Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo "1. Samuelova 23".

1 Uto dojaviše Davidu govoreći: »Eno, Filistejci napadoše Keilu i sad oni pljačkaju gumna.« 2 Tada David upita Gospoda govoreći: »Da pođem i udarim na te Filistejce?« A Gospod reče Davidu: »Pođi i udari na Filistejce da spasiš Keilu.« 3 Ali Davidu rekoše njegovi ljudi: »Evo, nas je strah već ovdje u Judi; što li će tek biti kad u Keili pođemo na filistejske postrojbe?« 4 Tada David još jednom upita Gospoda, a Gospod mu odgovori i reče: »Ustani, siđi u Keilu, jer ja ću Filistejce predati tebi u ruke.« 5 I pođe David sa svojim ljudima u Keilu te zavojšti protiv Filistejaca; i otjera stoku njihovu, a njih potuče pomorom velikim. Tako je David spasio žitelje Keile. 6 A dogodilo se, kad je Ebjatar, sin Ahimelekov, bježao k Davidu u Keilu, da je sišao s oplećkom u ruci svojoj. 7 I kad je Šaulu bilo dojavljeno da je David ušao u Keilu, reče Šaul: »Bog ga je predao meni u ruke, jer se zatvorio ušavši u grad s vratima i zasunima.« 8 Stoga Šaul sazva sav puk na vojnu, da siđu u Keilu kako bi opkolili Davida i njegove ljude.9 A David dozna da mu Šaul smišlja zlo. Stoga reče svećeniku Ebjataru: »Donesi oplećak!« 10 Tada reče David: »Gospode, Bože Izraelov, tvoj je sluga pouzdano čuo da Šaul traži da uđe u Keilu kako bi radi mene uništio grad. 11Hoće li me ljudi iz Keile predati njemu u ruke? Hoće li Šaul sići, kao što je čuo sluga tvoj? Gospode, Bože Izraelov, molim te, kaži sluzi svojemu!« A Gospod reče: »Sići će.« 12 Tada David reče: »Hoće li ljudi iz Keile predati mene i moje ljude u ruke Šaulove?« A Gospod reče: »Predat će.« 13 Tada David ustade sa svojim ljudima (bijaše oko šest stotina ljudi); i odoše iz Keile te su hodili kud god se moglo. A kad je Šaulu bilo dojavljeno da je David utekao iz Keile, odusta od potjere. 14 David je pak boravio po utvrdama u pustinji. I nastani se na gori u pustinji Zifu. A Šaul ga je tražio svaki dan, ali Bog mu ga ne predade u ruke. 15 David pak vidje da je Šaul izašao kako bi tražio dušu njegovu. Zato je David ostao u pustinji Zifu u šumi. 16 Tad ustade Jonatan, sin Šaulov, i ode k Davidu u šumu, te ukrijepi u Bogu ruke njegove. 17 I reče mu: »Ne boj se, jer ruka Šaula, oca mojega, neće te stići; i ti ćeš kraljevati nad Izraelom, a ja ću biti drugi do tebe. Čak i Šaul, otac moj, zna da će biti tako.« 18 Stoga njih dvojica sklopiše savez pred Gospodom. I David osta u šumi, a Jonatan ode svojoj kući. 19 Tada Zifijci uzađoše k Šaulu u Gibeu govoreći: »Ne krije li se David kod nas u utvrdama u šumi, na brdu Hakili, što je južno od Ješimona? 20 Zato sad siđi, kralju, po svoj želji duše svoje da siđeš, a na nama je da ga predamo kralju u ruke.« 21 Nato Šaul reče: »Blagoslovio vas Gospod što ste se sažalili nada mnom. 22 Idite sad, raspitajte se još pa doznajte i razvidite mjesto njegovo kamo ga njegova noga nosi; i nađite nekog tko ga je ondje vidio. Jer rekli su mi da je on vrlo lukav. 23Zato pregledajte i doznajte sva skrovišta u kojima se krije, pa se vratite k meni kad budete sigurni. Tada ću ja poći s vama. I dogodit će se, ako on bude u zemlji, da ću ga tražiti po svim tisućama Judinim.« 24 Tada ustadoše te odoše u Zif pred Šaulom. A David i njegovi ljudi bijahu u pustinji Maonu, u ravni južno od Ješimona. 25 Ode i Šaul sa svojim ljudima tražiti Davida. Kad su to javili Davidu, on siđe na stijenu te osta u pustinji Maonu. I čim Šaul doču za to, krenu u potjeru za Davidom u pustinju Maon. 26 I išao je Šaul jednom stranom planine, a David i njegovi ljudi drugom stranom planine. David se žurio da umakne Šaulu, a Šaul je sa svojim ljudima opkoljavao Davida i njegove ljude da bi ih pohvatao. 27 Ali Šaulu dođe glasnik govoreći: »Požuri i dođi, jer su Filistejci provalili u zemlju.« 28 Tada se Šaul odvrati od potjere za Davidom te krene na Filistejce. Zato ono mjesto nazvaše Sela Ha-Malekot. 29 A David uzađe odande i nastani se u utvrdama En-Gedija.