Vjerujte Njegovim prorocima Biblija

2. Kraljevima 3

Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “2. Kraljevima 3”.

1 A Jehoram, sin Ahabov, zakralji se nad Izraelom u Samariji osamnaeste godine Jošafata, kralja Judina; i kraljevao je dvanaest godina.
2 I on je činio što je zlo u očima Go-spodnjim, ali ne kao njegov otac i kao njegova mati, jer je uklonio Baalov stup što ga je načinio otac njegov.
3 Ali je prianjao uz grijehe Jeroboama, sina Nebatova, kojima je ovaj Izraela navodio na grijeh, i nije odstupao od njih.
4 A Meša, kralj moapski, bijaše uzgajivač ovaca i morao je izraelskom kralju plaćati stotinu tisuća jaganjaca i vunu od stotinu tisuća ovnova.
5 I dogodi se, kad je umro Ahab, da se kralj moapski pobuni protiv izrael- skoga kralja.
6 I baš u to vrijeme kralj Jehoram izađe iz Samarije i pobroji svega Izraela.
7 Zatim ode i poruči Jošafatu, kralju Judinu, govoreći: »Kralj moapski pobunio se protiv mene. Hoćeš li poći sa mnom u boj protiv Moaba?« A on reče: »Poći ću. Ja sam kao i ti, moj puk kao i tvoj puk, moji konji kao i tvoji konji.«
8 Onda reče: »Kojim ćemo putem poći?« A ovaj reče: »Put Edomske pustinje.«
9 Tako krenu kralj Izraelov s kraljem Judinim i s kraljem edomskim. I sedam su dana obilazili putem, a nije bilo vode za vojsku ni za stoku koja je išla za njima.
10 Tada reče kralj izraelski: »Jao! Ta Gospod je ova tri kralja pozvao da ih preda u ruke Moapcima.«
11 Ali Jošafat reče: »Zar tu nema proroka Gospodnjega da preko njega tražimo odGospoda?« Tada odgovori jedan od slugu kralja izraelskoga i reče: »Tu je Elizej, sin Šafatov, koji je lijevao vodu na ruke Ilijine.«
12 A Jošafat reče: »U njega je riječ Go­spodnja.« I siđoše k njemu kralj izraelski te Jošafat i kralj edomski.
13 Tada Elizej reče kralju izraelskom: »Što ja imam s tobom? Idi k prorocima oca svojega i k prorocima matere svoje.« A kralj izraelski mu reče: »Ne! Jer Gospod je ova tri kralja pozvao da ih preda u ruke Moapcima.«
14 Nato reče Elizej: »Tako živ bio Go­spod Nad Vojskama pred kojim stojim, kad ja ne bih upravio lice na Jošafata, kralja Judina, ne bih se obazro na te niti bih te pogledao.
15 Ali dovedite mi sad svirača.« I dogodi se, dok je svirač svirao, da siđe na nj ruka Gospodnja.
16 Pa reče: »Ovako veli Gospod: ‘Načinite u ovoj dolini mnogo jama.’
17 Jer ovako veli Gospod: ‘Nećete osjetiti vjetra niti ćete vidjeti dažda, a ova će se dolina napuniti vodom. I pit ćete vi i stoka vaša i živinčad vaša.’
18 A i to je malenkost u očima Gospodnjim; on će i predati Moab u vaše ruke.
19 I vi ćete udariti na sve utvrđene gradove i na sve izabrane gradove, i posjeći ćete sva dobra stabla i zatrpati sve izvore vodne, i svaki dobar komad zemlje kamenjem razoriti.«
20 I dogodi se ujutro, dok se prinosila prinosnica, kad gle: dođe voda putem iz Edoma i zemlja se napuni vodom.
21 Pa kad svi Moapci dočuše da su kraljevi uzašli da bi zaratili s njima, skupiše sve koji su mogli opasati oružje, pa i starije, i postaviše ih na granicu.
22 No kad ujutro podraniše, kako je sunce granulo nad onom vodom, Moapci vidješe da je nasuprot njih voda crvena kao krv.
23 Stoga rekoše: »To je krv! Zacijelo su se kraljevi pobili i udarili jedan na drugoga. Zato sad na plijen, Moabe!«
24 Ali kad su došli do izraelskoga tabora, podiže se Izrael i udari na Moaba te ovipobjegoše pred njima. Tada Izraelci pojuriše u njihovu zemlju ubijajući Moapce.
25 I razorili su im gradove, i svaki je bacio svoj kamen na svaki dobar komad zemlje i zasuo ga; i zatrpali su sve izvore vodne i sva dobra stabla posjekli. Samo su Kir-Haresetu ostavili kamenje njegovo. No praćari ga okružiše i potukoše ga.
26 Pa kad kralj moapski vidje da je bitka prejaka za njega, uze sa sobom sedam stotina ljudi vičnih maču da bi se probili do kralja edomskoga; ali ne uzmogoše.
27 Tada uze svojega sina prvorođenca, koji se imao zakraljiti namjesto njega, i prinese ga kao paljenicu na zidu. I velik gnjev dođe na Izraela te oni odoše od njega i vratiše se u svoju zemlju.