Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “2. Samuelova 20”.
1 I nađe se ondje nevaljao čovjek, a ime mu Šeba; bijaše on sin Bikrijev, Benjaminovac. I zatrubi on u rog te reče: »Mi nemamo udjela na Davidu i nemamo baštine na sinu Jišajevu. Svaki svojemu šatoru, Izraele!« 2 Tako svi ljudi iz Izraela koji su išli za Davidom pođoše za Šebom, sinom Bikrijevim. A ljudi iz Jude, od Jordana pa do Jeruzalema, prionuše uz kralja svojega. 3 I dođe David u svoju kuću u Jeruzalem. Tada kralj uze onih deset žena inoča što ih bijaše ostavio da čuvaju dvor i stavi ih pod stražu; i skrbio je za njih, ali k njima nije ulazio. Tako su one bile zatvorene sve do dana svoje smrti, živeći u udovištvu. 4 Potom kralj reče Amasi: »Skupi mi ljude iz Jude u tri dana, a i ti budi ondje.« 5 I Amasa ode skupiti Judu; no zadrža se preko vremena koje mu kralj bijaše odredio. 6 Tada David reče Abišaju: »Sad će nam Šeba, sin Bikrijev, biti opasniji od Abšaloma. Uzmi ti sluge gospodara svojega i pođi za njim, da ne nađe sebi utvrđene gradove pa nam umakne iz vida.« 7 I izađoše za njim Joabovi ljudi, te Kerećani i Pelećani i svi junaci. Izađoše dakle iz Jeruzalema u potjeru za Šebom, sinom Bikrijevim. 8 Bijahu oni kod velikoga kamena što je kod Gibeona, kad pred njih dođe Amasa. A Joab bijaše odjeven u svoju vojnu odoru, a preko nje imaše pojas s mačem pripasanim uz bedro svoje, u koricama; i dok je on išao, mač ispade. 9 Tada Joab reče Amasi: »Jesi li ti dobro, brate moj?« I uhvati Joab desnom rukom Amasu za bradu da ga poljubi. 10 No Amasa se nije obazirao na mač koji bijaše Joabu u ruci. I Joab ga udari njime u trbuh i prosu mu drob na zemlju; nije ga ni morao ponovo udariti. Tako on pogibe. Tada Joab i Abišaj, brat njegov, nastaviše potjeru za Šebom, sinom Bikrijevim. 11 A jedan od Joabovih momaka stade uza nj te reče: »Komu je mio Joab i tko je za Davida, neka slijedi Joaba!« 12 Amasa je pak ležao u krvi nasred puta. Pa kad onaj čovjek vidje da se sav puk zaustavlja, odvuče Amasu s puta u polje i baci preko njega haljinu, jer vidje da se zaustavlja svaki koji naiđe na nj. 13 Čim je bio uklonjen s puta, sav puk pođe za Joabom u potjeru za Šebom, sinom Bikrijevim. 14 I prođe on kroza sva plemena Izraelova do Abela i Bet-Maake, i sve Berijce. Skupiše se dakle te i oni pođoše za njim. 15 Tako dođoše i opkoliše ga u Abelu Betmaakskom pa oko grada nasuše nasip koji je stajao kod zidina. I sav puk koji bijaše s Joabom stade rušiti zid kako bi ga oborili. 16 Tada jedna mudra žena povika iz grada: »Čujte! Čujte! Molim vas, recite Joabu: ‘Priđi ovamo da govorim s tobom.’« 17 I kad je prišao k njoj, žena reče: »Jesi li ti Joab?« A on reče: »Ja sam.« Ona mu tad reče: »Poslušaj riječi sluškinje svoje.« On pak reče: »Ja slušam.« 18 I reče ona govoreći: »Nekoć su znali kazati govoreći: ‘Svakako će pitati u Abelu’, i tako bi završili raspru. 19 Ja sam od onih miroljubivih i vjernih u Izraelu. Ti si naumio uništiti jedan grad, i to matični u Izraelu. Zašto želiš progutati baštinu Gospodnju?« 20 Nato Joab odgovori i reče: »Daleko, daleko bilo od mene da progutam ili uništim! 21 Nije tome tako; nego je jedan čovjek iz Efraimova gorja — ime mu je Šeba, sin Bikrijev — digao ruku svoju na kralja, na Davida. Predajte samo njega, i ja ću otići od grada.« Tada žena reče Joabu: »Evo glave njegove, bit će ti bačena preko zida.« 22 I dođe žena svemu puku u svojoj mudrosti. Tada odsjekoše glavu Šebi, sinu Bikrijevu, i baciše je Joabu; a on zatrubi u rog te se raziđoše od grada, svaki u svoj šator. Joab se pak vrati kralju u Jeruzalem. 23 A Joab je bio nad svom vojskom Izraelovom; Benaja, sin Jojadin, bio je pak nad Kerećanima i Pelećanima. 24 I Adoram je bio nad porezima, a Jošafat, sin Ahiludov, bio je ljetopisac. 25 Ševa je pak bio pisar, a Cadok i Ebjatar bili su svećenici. 26 A i Ira Jairanin bio je svećenik Davidov.