Vjerujte Njegovim prorocima Biblija

2. Kraljevima 6

Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “2. Kraljevima 6”.

1 A proročki sinovi rekoše Elizeju: »Gle sad, ovo mjesto gdje mi boravimo s tobom pretijesno je za nas.
2 Hajdemo sad do Jordana pa uzmimo odande svaki po jednu gredu i načinimo sebi ondje mjesto gdje ćemo boraviti.« On im nato reče: »Idite.«
3 Tada jedan reče: »Molim te, udostoj se poći sa svojim slugama.« A on reče: »Dobro, idem i ja.«
4 Pođe dakle s njima. A kad su došli do Jordana, stanu sjeći drva.
5 I dok je jedan rušio stablo, željezni dio sjekire padne mu u vodu. A on povika i reče: »Jao, gospodaru! Ta ova je bila posuđena!«
6 Nato reče čovjek Božji: »Gdje je pala?« A ovaj mu pokaza mjesto. On tada odsiječe komad drveta i baci ga onamo te učini da željezo ispliva.
7 Zatim reče: »Izvadi si je.« A on pruži ruku svoju i uzme je.
8 A sirijski je kralj ratovao s Izraelom. I posavjetova se sa slugama svojim govoreći: »Na tom i tom mjestu bit će moj tabor.«
9 Tada čovjek Božji poruči kralju izraelskom govoreći: »Čuvaj se da ne prijeđeš na ono mjesto, jer onamo su sišli Sirijci.«
10 I kralj izraelski posla ljude na ono mjesto za koje mu je rekao čovjek Božji. Tako ga je upozoravao i on se tamo čuvao — ne jednom ili dvaput.
11 I srce sirijskoga kralja uznemiri se zbog toga. Stoga pozva sluge svoje i reče im: »Zar mi nećete kazati tko od naših uhodi za kralja izraelskoga?«
12 A jedan od njegovih slugu reče: »Ne, moj gospodaru kralju; nego Elizej, prorok koji je u Izraelu, kazuje kralju izraelskom riječi što si ih govorio u spavaonici svojoj.«
13 Tada reče: »Idite i pogledajte gdje je on, pa ću poslati da ga uhvate.« I bî mu dojavljeno govoreći: »Eno ga u Dotanu.«
14 I posla on tamo konjâ i kola i veliku vojsku. I oni dođoše noću i opkoliše grad.
15 Pa kad je služnik čovjeka Božjeg, ustavši rano, izašao, gle: vojska s konjima i kolima okruživala je grad. I reče mu njegov momak: »Jao, moj gospodaru! Što da činimo?«
16 A on reče: »Ne boj se, jer više je onih koji su s nama nego onih koji su s njima.«
17 Tada se Elizej pomoli i reče: »Go­spode, molim te, otvori mu oči da vidi.« I Gospodotvori oči momku te je vidio. I gle, gora bijaše puna konja i ognjenih kola sve uokolo Elizeja.
18 Pa kad su Sirijci sišli k njemu, Elizej se pomoli Gospodu i reče: »Molim te, udari ovaj narod sljepoćom.« I on ih udari sljepoćom po riječi Elizejevoj.
19 Tad im Elizej reče: »Nije ovo put i nije ovo grad. Pođite za mnom i ja ću vas odvesti čovjeku kojega tražite.« Ali ih odvede u Samariju.
20 I dogodi se, kad su došli u Samariju, da Elizej reče: »Gospode, otvori ovima oči da vide.« I Gospod im otvori oči te su vidjeli; kad gle, bijahu usred Samarije.
21 Pa kad ih vidje kralj izraelski, reče Elizeju: »Da ih pobijem, oče moj? Da ihpobijem?«
22 A on reče: »Nemoj ih ubijati. Bi li ti pobio one koje si zarobio svojim mačem i svojim lukom? Stavi pred njih kruha i vode da jedu i piju, pa neka idu svojemu gospodaru.«
23 I kralj im priredi veliku gozbu. I pošto su jeli i pili, otpusti ih te odoše svojemu gospodaru. Tako sirijske čete nisu više ponovo dolazile u zemlju izraelsku.
24 I dogodi se poslije toga da Ben-Hadad, kralj sirijski, skupi svu svoju vojsku te uzađe i opkoli Samariju.
25 I nasta velika glad u Samariji. I gle, držali su je pod opsadom dok nije magareća glava dosegla cijenu od osamdeset šekela srebra, a četvrt kaba golubinjeg izmeta od pet šekela srebra.
26 I kad je kralj izraelski prolazio po zidinama, neka mu žena dovikne govoreći: »Pomozi, moj gospodaru kralju!«
27 A on reče: »Ako ti Gospod ne pomože, odakle ću ti ja pomoći? S gumna? Ili iz kace?«
28 I reče joj kralj: »Što ti je?« Ona pak reče: »Ova mi je žena rekla: ‘Daj svojega sina da ga pojedemo danas, a sutra ćemo pojesti mojega sina.’
29 I skuhale smo mojega sina i pojele ga. A sljedećega dana ja njoj rekoh: ‘Daj svojega sina da ga pojedemo’, ali je ona sakrila sina svojega.«
30 I dogodi se, kad je kralj čuo riječi te žene, da razdrije haljine svoje. I dok je on prolazio po zidinama, puk je gledao; i gle, na tijelu njegovu, ispod haljine, bijaše kostrijet.
31 Tada reče: »Tako mi učinio Bog i tako mi pridodao ako glava Elizeja, sina Šafatova, ostane danas na njemu.«
32 A Elizej je sjedio u svojoj kući i starješine su sjedile s njim. I posla kralj čovjeka ispred sebe, ali prije nego je glasnik došao k njemu, reče on starješinama: »Vidite li da je onaj ubojičin sin poslao da mi skinu glavu? Pazite, kad glasnik stigne, zatvorite vrata i čvrsto držite vrata pred njim. Ne čuje li se to zvuk nogu njegova gospodara za njim?«
33 I dok je još s njima govorio, gle — siđe k njemu glasnik i reče: »Evo, to zlo je odGospoda. Što ću više čekati na Go­spoda?«