2. Kraljevima 13

Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “2. Kraljevima 13”.

1 Dvadeset i treće godine Joaša, sina Ahazjina, kralja Judina, Joahaz, sin Jehuov, posta kraljem nad Izraelom u Samariji. Kraljevao je sedamnaest godina.
2 I on je činio što je zlo u očima Go­spodnjim i išao za grijesima Jeroboama, sina Nebatova, kojima je ovaj Izraela navodio na grijeh; nije odstupao od njih.
3 Tada Gospod gnjevom planu na Izraela i predade ga u ruke Hazaela, kralja sirijskoga, i u ruke Ben-Hadada, sina Hazaelova, svega vijeka njihova.
4 Ali je Joahaz ublažio lice Gospodnje, i Gospod ga je uslišao; jer je vidio tlačenje Izraela, kako ih je kralj sirijski potlačio.
5 Tada Gospod dade Izraelu izbavitelja, i oni izbjegoše ispod ruke sirijske; i živjeli su sinovi Izraelovi u svojim šatorima kao i prije.
6 Ali nisu odstupali od grijehâ doma Jeroboamova kojima je on navodio Izraela na grijeh, nego su hodili u njima. A i Ašera osta u Samariji.
7 Ta Gospod nije ostavio Joahazu puka osim pedeset konjanika i deset kola i deset tisuća pješaka; jer kralj sirijski bijaše ih uništio i napravio od njih prah kao na vršidbi.
8 A ostala djela Joahazova, i sve što je učinio, i snaga njegova, zar to nije zapisano u Knjizi ljetopisâ kraljeva Izraelovih?
9 I počinu Joahaz kod svojih otaca, i sahraniše ga u Samariji. Potom se namjesto njega zakralji sin mu Joaš.
10 Trideset i sedme godine Joaša, kralja Judina, Joaš, sin Joahazov, posta kraljem nad Izraelom u Samariji. Kraljevao je šesnaest godina.
11 I on je činio što je zlo u očima Gospodnjim. Nije odstupao ni od jednog od grijeha Jeroboama, sina Nebatova, kojima je ovaj Izraela navodio na grijeh, nego je hodio u njima.
12 Ostala pak djela Joaševa, i sve što je učinio, i snaga njegova kojom se borio protiv Amacje, kralja Judina, zar to nije zapisano u Knjizi ljetopisâ kraljeva Izraelovih?
13 I Joaš počinu kod svojih otaca, a Jeroboam sjede na prijestolje njegovo. I Joaš bî sahranjen u Samariji uz kraljeve Izraelove.
14 A Elizej se razbolio od bolesti od koje je imao umrijeti. I siđe k njemu Joaš, kralj Izraelov, pa se rasplaka nad licem njegovim i reče: »Oče moj, oče moj, kola Izraelova i konjanici njegovi!«
15 Nato mu reče Elizej: »Uzmi luk i strije­le.« I on uze sebi luk i strijele.
16 Tada reče kralju Izraelovu: »Stavi svoju ruku na luk.« I on stavi na luk ruku svoju, a Elizej svoje ruke položi na ruke kraljeve.
17 Zatim reče: »Otvori prozor prema istoku.« Pa kad otvori, reče Elizej: »Odapni.« I on odape. Tada reče: »Strije­la izbavljenja Gospodnjega i strijela izbavljenja od Sirijaca! Jer tući ćeš Sirijce u Afeku dok ih ne uništiš.«
18 Potom reče: »Uzmi strijele.« Pa kad uze, reče on kralju Izraelovu: »Udaraj o zemlju.« I udari on tri puta pa stade.
19 Tada se čovjek Božji rasrdi na njega te reče: »Trebalo je udariti pet ili šest puta; onda bi tukao Sirijce dok ih ne bi uništio. A sad ćeš potući Sirijce samo tri puta.«
20 I Elizej umrije i sahraniše ga. A moapske su čete pljačkaša upadale u zemlju početkom svake godine.
21 I dogodi se, dok su oni pokapali nekog čovjeka, kad gle: opaziše četu pljačkaša te baciše čovjeka u Elizejev grob i odoše. I kad se čovjek dotaknu Elizejevih kostiju, oživje i ustade na noge svoje.
22 A Hazael, kralj sirijski, tlačio je Izraela u sve dane Joahazove.
23 Ali im se Gospod smilovao i sažalio se nad njima i obazreo se na njih zbog saveza svojega s Abrahamom, Izakom i Jakovom, i nije ih htio uništiti niti ih je odbacio od lica svojega sve dosad.
24 I umrije Hazael, kralj sirijski, a namjesto njega zakralji se sin mu Ben-Hadad.
25 Tada Joaš, sin Joahazov, ponovo preote iz ruke Ben-Hadada, sina Hazaelova, gradove koje je ovaj u ratu preoteo iz ruke Joahaza, oca njegova. Joaš ga je potukao tri puta i povratio gradove Izraelove.