Vjerujte Njegovim prorocima Biblija

2. Ljetopisa 18

Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “2. Ljetopisa 18”.

 

1 I imao je Jošafat veliko bogatstvo i slavu; i oprijači se s Ahabom. 2 I poslije nekoliko godina siđe k Ahabu u Samariju. A Ahab nakla mnoštvo ovaca i goveda za njega i za puk koji bijaše s njim, i nagovaraše ga da pođe s njim na Ramot-Gilead. 3 Stoga Ahab, kralj Izraelov, reče Jošafatu, kralju Judinu: »Hoćeš li poći sa mnom na Ramot-Gilead?« A on mu reče: »Ja sam kao i ti, i moj je puk kao i tvoj puk; s tobom ćemo dakle na vojnu.« 4 Ali Jošafat reče kralju Izraelovu: »Molim te, zatraži danas riječ od Gospoda.« 5 Tada kralj Izraelov skupi proroke, četiri stotine ljudi, i reče im: »Trebamo li poći u vojnu na Ramot-Gilead ili da se okanim toga? Oni pak rekoše: »Idi, jer će ga Bog predati kralju u ruke.« 6 Ali Jošafat reče: »Nema li ovdje još koji prorok Gospodnji da i njega upitamo?« 7A kralj Izraelov reče Jošafatu: »Ima još jedan čovjek preko kojega bismo mogli upitati Gospoda, ali njega ja mrzim jer mi ne prorokuje dobro, nego vazda zlo. To je Mikaja, sin Jimlin.« No Jošafat reče: »Neka kralj ne govo- ri tako.«8 Tada kralj Izraelov dozva jednoga dvoranina i reče: »Dovedi brzo Mikaju, sina Jimlina.« 9 A kralj Izraelov i Jošafat, kralj Judin, sjedili su svaki na svojemu prijestolju, odjeveni u kraljevske haljine; sjedili su naime na gumnu kod ulaza u samarijske dveri, a svi proroci prorokovali su pred njima. 10 Tada Cidkija, sin Kenaanin, načini sebi željezne rogove pa reče: »Ovako veli Gospod: ‘Njima ćeš bosti Sirijce dok ih ne uništiš.’« 11 I svi drugi proroci tako su prorokovali govoreći: »Idi na Ramot-Gilead i uspjet ćeš, jer Gospod će ga predati kralju u ruke.« 12 A glasnik koji je išao dozvati Mikaju prozbori mu govoreći: »Gle, riječi prorokâ jednoglasno navješćuju dobro kralju. Zato nek sad i tvoja riječ bude kao riječ jednoga od njih pa i ti proreci dobro.« 13 Ali Mikaja reče: »Tako živ bio Gospod, što moj Bog kaže, to ću govoriti.« 14 I dođe kralju, a kralj mu reče: »Mikaja, trebamo li poći u vojnu na Ramot-Gilead ili da se okanim toga?« A on mu reče: »Idite i uspjet ćete, jer će biti predani vama u ruke.« 15 Nato mu kralj reče: »Koliko ću te ja puta zaklinjati da mi ne govoriš drugo nego istinu u ime Gospodnje?« 16 Tada reče: »Vidim sav Izrael razasut po gorama kao stado koje nema pastira. A Gospod veli: ‘Ovi nemaju gospodara. Neka se svaki u miru kući svojoj vrati.’« 17 Nato kralj Izraelov reče Jošafatu: »Nisam li ti rekao da mi neće prorokovati dobro, nego zlo?« 18 A Mikaja reče: »Zato čuj riječ Go-spodnju: Vidio sam Gospoda gdje sjedi na svojemu prijestolju, a sva vojska nebeska stajaše s njegove desne i s njegove lijeve strane. 19 I Gospod reče: ‘Tko će zavesti Ahaba, kralja Izraelova, da ode i padne u Ramot-Gileadu?’ I jedan govoraše rekavši ovako, drugi pak rekavši onako. 20 Tada istupi jedanduh i stade pred Gospoda te reče: ‘Ja ću ga zavesti.’ A Gospod mu reče: ‘Kako?’ 21 On pak reče: ‘Izaći ću i biti lažljiv duh u ustima svih njegovih proroka.’ A Gospod reče: ‘Zavest ćeš ga, a i uspjet ćeš. Idi i učini tako.’ 22 Zato sad, evo:Gospod je stavio lažljiv duh u usta tih tvojih proroka, ali ti Gospod proriče zlo.« 23 Tad pristupi Cidkija, sin Kenaanin, pa udari Mikaju po obrazu i reče: »Kojim je to putem Duh Gospodnji otišao od mene da bi govorio s tobom?« 24 A Mikaja reče: »Eno, vidjet ćeš onoga dana kad budeš ulazio u najdublje odaje da se sakriješ.« 25 Tada reče kralj Izraelov: »Uhvatite Mikaju i odvedite ga natrag Amonu, gradskom upravitelju, i Joašu, kraljevu sinu. 26 I recite im: »Ovako veli kralj: ‘Bacite ovoga u tamnicu i hranite ga kruhom nevoljnim i vodom nevoljnom dok se ne vratim u miru.’« 27 A Mikaja reče: »Ako se doista vratiš u miru, Gospod nije govorio po meni.« Pa reče: »Čujte, svi puci!« 28Tako kralj Izraelov i Jošafat, kralj Judin, pođoše na Ramot-Gilead. 29 I kralj izraelski reče Jošafatu: »Ja ću se prerušiti i ući u boj, a ti odjeni svoju odjeću.« I izraelski kralj se preruši te uđoše u boj. 30 A sirijski kralj zapovjedi zapovjednicima bojnih kola koji bijahu s njim govoreći: »Ne napadajte ni maloga ni velikoga, nego samo kralja Izraelova.« 31 I dogodi se, kad zapovjednici bojnih kola ugledaše Jošafata, da oni rekoše: »To je kralj izraelski.« I okrenuše prema njemu da napadnu. Ali Jošafat povika, i Gospod mu pomože; i Bog ih odvrati od njega. 32 I dogodi se, kad zapovjednici bojnih kola vidješe da to nije izraelski kralj, da se okrenuše od njega. 33 A neki čovjek nasumce odape luk i ustrijeli kralja Izraelova između nabora njegova oklopa. Stoga kralj reče svom vozaču: »Okreni ruku svoju i izvedi me iz boja jer sam ranjen.« 34 I boj bijaše žestok onoga dana, ali se kralj izraelski držao uspravno na kolima ispred Sirijaca sve do večeri. I negdje u vrijeme zalaska sunca umrije.