Vjerujte Njegovim prorocima Biblija

2. Samuelova 18

Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “2. Samuelova 18”.

1 Tada David prebroji puk koji bijaše s njim i postavi nad njima tisućnike i stotnike. 2 Potom David odasla puk: trećinu pod rukom Joaba, zatim trećinu pod rukom Abišaja, sina Cerujina, Joabova brata, a trećinu pod rukom Itaja Gitijca. Tada kralj reče puku: »I ja ću, dakako, ići s vama.« 3 Ali puk reče: »Nemoj ti ići! Jer ako mi ipak pobjegnemo, neće obraćati pozornost na nas; ako nas i pola izgine, na nas neće obraćati pozornost. Ali sad, ti vrijediš kao nas deset tisuća; zato je sad bolje da budeš spreman pomoći nam iz grada.« 4 Nato im kralj reče: »Učinit ću što se čini dobrim u vašim očima.« I kralj stade pokraj dveri, a sav puk izađe po stotinama i po tisućama. 5 A Joabu i Abišaju i Itaju kralj zapovjedi govoreći: »Budite mi blagi s mladićem Abšalomom.« I sav je puk čuo kako je kralj svim zapovjednicima zapovjedio za Abšaloma. 6 Tako puk izađe u polje pred Izraela; i zametnu se boj u Efraimovoj šumi. 7 I puk izraelski bî ondje potučen pred slugama Davidovim te onoga dana nasta ondje veliki pomor: dvadeset tisuća mrtvih. 8 Jer boj se ondje bio raširio po licu sve one zemlje pa je onoga dana više ljudi proždrla šuma nego što ih je proždro mač. 9 Tada Abšalom naiđe na sluge Davidove. A Abšalom je jašio na mazgi. I kad je mazga došla pod grane velikoga hrasta, glava mu je zapela o grane hrasta te je ostao visjeti između neba i zemlje, dočim je mazga koja je bila ispod njega otišla dalje. 10 I vidje to neki čovjek pa dojavi Joabu i reče: »Eno, vidio sam Abšaloma obješena o hrast.« 11 Nato Joab reče čovjeku koji mu je to javio: »Vidio si! Zašto ga onda nisi ondje sastavio sa zemljom? Na meni bi onda bilo da ti dadnem deset šekela srebra i jedan pojas.« 12 Ali čovjek reče Joabu: »I kad bi mi se na dlan odmjerilo tisuću šekela srebra, ja ne bih digao ruku svoju na kraljeva sina. Jer na naše je uši kralj zapovjedio tebi i Abišaju i Itaju govoreći: ‘Pazite da tko ne naudi mladiću Abšalomu.’ 13 Inače bih postupio pogibeljno po vlastiti život. Jer kralju ništa nije skriveno, a ti sâm bi poslije stao protiv mene.« 14 Tada Joab reče: »Neću ja tako dangubiti s tobom.« I uze tri sulice u ruku svoju i zabode ih u srce Abšalomu dok je on još živ visio posred hrasta. 15 A deset momaka, Joabovih štitonoša, okruži i udari Abšaloma te ga usmrti. 16 Tada Joab zatrubi u rog i puk se stane vraćati iz potjere za Izraelom. Joab, naime, bijaše zaustavio puk. 17 Potom uzeše Abšaloma i baciše ga u veliku jamu u šumi, pa navaljaše na nj vrlo veliku gomilu kamenja. A sav Izrael pobježe, svaki k svojemu šatoru. 18 A Abšalom još za svojega života bijaše uzeo i postavio sebi stup, koji bijaše u Kraljevoj dolini; jer reče: »Nemam sina da sačuva spomen mojemu imenu.« I nazvao je taj stup po svojemu imenu, stoga se on do današnjega dana zove »Abšalomov spomenik«. 19 Tada reče Ahimaac, sin Cadokov: »Dopusti sad da otrčim i donesem vijest kralju, da ga je Gospod izbavio iz ruku njegovih neprijatelja.« 20 Ali Joab mu reče: »Ti danas ne možeš biti glasnik dobre vijesti, nego ćeš vijest nositi koji drugi dan. Ali danas nemoj nositi vijest jer je poginuo kraljev sin.« 21 Tada Joab reče Kušiju: »Idi, javi kralju što si vidio.« Nato se Kuši pokloni Joabu i otrča. 22 Ali Ahimaac, sin Cadokov, i opet reče Joabu: »Ma što da se dogodilo, dopusti sad da i ja otrčim za Kušijem.« No Joab reče: »Zašto da i ti trčiš, sine moj, kad nemaš traženu vijest?« 23 »Ma što da se dogodilo, trčat ću.« Nato mu Joab reče: »Trči.« I Ahimaac otrča put ravnice te preteče Kušija. 24 A David je sjedio među dvjema dverima. Stražar je pak otišao na krov iznad dveri, na zidine. I podiže onoči svoje i pogleda, kad eno čovjeka gdje trči sam. 25 Tada stražar povika i javi kralju, a kralj reče: »Ako je sam, u njegovim je ustima dobra vijest.« A onaj je išao i dolazio sve bliže. 26 Uto stražar ugleda drugoga čovjeka gdje trči. I stražar dovikne vrataru pa reče: »Eno još jednoga gdje trči sam.« A kralj reče: »I taj donosi vijest.« 27 Tada stražar reče: »Ja prepoznajem trk prvoga čovjeka: nalik je trku Ahimaaca, sina Cadokova.« A kralj reče: »To je dobar čovjek i dolazi s dobrom viješću.« 28 A Ahimaac doviknu i reče kralju: »Zdravo!« I nakloni se pred kraljem licem svojim do zemlje i reče: »Blagoslovljen bio Gospod, Bog tvoj, koji je predao ljude što su digli ruku svoju na mojega gospodara kralja.« 29 Tada kralj reče: »Je li dobro mladić Abšalom?« Ahimaac pak reče: »Vidio sam veliku vrevu kad je Joab poslao kraljeva slugu i mene, slugu tvojega, ali ne znam što je bilo.« 30 Nato reče kralj: »Odstupii stani tamo.« I on odstupi i stade. 31 Kad gle, dođe Kuši i reče: »Dobra vijest za mojega gospodara kralja! JerGospod te danas izbavio iz ruku sviju koji ustadoše na te.« 32 A kralj reče Kušiju: »Je li dobro mladić Abšalom?« Kuši pak reče: »Neprijatelji mojega gospodara kralja i svi koji zla radi ustadoše na te neka prođu kao taj mladić!«33 Nato kralj uzdrhta pa uzađe u odaju nad dverima i zaplaka; i dok je hodao, govoraše ovako: »Sine moj Abšalome! Sine moj! Sine moj Abšalome! O da sam ja umro mjesto tebe! Abšalome, sine moj! Sine moj!«