Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “2. Kraljevima 2”.
1 I dogodi se, kad se Gospod spremao uznijeti u nebo Iliju u vihoru, da Ilija ode s Elizejem iz Gilgala.
2 Tada Ilija reče Elizeju: »Ostani sad ovdje jer me Gospod šalje do Betela.« No Elizej reče: »Tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, neću te ostaviti.« Tako siđoše u Betel.
3 A sinovi proročki koji bijahu u Betelu izađoše pred Elizeja i rekoše mu: »Znaš li da će danas Gospod uzeti tvojega gospodara iznad glave tvoje?« On nato reče: »I ja znam za to, tiho budite!«
4 Tada mu Ilija reče: »Elizeju, ostani sad ovdje jer me Gospod šalje u Jerihon.« Noon reče: »Tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, neću te ostaviti.« Tako dođoše u Jerihon.
5 A sinovi proročki koji bijahu u Jerihonu pristupiše Elizeju i rekoše mu: »Znaš li da će danas Gospod uzeti tvojega gospodara iznad glave tvoje?« On nato reče: »I ja znam za to, tiho budite!«
6 Tada mu Ilija reče »Ostani sad ovdje jer me Gospod šalje na Jordan.« No on reče: »Tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, neću te ostaviti.« Tako odoše obojica.
7 Ode i pedeset ljudi između sinova proročkih te stane podalje, njima nasuprot. A njih dvojica stadoše uz Jordan.
8 Tada Ilija uze svoj plašt, pa ga smota i udari njime po vodi; i voda se razdijeli ovamo i onamo te njih dvojica prijeđoše po suhu.
9 I dogodi se, kad prijeđoše, da Ilija reče Elizeju: »Išći što hoćeš da ti učinim prije nego budem uzet od tebe.« Elizej pak reče: »Molim te, nek na meni bude dvostruka mjera tvojega duha.«
10 Nato Ilija reče: »Tešku stvar išćeš. Budeš li me vidio kad budem uzet od tebe, bit će ti tako; ako pak ne budeš vidio, neće ti biti.«
11 I dogodi se, dok su oni tako išli i razgovarali, kad gle: ognjena kola i ognjeni konji, koji stadoše između njih dvojice. I Ilija u vihoru uzađe u nebo.
12 Pa kad Elizej to vidje, on povika: »Oče moj, oče moj, kola Izraelova i konjanici njegovi!« I više ga nije vidio. Tada uze haljine svoje i razdera ih u dva komada.
13 I podiže Ilijin plašt koji bijaše pao s njega pa se vrati i stade na obalu Jordana.
14 Potom uze Ilijin plašt koji bijaše pao s njega te udari po vodi i reče: »Gdje je Gospod, Bog Ilijin?« Pa kad i on udari po vodi, ona se razdijeli ovamo i onamo; i Elizej prijeđe.
15 Vidješe to i sinovi proročki koji bijahu nasuprot, u Jerihonu, te rekoše: »Duh Ilijin počinuo je na Elizeju.« I dođoše mu u susret pa mu se pokloniše do zemlje.
16 I rekoše mu: »Evo sad, pedeset je junaka sa slugama tvojim. Molimo te, dopusti im da odu i potraže gospodara tvojega; možda ga je Duh Gospodnji odnio i bacio ga na kakvu goru il’ u kakvu dolinu.« A on reče: »Ne šaljite nikoga.«
17 No kako su oni navaljivali na nj sve dok mu ne dodijaše, reče im: »Pošaljite.« Oni dakle poslaše pedesetoricu ljudi; i tražili su ga tri dana, ali ga ne nađoše.
18 Pa kad se vratiše k njemu (a on bijaše ostao u Jerihonu), reče im: »Nisam li vam rekao: ‘Ne idite!’«
19 Tada ljudi iz grada rekoše Elizeju: »Gle sad, prilike u gradu su dobre, kao što moj gospodar i vidi, ali je voda loša i zemlja jalova.«
20 A on reče: »Donesite mi novu zdjelu i metnite soli u nju.« I oni mu doniješe.
21 Tada ode na izvor vode te baci u nj soli i reče: »Ovako veli Gospod: ‘Iscjeljujem ovu vodu; od nje više neće biti ni smrti ni jalovosti.’«
22 I voda bi iscijeljena i takva je sve do dana današnjega, po riječi što ju je govorio Elizej.
23 Potom odande uzađe u Betel. A dok je on išao putem, neka mala djeca izađoše iz grada i stadoše mu se rugati; i rekoše mu: »Hodi, plješo! Hodi, plješo!«
24 A on se osvrnu iza sebe i pogleda ih, pa ih prokle u ime Gospodnje. Uto iz šume izađoše dvije medvjedice i rastrgoše četrdeset i dvoje od te djece.
25 Odatle potom ode na goru Karmel, a odande se vrati u Samariju.