Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “2. Samuelova 19”.
1 I bi dojavljeno Joabu: »Eno, kralj plače i tuguje za Abšalomom.« 2 Tako se pobjeda u onaj dan za sav puk pretvorila u žalovanje, jer puk je u onaj dan čuo kako se govori: »Kralj tuguje za svojim sinom.« 3 Zato je toga dana puk kradom ušao u grad, kao što kradom ulazi puk koji se osramotio pobjegavši iz boja. 4 A kralj bijaše pokrio lice svoje; i povika kralj snažnim glasom: »Sine moj Abšalome! Abšalome, sine moj! Sine moj!« 5 Tada Joab dođe kralju u kuću i reče: »Postiđuješ danas lica svih svojih slugu koji su danas spasili tvoj život, i život sinova tvojih i kćeri tvojih, i život tvojih žena i život inoča tvojih, 6 ljubeći one koji te mrze, a mrzeći one koji te ljube. Jer danas si pokazao da su tebi ništa zapovjednici i sluge; jer danas vidim da bi — da je Abšalom živ, a svi mi da smo danas poginuli — to bilo pravo u tvojim očima. 7 Zato sad ustani, izađi i prozbori srcu slugu svojih. Jer, kunem ti se Gospodom, ako ne izađeš, nijedan noćas neće ostati uza te i to će ti biti veće zlo od svega zla što te snašlo od tvoje mladosti do sada.« 8 Tada kralj ustade i sjede na dveri. I javiše to svemu puku govoreći: »Eno, kralj sjedi na dverima.« Stoga sav puk dođe pred kralja. Izraelci, naime, bijahu pobjegli svaki u svoj šator. 9 A sav se puk po svim plemenima Izraelovim bijaše prepirao govoreći: »Kralj nas je izbavio iz ruke naših neprijatelja, on nas je spasio i iz ruke Filistejaca, a sada je morao pobjeći iz zemlje zbog Abšaloma. 10 A Abšalom, kojega smo pomazali nad sobom, poginuo je u boju. Zašto vi sad dakle oklijevate dovesti kralja natrag?« 11 Stoga kralj David posla svećenike Cadoka i Ebjatara govoreći: »Prozborite starješinama Judinim govoreći: ‘Zašto biste vi bili posljednji koji će kralja dovesti natrag u kuću njegovu kad je riječ svega Izraela došla do kralja, do kuće njegove?12 Vi ste moja braća, vi ste moja kost i tijelo moje. Zašto biste onda bili posljednji koji će kralja dovesti natrag?’ 13 Recite i Amasi: ‘Nisi li ti moja kost i tijelo moje? Tako mi učinio Bog i tako mi pridodao ako ne budeš preda mnom zapovjednik vojske u sve dane namjesto Joaba.’« 14 Tako je priklonio srca svih ljudi iz Jude da budu kao jedan čovjek. Stoga oni poručiše kralju: »Vrati se ti i sve sluge tvoje.« 15 I kralj se vrati i dođe do Jordana. A Juda bijaše došao u Gilgal da bi išao u susret kralju, kako bi kralja preveo preko Jordana. 16 Tada pohita Šimej, sin Gerin, Benjaminovac koji bijaše iz Bahurima, te siđe s ljudima iz Jude u susret kralju Davidu. 17 A s njim bijaše tisuću ljudi iz Benjamina te Ciba, sluga Šaulova doma, sa svojih petnaest sinova, i dvadeset njegovih slugu s njim; i dođoše oni na Jordan pred kralja. 18 I prijeđe splav koja će prevesti kraljev dom i učiniti što bude dobro u njegovim očima. Tada Šimej, sin Gerin, pade pred kralja kad je ovaj prešao Jordan. 19 I reče on kralju: »Neka mi moj go-spodar ne ubroji ono bezakonje! I ne spominji se pakosti što ju je počinio sluga tvoj u dan kad je moj gospodar kralj izlazio iz Jeruzalema; neka si to kralj ne uzima k srcu. 20 Jer ja, sluga tvoj, znam da sam zgriješio. Zato sam, evo, došao danas prvi od svega doma Josipova da siđem u susret svojemu gospodaru kralju.« 21 Ali Abišaj, sin Cerujin, odgovori i reče: »Zar Šimej za ovo neće biti pogubljen? Ta proklinjao je pomazanika Gospodnjega!« 22 No David reče: »Što ja imam s vama, sinovi Cerujini, da ste mi danas protivnici? Zar bi danas itko mogao biti pogubljen u Izraelu? Ta nisam li saznao da sam danas ja kralj nad Izraelom?« 23 Stoga kralj reče Šimeju: »Nećeš poginuti.« I kralj mu se zakle. 24 I Mefibošet, sin Šaulov, siđe u susret kralju; a on nije njegovao svoje noge niti je uređivao svoje brkove, i nije prao haljine svoje, od onoga dana kad je otišao kralj sve do dana kad je opet došao u miru. 25 I dogodi se, kad je došao u Jeruzalem u susret kralju, da mu kralj reče: »Zašto nisi išao sa mnom, Mefibošete?« 26 A on reče: »Gospodaru moj kralju, moj me sluga prevario. Naime, tvoj je sluga rekao: ‘Osamarit ću si magarca da uzjašim na nj i pođem s kraljem’; jer tvoj je sluga hrom. 27 A on je oklevetao slugu tvojega pred mojim gospodarom kraljem. Ali moj je gospodar kralj kao anđeo Božji; zato čini što je dobro u tvojim očima. 28 Jer sav dom oca mojega nije drugo nego mrtvi ljudi pred mojim gospodarom kraljem; a ti si postavio slugu svojega među one koji jedu za tvojim stolom. Pa kakvo ja još imam pravo da bih se još žalio kralju?« 29 A kralj mu reče: »Čemu više da govoriš svoje razloge? Rekao sam: ti i Ciba podijelite zemlju.« 30 Nato Mefibošet reče kralju: »Neka uzme i sve, kad je moj gospodar kralj došao u miru kući svojoj.« 31 I Barzilaj Gileadovac siđe iz Rogelima i prijeđe s kraljem Jordan, da ga isprati preko Jordana. 32 A Barzilaj bijaše vrlo star, u dobi od osamdeset godina. On je naime opskrbljivao kralja dok je ovaj boravio u Mahanaimu; jer on bijaše vrlo velik čovjek. 33 I reče kralj Barzilaju: »Prijeđi i ti sa mnom, a ja ću skrbiti za te kod sebe u Jeruzalemu.« 34 Ali Barzilaj reče kralju: »Koliko mi godina života još ostaje da uzađem s kraljem u Jeruzalem? 35 Meni je danas osamdeset godina. Mogu li razabirati između dobra i zla? Može li sluga tvoj ćutjeti što jede i što pije? Mogu li još slušati glas pjevačâ i pjevačica? Zašto da onda sluga tvoj još bude na teret mojemu gospodaru kralju? 36 Tvoj će sluga zakratko prijeći preko Jordana s kraljem, ali zašto bi me kralj nagradio takvom nagradom? 37 Dopusti sad sluzi svojemu da se vrati, da umrem u svojemu gradu, kod groba oca svojega i majke svoje. Ali evo tvojega sluge Kimhama: neka on prijeđe s mojim gospodarom kraljem pa njemu učini što bude dobro u tvojim očima.« 38 Nato reče kralj: »Kimham će prijeći sa mnom, a ja ću mu činiti što bude dobro u tvojim očima. I što god zaišćeš od mene, učinit ću za te.« 39 Tada sav puk prijeđe Jordan. Kad prijeđe i kralj, poljubi kralj Barzilaja i blagoslovi ga, a on se vrati u svoje mjesto. 40 Potom kralj ode dalje prema Gilgalu, a Kimham ode s njim. I sav puk Judin pratio je kralja, kao i polovica puka Izraelova. 41 Kad gle, svi ljudi iz Izraela dođoše kralju pa rekoše kralju: »Zašto te naša braća, ljudi iz Jude, ukradoše te prevedoše preko Jordana kralja i dom njegov i sve Davidove ljude s njim?« 42Tada svi ljudi iz Jude odgovoriše ljudima iz Izraela: »Jer je kralj meni rod. Ta zašto se ti žestiš zbog toga? Jesmo li ikad jeli na kraljev račun? Ili smo što uzeli za se?« 43 Nato ljudi iz Izraela odgovoriše ljudima iz Jude i rekoše: »Ja imam deset udjela na kralja, a imam i više prava na Davida ja nego ti. Zašto me onda prezireš? Nije li moja riječ bila prva kad je trebalo natrag dovesti mojega kralja?« Ali besjeda ljudi iz Jude bijaše tvrđa od besjede ljudi iz Izraela.