svojim: »Razgovarajte s Davidom potajice govoreći: ‘Gle, ti si omilio kralju i vole te sve sluge njegove; zato budi sad kraljev zet.’« 23 I Šaulove sluge izgovoriše te riječi Davidu na uši, ali David reče: »Zar je u vašim očima malenkost biti kraljev zet? Ta ja sam siromah i mali čovjek.«24 I sluge Šaulove dojaviše mu to govoreći: »Ovim je riječima govorio David.« 25 Nato Šaul reče: »Ovako recite Davidu: ‘Kralj ne traži nikakve otkupnine, već stotinu filistejskih pretkožica da se osveti kraljevim neprijateljima.’« Tako je Šaul mislio gurnuti Davida da padne Filistejcima u ruke. 26 Pa kad sluge njegove dojaviše Davidu te riječi, bijaše pravo u očima Davidovim to da postane kraljevim zetom. I još se ne navršiše dani, 27 kad David ustade i ode, on i njegovi ljudi, te pobi Filistejcima dvije stotine ljudi. I donese David pretkožice njihove, i predade ih kralju na broj da bi postao kraljevim zetom. Tada mu Šaul dade svoju kćer Mikalu za ženu. 28 Tako je Šaul vidio i spoznao da je Gospod s Davidom i da ga Mikala, kći Šaulova, ljubi. 29 I Šaul se još više poboja Davida te posta Šaul neprijatelj Davidov zauvijek. 30 A filistejski su knezovi izlazili u boj. I događalo se, koliko god bi puta izlazili, da bi David bio uspješniji od svih Šaulovih slugu. Tako Davidovo ime postade vrlo znamenito.