Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “2. Samuelova 14”.
1 I opazi Joab, sin Cerujin, da se srce kraljevo priklanja k Abšalomu. 2 Stoga Joab pošalje u Tekou pa dovede odande jednu mudru ženu i reče joj: »Molim te, pravi se da si u žalosti pa obuci sad žalobne haljine; i nemoj se mazati uljem, nego budi kao žena koja već duže vrijeme žaluje za mrtvim. 3 Onda dođi kralju i prozbori mu ovakvom besjedom.« I stavi Joab riječi u usta njezina. 4 I dok je žena Tekoanka govorila kralju, licem svojim pade na zemlju i pokloni se te reče: »Pomozi, kralju!« 5 A kralj joj reče: »Što ti je?« Ona pak reče: »Ah, ja sam žena udovica, jer muž mi je umro. 6 A tvoja je sluškinja imala dva sina; i njih dvojica se potukoše u polju, a nije bilo nikoga da ih razdvoji, te jedan udari drugoga i ubi ga. 7 I gle, podiže se sav rod na sluškinju tvoju i reče. ‘Predaj onoga što ubi brata svojega, da ga pogubimo za život brata njegova kojega je ubio. Tako ćemo i zatrti baštinika.’ Ta oni će ugasiti žeravicu što mi je preostala te mojemu mužu neće ostati ni imena ni ostatka na licu zemlje.« 8 A kralj reče ženi: »Idi svojoj kući, a ja ću odrediti što treba za te.« 9 A žena Tekoanka reče kralju: »Gospodaru moj kralju, krivica je na meni i na domu oca mojega, a kralj i prijestolje njegovo nedužni su.« 10 Nato reče kralj: »Onoga koji ti kaže bilo što dovedi k meni, i neće te više dirati.« 11 Tada ona reče: »Neka se kralj sad spomene Gospoda, Boga svojega, da krvni osvetnik ne umnoži uništenje kako ne bi zatro sina mojega.« A on reče: »Tako živ bio Gospod, nijedna vlas sina tvojega neće pasti na zemlju.« 12 Tada žena reče: »Dopusti, molim te, sluškinji svojoj da kaže riječ svojemu gospodaru kralju.« A on reče: »Govori.« 13 I reče žena: »Zašto si onda namislio takvo što puku Božjemu? Jer govoreći ovo, kralj kao da je kriv, budući da kralj ne dopušta da se vrati onaj kojega je prognao. 14 Ta svi ćemo doista pomrijeti i postati poput vode izlivene na zemlju, što se više ne da skupiti; jer Bog ne uzima život, nego smišlja namisli da prognanik ne ostane prognan od njega. 15 Zato sam sad došla da progovorim svojemu gospodaru kralju ovu riječ, jer me puk uplašio. Stoga reče sluškinja tvoja: ‘Govorit ću sad s kraljem, možda kralj ispuni molbu sluškinje svoje. 16 Jer kralj će saslušati i izbaviti sluškinju svoju iz ruke čovjeka koji me hoće istrijebiti zajedno sa sinom mojim iz baštine Božje.’ 17 Zato reče sluškinja tvoja: ‘Riječ mojega gospodara kralja bit će mi sad umirenje. Jer kao anđeo Božji, takav je moj gospodar kralj; sluša dobro i zlo. A Gospod, Bog tvoj, neka bude s tobom.’« 18 Tada kralj odgovori i reče ženi: »Nemoj sad kriti od mene ono što ću te ja pitati.« A žena reče: »Nek sad govori moj gospodar kralj.« 19 A kralj reče: »Je li možda u svemu tome s tobom bila Joabova ruka?« Žena pak odgovori i reče: »Tako živa bila duša tvoja, moj gospodaru kralju, ne može se ni desno ni lijevo od svega što je kazao moj gospodar kralj. Jest, sluga tvoj Joab, on mi je zapovjedio i on je stavio sve te riječi u usta sluškinje tvoje. 20 Učinio je to sluga tvoj Joab da bi izmijenio lice besjede, ali je gospodar moj mudar kako je mudar anđeo Božji — zna sve što je na zemlji.« 21 Tada kralj reče Joabu: »Evo ti sad, učinit ću to. Idi i dovedi natrag mladića Abšaloma.« 22 Nato Joab pade licem svojim na zemlju i pokloni se, te blagoslovi kralja. Zatim reče Joab: »Danas vidi sluga tvoj da sam našao milost u tvojim očima, moj gospodaru kralju, kad je kralj ispunio molbu sluge svojega.« 23 Tada Joab ustade i ode u Gešur pa dovede Abšaloma u Jeruzalem. 24 Ali kralj reče: »Neka se vrati svojoj kući, ali lica mojega neće vidjeti.« Tako se Abšalom vrati svojoj kući, ali lica kraljeva nije vidio. 25 A u svemu Izraelu ne bijaše čovjeka tako lijepa kao Abšalom, tako hvale dostojna; od stopala noge njegove pa do tjemena njegova ne bijaše na njemu mane. 26 A kad bi šišao glavu svoju (a činio je to krajem svake godine, jer mu je kosa bila teška pa ju je šišao) mjerio bi kosu glave svoje: težila je dvije stotine šekela po kraljevskoj mjeri. 27 I Abšalomu se rodiše tri sina i jedna kći, a njoj bijaše ime Tamara. Bila je ona izgledom lijepa žena. 28 Tako je Abšalom proboravio u Jeruzalemu dvije godine dana a da nije vidio lica kraljeva.29 Tada Abšalom posla po Joaba da bi ga poslao kralju, ali on ne htjede doći k njemu. Posla i opet, po drugi put, ali on ne htjede doći. 30 Tada reče slugama svojim: »Gledajte, Joabovo je polje pokraj mojega i on ondje ima ječam. Idite i spalite ga ognjem.« I Abšalomove sluge spališe polje ognjem. 31 Tada Joab ustade pa dođe k Abšalomu u kuću i reče mu: »Zašto su tvoje sluge ognjem spalile moje polje?« 32 Nato Abšalom reče Joabu: »Evo, poslao sam k tebi govoreći: ‘Dođi ovamo da te pošaljem kralju govoreći: Zašto sam došao iz Gešura? Za mene bi bolje bilo da sam ja još ondje.’ Zato sad želim vidjeti lice kraljevo, pa ako je na meni kakva krivnja, neka me pogubi.« 33 Stoga Joab ode kralju i kaza mu; pa kad kralj pozva Abšaloma, on dođe kralju i pokloni se licem do zemlje pred kraljem. Tada kralj poljubi Abšaloma.