Vjerujte Njegovim prorocima Biblija

2. Samuelova 13

Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “2. Samuelova 13”.

1 I dogodi se nakon toga, kako Abšalom, sin Davidov, imaše lijepu sestru, a ime joj bijaše Tamara, da se u nju zaljubi Amnon, sin Davidov. 2 I Amnon se toliko mučio da se razbolio zbog svoje sestre Tamare; jer ona bijaše djevica. I bijaše teško u očima Amnonovim da joj učini bilo što. 3 Ali je Amnon imao prijatelja, a ime mu bijaše Jonadab; bijaše on sin Šime, brata Davidova. A taj Jonadab bijaše vrlo domišljat čovjek. 4 I on mu reče: »Što si ti, kraljev sine, tako snužden svako jutro? Ne bi li mi kazao?« A Amnon mu reče: »Ja sam zaljubljen u Tamaru, sestru svojega brata Abšaloma.« 5 A Jonadab mu reče: »Legni u postelju svoju i pričini se da si bolestan; pa kad te tvoj otac dođe pogledati, ti mu reci: ‘Molim te, daj da moja sestra Tamara dođe i dade mi jesti, da pripravi jelo pred mojim očima kako bih to gledao te jeo iz njezine ruke.’« 6 Tako Amnon leže i pričini se da je bolestan; pa kad ga je kralj došao pogledati, Amnon reče kralju: »Molim te, daj da moja sestra Tamara dođe i pred mojim očima zgotovi nekoliko kolača da mognem jesti iz njezine ruke.« 7 Tada David posla kući po Tamaru govoreći: »Idi sad u kuću svojega brata Amnona i pripravi mu jelo.« 8 I Tamara ode u kuću svojega brata Amnona; a on bijaše ležao. I uze ona brašna te zamijesi i zgotovi pred njegovim očima pa ispeče kolače. 9 Potom uze tavu i istrese ihpreda nj, ali on ne htjede jesti. Tada Amnon reče: »Izvedite sve ljude koji su kod mene.« I svi ljudi izađoše od njega. 10 Tada Amnon reče Tamari: »Donesi jelo u ložnicu da mognem jesti iz tvoje ruke.« I Tamara uze kolače što ih bijaše pripravila i donese ih k svojemu bratu Amnonu u ložnicu. 11 A kad mu je prinijela da jede, on je uhvati i reče joj: »Dođi, legni sa mnom, sestro moja.« 12 A ona mu reče: »Nemoj, brate moj, nemoj me obeščastiti, jer tako se ne radi u Izraelu. Ne čini to besramlje. 13 Jer kamo bih ja išla sa svojom sramotom? A ti bi bio kao jedan od bezumnikâ u Izraelu. Zato sad, molim te, govori s kraljem; ta on me neće uskratiti tebi.« 14 Ali on ne htjede poslušati glasa njezina, nego je, kako je bio jači od nje, silova i leže s njom. 15 Potom je Amnon zamrzi vrlo velikom mržnjom te je mržnja kojom ju je zamrzio bila veća od ljubavi kojom ju je ljubio. I reče joj Amnon: »Ustani! Odlazi!« 16 Nato mu ona reče: »Nemoj! To zlo što me otpuštaš veće je od onoga koje si mi učinio.« Ali onje ne htjede poslušati, 17 nego dozva svojega momka koji ga je služio i reče: »Vodi sad ovu od mene napolje i zaključaj vrata za njom.« 18 A ona je imala na sebi šarenu haljinu jer su takve haljine nosile kraljeve kćeri djevice. Tada je njegov služnik izvede napolje i zaključa vrata za njom. 19 A Tamara se posu pepelom po glavi i razdrije šarenu haljinu što ju je imala na sebi; i stavi svoju ruku na glavu svoju pa ode hodeći i vičući. 20 Tada joj reče Abšalom, brat njezin: »Je li tvoj brat Amnon bio s tobom? Ali sad, sestro moja, šuti; on je tvoj brat. Ne uzimaj to k srcu.« Tako je Tamara ostala osamljena u kući svojega brata Abšaloma. 21 A kad je kralj David čuo za sve to, silno se ražesti. 22 Ali Abšalom ne prozbori bratu ni zlo ni dobro. Naime, Abšalom je mrzio Amnona zato što je obeščastio njegovu sestru Tamaru. 23 I dogodi se nakon dvije godine dana, kad je Abšalom imao striženje ovaca u Baal-Hacoru, što je blizu Efraima, da Abšalom pozove sve kraljeve sinove. 24 I dođe Abšalom kralju pa reče: »Evo, tvoj sluga ima sad striženje ovaca. Molim te, neka kralj i njegove sluge pođu sa slugom tvojim.« 25 Ali kralj reče Abšalomu: »Ne, sine moj, nećemo sad svi ići, da ti ne budemo na teret.« I premda ga je salijetao, on ne htjede ići, nego ga blagoslovi. 26 Tada Abšalom reče: »Ako nećeš, molim te, neka sad moj brat Amnon ide s nama.« A kralj mu reče: »Zašto da ide s tobom?« 27 No kako ga je Abšalom salijetao, David pusti s njim Amnona i sve kraljeve sinove. 28 Abšalom pak bijaše zapovjedio svojim momcima govoreći: »Pazite sad, kad se Amnonu srce odobrovolji od vina pa vam reknem: ‘Zatucite Amnona’, tada ga ubijte. Ne bojte se; ta nisam li vam ja zapovjedio? Ohrabrite se i budite junaci.« 29 I Abšalomovi momci učiniše s Amnonom kao što zapovjedi Abšalom. Tada ustadoše svi kraljevi sinovi te zajahaše svaki svoju mazgu i pobjegoše. 30 I dogodi se, dok su onijoš bili na putu, da Davidu dođe vijest govoreći: »Abšalom je pobio sve kraljeve sinove te nijedan od njih ne ostade.« 31 Nato kralj ustade te razdrije haljine svoje i legne na zemlju; i sve njegove sluge stajahu razderanih haljina. 32 Ali Jonadab, sin Šime, brata Davidova, progovori i reče: »Neka moj gospodar ne govori da su pobili sve mladiće, kraljeve sinove, jer poginuo je samo Amnon. Jer u naumu Abšalomovu bilo je to određeno od dana kad je obeščašćena njegova sestra Tamara. 33 Zato nek sad moj gospodar kralj ne uzima to k srcu svojemu govoreći: ‘Poginuli su svi kraljevi sinovi’, jer poginuo je samo Amnon.« 34 Tada Abšalom pobježe. A momak koji bijaše na straži podiže oči svoje i pogleda; kad gle, mnoštvo ljudi dolazilo je putem s gore iza njega. 35 Tada Jonadab reče kralju: »Evo dolaze kraljevi sinovi; kako je sluga tvoj govorio, tako i bî.« 36 I dogodi se, čim je prestao govoriti, i gle: dođoše kraljevi sinovi te podigoše glas svoj i zaplakaše. A i kralj i sve sluge njegove briznuše u gorak plač. 37Abšalom pak bijaše pobjegao i otišao k Talmaju, sinu Amihudovu, gešurskomu kralju. A David tugovaše za svojim sinom u sve dane. 38 I pošto je Abšalom pobjegao i otišao u Gešur, ostade ondje tri godine. 39 A kralj David zaželi se otići k Abšalomu jer se utješio što je Amnon mrtav.