Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “1. Samuelova 26”.
1 I dođoše Zifijci k Šaulu u Gibeu govoreći: »Ne krije li se David na brdu Hakili, što je nasuprot Ješimonu?« 2 Tada Šaul ustade i siđe u pustinju Zif, a s njime tri tisuće izabranih ljudi iz Izraela, da traži Davida u pustinji Zifu. 3 I utabori se Šaul na brdu Hakili, što je nasuprot Ješimona, pokraj puta. David je pak boravio u pustinji. I vidje onda je Šaul došao za njim u pustinju. 4 Stoga posla David uhode i sazna da je Šaul doista došao. 5 I David ustade te dođe do mjesta gdje se Šaul bio utaborio. I vidje David mjesto gdje su ležali Šaul i Abner, sin Nerov, zapovjednik vojske njegove. I Šaul je ležao unutar tabora, a puk je taborovao oko njega. 6 Tada David progovori i reče Ahimeleku, Hetitu, i Abišaju, sinu Cerujinu, bratu Joabovu, govoreći: »Tko će sa mnom sići k Šaulu u tabor?« A Abišaj reče: »Ja ću sići s tobom.« 7 Tako David i Abišaj dođoše noću k puku. I gle, Šaul ležaše i spavaše unutar tabora, a koplje mu kod uzglavlja njegova zabodeno u zemlju; a Abner i puk ležahu oko njega. 8 Tada Abišaj reče Davidu: »Danas ti je Bog predao neprijatelja tvojega u ruke. Zato sad daj, molim te, da ga pribodem kopljem za zemlju, jednim udarcem, jer neće mi trebati da ga udaram dvaput.« 9 Ali David reče Abišaju: »Nemoj ga satrti; jer tko će dignuti ruku svoju na pomazanika Gospodnjega i ostati nedužan?« 10 I reče David: »Tako živ bio Gospod, zacijelo će ga Gospod udariti ili će doći njegov dan da umre ili će otići u boj i poginuti. 11 Sačuvaj me Gospode da dignem ruku svoju na pomazanika Gospodnjega. Nego uzmi sad, molim te, koplje što mu je kod uzglavlja i vrč za vodu, pa hajdemo.« 12 I uze David koplje i vrč za vodu što su bili kod Šaulova uzglavlja te oni odoše; nitko nije ni vidio ni znao niti se tko probudio, nego svi bijahu spavali, jer dubok san od Gospoda bijaše pao na njih. 13 I prijeđe David na drugu stranu te stade navrh gore, podalje, veliki razmak bijaše između njih. 14 Tada doviknu David puku i Abneru, sinu Nerovu, govoreći: »Zar se nećeš odazvati, Abnere?« A Abner se odazva i reče: »Tko si ti što dovikuješ kralju?« 15 Nato David reče Abneru: »Zar ti nisi ljudina i tko je kao ti u Izraelu? Zašto onda nisi čuvao gospodara svojega, kralja? Jer jedan od ljudi došao je satrti kralja, gospodara tvojega. 16 Nije dobro to što si učinio. Tako živ bio Gospod, vi ste zaslužili smrt, jer niste čuvali svojega gospodara, pomazanika Gospodnjega. A sad pogledaj gdje je kraljevo koplje i vrč za vodu što mu je bio kod uzglavlja.« 17 Tada Šaul prepozna Davidov glas te reče: »Je li to tvoj glas, sine moj Davide?« A David reče: »Da, to je moj glas, moj gospodaru kralju.« 18 I reče: »Zašto moj gospodar tako progoni slugu svojega? Ta što sam učinio i kakvo je zlo u mojoj ruci? 19 Zato, molim te, neka sad moj gospodar kralj posluša riječi sluge svojega. Ako te Gospod podbunjuje protiv mene, nek oćuti prinosnicu; ako pak sinovi ljudski, prokleti oni bili pred Gospodom, jer su me danas protjerali da ne budem dionik u baštini Gospodnjoj govoreći: ‘Idi, služi drugim bogovima.’ 20 Zato nek sad krv moja ne padne na zemlju daleko od lica Gospodnjega. Jer kralj Izraelov izašao je tražiti jednu buhu kao kad tko goni jarebicu u gorama.« 21 Tada Šaul reče: »Zgriješio sam! Vrati se, sine moj Davide! Ta neću ti više činiti zla kad je danas život moj bio dragocjen u tvojim očima. Evo, ludo sam radio i teško sam pogriješio.« 22 A David odgovori i reče: »Evo kraljeva koplja, pa neka jedan od momaka prijeđe i neka ga uzme. 23 A Gospod će svakomu uzvratiti za pravednost njegovu i za vjernost njegovu; jer danas te Gospod predao meni u ruke, ali ja svoju ruku nisam htio dići na pomazanika Gospodnjega. 24 I gle, kako je danas život tvoj bio vrijedan u mojim očima, tako neka moj život bude vrijedan u očima Gospodnjim; i neka me on izbavi iz svake nevolje.« 25 Nato Šaul reče Davidu: »Blagoslovljen budi ti, sine moj Davide! Zacijelo ćeš i izvršiti svoje djelo i zacijelo ćeš i nadjačati.« Tada David ode svojim putem, a Šaul se vrati u svoje mjesto.