Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “1. Samuelova 20”.
1 A David pobježe iz Najota u Rami pa dođe i reče pred Jonatanom: »Što sam učinio? Što je moja krivnja, što li moj grijeh pred ocem tvojim da traži dušu moju?« 2 A on mu reče: »Nipošto! Nećeš umrijeti! Gle, otac moj ne bi učinio ništa, bilo veliko ili malo, a da to ne otkrije na moje uši. Zašto bi dakle otac moj takvo što krio od mene? Neće to biti.« 3 Ali se David opet zakle i reče: »Otac tvoj zacijelo zna da sam našao milost u tvojim očima pa je rekao: ‘Neka Jonatan ne sazna za ovo, da ne bude žalostan.’ Ali doista, tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, samo je korak između mene i smrti.« 4 Tada Jonatan reče Davidu: »Što želi duša tvoja da učinim za tebe?«5 David pak reče Jonatanu: »Evo, sutra je mlađak i ja bih morao sjediti s kraljem i jesti; ali ti me pusti da se krijem u polju do treće večeri. 6 Ako otac tvoj opazi da me nema, tada reci: ‘David me uporno molio da ga pustim da skokne u svoj grad Betlehem, jer ondje je godišnja žrtva sve porodice njegove.’ 7 Ako on rekne ovako: ‘Dobro’, tvoj sluga bit će spokojan; no ako on gnjevom plane, znaj da je naumio zlo. 8 Iskaži dakle milosrđe sluzi svojemu, jer ti si slugu svojega uveo u savez Gospodnji sa sobom. No ako na meni ima kakve krivnje, ubij me sam; ta zašto bi me vodio k ocu svojemu?« 9 Ali Jonatan reče: »Daleko to bilo od tebe! Jer kad bih ja pouzdano znao da je moj otac naumio svaliti zlo na tebe, ta zar ti to ne bih dojavio?« 10 Nato David reče Jonatanu: »Tko će mi to dojaviti? Ili što ako ti tvoj otac odgovori oštro?« 11 A Jonatan reče Davidu: »Hajde da izađemo u polje.« I izađu obojica u polje. 12 Tada Jonatan reče Davidu: »Gospode, Bože Izraelov, kad iskušam oca svojega negdje u ovo doba sutra ili prekosutra, gle: bude li dobro po Davida, a ja ipak ne pošaljem po tebe da objavim na uši tvoje, 13 neka Gospod tako učini Jonatanu, neka tako i pridoda. Ako se ocu mojemu svidi da ti učini zlo, ja ću to onda objaviti na uši tvoje i pustit ću te da ideš u miru; pa neka Gospod bude s tobom kao što je bio s ocem mojim. 14 A ti ne samo da ćeš mi iskazivati milosrđe Gospodnje dok sam još živ, kako ne bih poginuo, 15 nego nećeš uskratiti milosrđa svojega domu mojemu dovijeka, ni kada Gospod istrijebi svakog od neprijatelja Davidovih s lica zemlje.« 16 Tako Jonatan sklopi savez s domom Davidovim govoreći: »Neka Gospod zatraži račun i iz ruku Davidovih neprijatelja.«17 Tada se Jonatan ponovo zakle Davidu ljubavlju svojom prema njemu; jer ga je ljubio svom ljubavlju duše svoje. 18 Potom mu reče Jonatan: »Sutra je mlađak i opazit će se da te nema, jer će tvoje mjesto biti prazno. 19 A ti pričekaj do prekosutra, pa brzo siđi i dođi na mjesto gdje si se bio sakrio kad se ovo događalo i sjedni pokraj kamena Ezela. 20 A ja ću odapeti tri strijele na onu stranu, kao da gađam metu. 21 I gle, poslat ću momkagovoreći: ‘Idi, nađi strijele.’ Ako izrijekom reknem momku: ‘Eno strijelâ ovamo bliže od tebe, uzmi ih’, tada dođi jer je dobro po tebe i nema opasnosti, tako živ bio Gospod. 22 No ako mladiću reknem ovako: ‘Eno strijelâ podalje od tebe’, idi, jer te Gospod šalje. 23 A za ovu stvar o kojoj smo ja i ti govorili, evo: neka Gospod bude između mene i tebe dovijeka.« 24 Potom se David sakri u polju. I kad je došao mlađak, sjede kralj da blaguje objed. 25 I sjede kralj na svoje mjesto, kao i obično, na mjesto uza zid. I Jonatan ustade, a Abner sjede sa Šaulove strane; ali Davidovo mjesto osta prazno. 26 No Šaul ne kaza ništa onaj dan, jer mišljaše: »Nešto mu se dogodilo. Bit će da on nije čist; zacijelo nije čist.« 27 I dogodi se sutradan, drugoga dana mlađaka, da Davidovo mjesto opet osta prazno. Stoga Šaul reče Jonatanu, sinu svojemu: »Zašto sin Jišajev ni jučer ni danas nije došao na objed?« 28 A Jonatan odgovori Šaulu: »David me uporno molio da ga pustim u Betlehem. 29 I rekao mi je: ‘Pusti me, molim te, jer naša porodica ima žrtvu u gradu i brat moj sâm mi je zapovjedio da dođem. Zato ako sam sad našao milost u tvojim očima, ispričaj me, molim te, da vidim svoju braću.’ Zbog toga nije došao za kraljev stol.« 30 Nato Šaul gnjevom planu na Jonatana i reče mu: »Sine izopačene buntovnice! Zar ja ne znam da si ti izabrao Jišajeva sina na svoju sramotu i na sramotu golotinje matere svoje? 31 Jer dokle god Jišajev sin bude živ na zemlji, nećeš se učvrstiti niti ni tvoje kraljevstvo. Zato sad pošalji po njega i dovedi ga k meni jer on mora umrijeti.« 32 A Jonatan odgovori svojemu ocu Šaulu i reče mu: »Zašto da se pogubi? Što je učinio?« 33 Nato Šaul baci koplje na nj da ga probode. Tada Jonatan shvati da je njegov otac naumio ubiti Davida. 34 I u žestini gnjeva Jonatan ustade od stola te nije ništa jeo toga drugoga dana mlađaka. Bio je naime žalostan zbog Davida što ga je njegov otac obeščastio. 35 I dogodi se ujutro da Jonatan izađe u polje na sastanak s Davidom. S njim je išao i mlad momak. 36 I reče on svojemu momku: »Trči, sad ćeš mi naći strijele što ću ih ja odapinjati.« Momak otrča, a on odape strijelu tako da je preletjela preko njega. 37 Pa kad momak dođe do mjesta gdje je bila strijela što ju je Jonatan odapeo, viknu Jonatan za momkom i reče: »Nije li strijela podalje od tebe?« 38 I viknu Jonatan za momkom: »Brzo! Požuri! Ne stoj!« I Jonatanov momak pokupi strijele pa dođe gospodaru svojemu. 39 Ali momak ništa nije znao, samo su Jonatan i David znali za to. 40 Tada Jonatan preda svoje oružje svojemu momku i reče mu: »Idi, odnesi to u grad.« 41 Čim je momak otišao, David ustade s južne strane i licem svojim pade na zemlju pa se triput pokloni. Potom izljubiše jedan drugoga te plakahu jedan s drugim, ali David većma. 42 Tada Jonatan reče Davidu: »Idi u miru, budući da smo se nas dvojica zakleli imenom Gospodnjim govoreći: ‘Neka Gospod bude između mene i tebe, i između mojega potomstva i tvojega potomstva dovijeka.’« Nato David ustane i krene, a Jonatan ode u grad.