Vjerujte Njegovim prorocima Biblija

1. Samuelova 30

Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “1. Samuelova 30”.

1 I dogodi se, kad je David sa svojim ljudima trećega dana došao u Ciklag, da Amalečani navališe na Jug i na Ciklag; i potukoše Ciklag i spališe ga ognjem. 2 U sužanjstvo odvedoše i žene i sve koji bijahu ondje, i malo i veliko. Nisu ubili nikoga, nego su ih odveli i otišli svojim putem. 3 Pa kad David sa svojim ljudima dođe u grad, gle: grad bijaše ognjem spaljen, a njihove žene te njihovi sinovi i kćeri njihove odvedeni u sužanjstvo. 4 Tada David i ljudi koji bijahu s njim podigoše svoj glas te plakahu dok im nije ponestalo snage za plač. 5 I obje žene Davidove bijahu odvedene u sužanjstvo — Ahinoama Jizreelka i Abigaila, žena Nabala Karmelca. 6 A David bijaše na velikoj muci jer su ljudi rekli da će ga kamenovati, budući da duša svega puka bijaše ogorčena, svakoga zbog sinova njegovih i zbog kćeri njegovih. Ali David se ohrabri u Gospodu, Bogu svojemu. 7 I reče David svećeniku Ebjataru, sinu Ahimelekovu: »Molim te, donesi mi oplećak.« I Ebjatar donese Davidu oplećak. 8 Tada David upitaGospoda govoreći: »Hoću li u potjeru za tom družinom? Hoću li ih stići?« A on mu reče: »Idi u potjeru jer ćeš ih zacijelo stići i sigurno ćeš ih izbaviti.« 9 I David ode, on i šest stotina ljudi koji bijahu s njim, pa dođoše do potoka Besora, gdje ostadoše neki koji bijahu zaostali. 10 David pak nastavi potjeru, on i četiri stotine ljudi, a ostadoše dvije stotine ljudi koji bijahu tako umorni da nisu mogli prijeći preko potoka Besora. 11 I naiđoše u polju na jednoga Egipćanina pa ga dovedoše k Davidu; i dadoše mu kruha da jede i vode da pije. 12 Dadoše mu i komad smokova kolača i dva grozda suhoga grožđa. I kad je to pojeo, povratio mu se duh, jer tri dana i tri noći nije kruha jeo niti vode pio. 13 Tada mu David reče: »Čiji si ti i odakle si ti?« A on reče: »Ja sam mladić Egipćanin, sluga jednoga Amalečanina; a moj gospodar me ostavio jer sam se razbolio prije tri dana. 14 Mi bijasmo provalili na Jug Kerećanski i na područje što pripada Judi i na Jug Kalebov, a Ciklag smo spalili ognjem.« 15 Nato mu David reče: »Hoćeš li me odvesti k toj družini?« A on reče: »Zakuni mi se Bogom da me nećeš pogubiti i da me nećeš predati mojemu gospodaru u ruke, pa ću te odvesti k toj družini.« 16 On ga dakle odvede, kad gle: oni se bijahu razasuli po svoj onoj zemlji, jedući i pijući i slaveći zbog svega velikog plijena što su ga uzeli iz zemlje filistejske i iz zemlje Judine. 17 I tukao ih je David od zore pa do večeri sljedećega dana te nijedan od njih nije utekao, osim četiri stotine mladih ljudi koji zajahaše na deve i pobjegoše. 18 Tako je David izbavio sve što su uzeli Amalečani; i obje svoje žene izbavi David. 19 I ništa im nije nestalo, od najmanjega pa do najvećega, ni sinovi i kćeri, ni plijen, ni bilo što što su im uzeli; David je vratio sve. 20 I uze David sve ovce i goveda što ih dotjeraše pred onom ostalomstokom te rekoše: »Ovo je plijen Davidov.« 21 A kad je David došao k onim dvjema stotinama ljudi koji bijahu tako umorni da nisu mogli ići za Davidom i koje bijahu ostavili kod potoka Besora, izađoše oni u susret Davidu i u susret ljudima koji bijahu s njim. I David pristupi ljudima te ih pozdravi. 22 Tada progovoriše svi opaki i nevaljali ljudi između ljudi koji su išli s Davidom te rekoše: »Budući da nisu išli s nama, nećemo im dati od plijena što smo ga izbavili, nego samo svakomu njegovu ženu i djecu njegovu, pa neka ih vode i neka idu.« 23 Ali David reče: »Ne činite tako, braćo moja, s onim što nam je Gospod dao; ta on nas je čuvao i predao nam u ruke družinu koja je pošla na nas. 24 Jer tko će vas poslušati u tome? Nego kakav je dio onomu koji ide u boj, takav je i dio onomu koji ostaje kod prtljaga; neka dijele jednako.« 25 Tako bî od onoga dana pa nadalje, i to postavi kao propis i uredbu u Izraelu sve do dana današnjega. 26 A kad je David došao u Ciklag, posla nešto od plijena starješinama Jude, svojim prijateljima, govoreći: »Evo za vas dara od plijena neprijatelja Gospodnjih«; 27 onima u Betelu i onima na jugu Ramota i onima u Jatiru, 28 zatim onima u Aroeru i onima u Sifmotu i onima u Eštemoi, 29 potom onima u Rakalu i onima u jerahmeelovskim gradovima i onima u kenijskim gradovima, 30 pa onima u Hormi i onima u Bor-Ašanu i onima u Ataku, 31 te onima u Hebronu i po svim onim mjestima u koja je David i sam znaodolaziti sa svojim ljudima.