Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “2. Kraljevima 5”.
1 A Naaman, zapovjednik vojske sirijskoga kralja, bijaše ugledan i poštovan čovjek pred svojim gospodarom, jer po njemu je Gospod dao pobjedu Siriji. I taj je čovjek bio hrabar junak, ali bijaše gubav.
2 A jednom su Sirijci izašli u četama i doveli u sužanjstvo iz zemlje izraelske mladu djevojku; ona je potom služila ženi Naamanovoj.
3 I reče ona svojoj gospodarici: »O kad bi moj gospodar stao pred proroka koji je u Samariji! On bi ga zacijelo izliječio od te njegove gube.«
4 I Naaman ode i obavijesti svojega gospodara govoreći: »Tako i tako je govorila djevojka koja je iz zemlje izraelske.«
5 A kralj sirijski reče: »Idi samo, a ja ću poslati pismo kralju izraelskomu.« On dakle ode i ponese sa sobom deset talenata srebra i šest tisuća šekela zlata, te deset svečanih haljina.
6 I donese pismo kralju izraelskom govoreći: »I sad, kad ovo pismo stigne do tebe, šaljem ti, evo, Naamana, slugu svojega, da ga izliječiš od njegove gube.«
7 I dogodi se, kad je kralj izraelski pročitao pismo, da razdrije haljine svoje i reče: »Zar sam ja Bog da mogu usmrtiti i oživjeti te ovaj šalje k meni da izliječim čovjeka od gube njegove? Doista, razvidite sada i gledajte kako on traži zadjevicu sa mnom.«
8 I dogodi se, kad je Elizej, čovjek Božji, čuo da je kralj izraelski razderao haljine svoje, da poruči kralju govoreći: »Zašto si razderao haljine svoje? Neka sad dođe k meni pa će znati da ima prorok u Izraelu.«
9 Tako Naaman dođe sa svojim konjima i sa svojim kolima i stane na vratima Elizejeve kuće.
10 A Elizej k njemu posla glasnika govoreći: »Idi i okupaj se sedam puta u Jordanu, i tvoje će se tijelo oporaviti i bit ćeš čist.«
11 Nato se Naaman naljuti pa ode i reče: »Gle, rekoh sebi: ‘Zacijelo će izaći i stati i zazvati ime Gospoda, Boga svojega, te mahati rukom svojom nad bolesnim mjestom i izliječiti gubu.’
12 Nisu li rijeke u Damasku, Abana i Parpar, bolje od svih voda izraelskih? Ne bih li se u njima mogao okupati da budem čist?« I okrenu se pa ode gnjevan.
13 Tada pristupiše sluge njegove pa mu prozboriše i rekoše: »Oče moj, da ti je prorok kazao da učiniš nešto veliko, zar ne bi učinio? A nekmoli kad ti reče: ‘Okupaj se, i bit ćeš čist.’«
14 Tada siđe i umoči se sedam puta u Jordan, prema riječi čovjeka Božjeg; i tijelo mu opet posta kao tijelo maloga djeteta, i bijaše čist.
15 A kad se vratio k čovjeku Božjem, on i sva njegova pratnja, dođe i stade preda nj pa reče: »Evo, sad znam da nema Boga na svoj zemlji osim u Izraelu. Zato sad primi, molim te, dar od sluge svojega.«
16 Ali Elizej reče: »Tako živ bio Gospod pred kojim stojim, neću primiti.« I Naaman navaljivaše na nj da primi, ali on ne htjede.
17 Tada reče Naaman: »Ako nećeš, molim te, neka se onda sluzi tvojemu dadne tovara ove zemlje za dvije mazge. Jer sluga tvoj neće više prinositi paljenice ni žrtve drugim bogovima, nego samo Gospodu.
18 U ovoj stvari neka Gospod oprosti sluzi tvojemu: kad bi moj gospodar polazio u dom Rimonov da se ondje pokloni, pa bi se on naslonio na moju ruku, onda bih se i ja poklonio u domu Rimonovu. Kad bih se poklonio u domu Rimonovu, neka Gospod oprosti sluzi tvojemu u toj stvari.«
19 A on mu reče: »Idi u miru.« I on ode od njega jedan dio puta.
20 Kad reče Gehazi, momak Elizeja, čovjeka Božjeg: »Eto, moj gospodar poštedio je Naamana, toga Sirijca, ne primivši iz njegove ruke ništa od onoga što je donio. Tako živ bio Gospod, potrčat ću za njim i uzeti štogod od njega.«
21 Tako Gehazi pođe za Naamanom. I kad ga Naaman vidje gdje trči za njim, skoči s kola njemu u susret i reče: »Je li sve dobro?«
22 A on reče: »Dobro je. Moj gospodar šalje me govoreći: ‘Eto, baš su sad iz Efraimova gorja k meni došla dvojica mladića od proročkih sinova. Molim te, daj za njih talent srebra i dvije svečane haljine.’«
23 Nato Naaman reče: »Hajde, uzmi dva talenta.« I salijetaše ga. I zaveza on dva talenta srebra u dva tobolca, i dvije svečane haljine, i preda ih dvojici svojih momaka da ih nose pred njim.
24 I kad je Gehazi došao do brda, uze ih iz njihovih ruku i pohrani ih u kući. Zatim otpusti ljude, i oni odoše.
25 On pak dođe i stade pred gospodara svojega. A Elizej mu reče: »Odakle, Gehazi?« A on reče: »Sluga tvoj nikamo nije odlazio.«
26 Tada mu reče: »Nije li srce moje išlo s tobom kad se čovjek okrenuo iz svojih kola da ti pođe u susret? Je li vrijeme da se primi srebro i uzmu haljine i maslinici i vinogradi i ovce i goveda i sluge i sluškinje?
27 Zato će se Naamanova guba prilijepiti za te i za tvoje potomstvo zanavijek.« Ion ode od lica njegova gubav kao snijeg.