Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “2. Samuelova 3”.
1 I dugo je trajao rat između kuće Šaulove i kuće Davidove; ali je David bivao sve snažniji, a kuća Šaulova bivala je sve slabija. 2 A Davidu se u Hebronu rodiše sinovi. I prvorođenac mu je bio Amnon, od Ahinoame Jizreelke, 3drugi mu je pak bio Kileab, od Abigaile, žene Nabala Karmelca, zatim treći Abšalom, sin Maake, kćeri gešurskoga kralja Talmaja, 4 pa četvrti Adonija, sin Hagitin, potom peti Šefatja, sin Abitalin, 5 te šesti Jitream, od Egle, žene Davidove. Ovi se Davidu rodiše u Hebronu. 6 I dogodi se, dok je trajao rat između kuće Šaulove i kuće Davidove, da je Abner postajao sve snažniji u kući Šaulovoj. 7 I imaše Šaul inoču, a ime joj Ricpa; bila je kći Ajina. I rečeIšbošet Abneru: »Zašto si ušao k inoči oca mojega?« 8 A Abner se na te Išbošetove riječi silno ražesti te reče: »Zar sam ja pasja glava što pripada Judi? Do danas sam iskazivao milosrđe domu Šaula, oca tvojega, njegovoj braći i prijateljima njegovim, i nisam te predao u ruke Davidove, a ti mi danas namećeš krivnju zbog te žene. 9 Tako Bog učinio Abneru i tako mu pridodao ako Davidu ne učinim onako kako mu se Gospod zakleo: 10 da će kraljevstvo prenijeti s kuće Šaulove i utvrditi prijestolje Davidovo nad Izraelom i nad Judom od Dana pa do Beer-Šebe.« 11 On nato nije više Abneru mogao uzvratiti ni riječ, jer ga se bojao. 12 Tada Abner posla glasnike k Davidu u njegovo mjesto govoreći: »Čija je zemlja?«; govoreći još: »Sklopi svoj savez sa mnom; i gle, moja će ruka biti uza te da dovede k tebi svega Izraela.« 13 Nato David reče: »Dobro! Ja ću sklopiti savez s tobom. Ali jednu stvar ja od tebe išćem — ovu: nećeš vidjeti lica mojega ako prije ne dovedeš Mikalu, kćer Šaulovu, kad budeš dolazio vidjeti lice moje.« 14 I posla David glasnike Išbošetu, sinu Šaulovu, govoreći: »Daj mi moju ženu Mikalu koju sam sebi isprosio za stotinu filistejskih pretkožica.« 15 I Išbošet posla po nju i uze je od njezina muža, od Paltiela, sina Laiševa. 16 A njezin muž pođe s njom hodeći i plačući za njom do Bahurima. Tada mu Abner reče: »Idi, vrati se.« Ion se vrati. 17 A Abner je već bio razgovarao s Izraelovim starješinama govoreći: »Vi ste i otprije tražili da vam David bude kralj. 18 Učinite to dakle sada; jer Gospod je za Davida rekao govoreći: ‘Rukom Davida, sluge svojega, izbavit ću svoj puk Izrael iz ruku Filistejaca i iz ruku svih njegovih neprijatelja.’« 19 Tako je Abner govorio i na uši Benjaminove. Potom Abner ode i u Hebron kazati na uši Davidove sve što je bilo dobro u očima Izraela i u očima svega doma Benjaminova. 20 I dođe Abner k Davidu u Hebron, i dvadesetorica ljudi s njim. A David priredi gozbu za Abnera i za ljude koji bijahu s njim. 21 Tada Abner reče Davidu: »Ustat ću pa idem; i skupit ću svega Izraela k svojemu gospodaru kralju, a oni će sklopiti savez s tobom te ćeš kraljevati nad svime što poželi duša tvoja.« I David otpusti Abnera te on ode u miru. 22 I gle, sluge Davidove i Joab dolazili su iz ratnog pohoda i donosili sa sobom velik plijen. Abner tada nije bio s Davidom u Hebronu jer ga on bijaše otpustio te je otišao u miru. 23 Pa kad stiže Joab i sva vojska koja bijaše s njim, dojaviše Joabu govoreći: »Abner, sin Nerov, bijaše došao kralju, ion ga otpusti te je otišao u miru.« 24 Tada Joab dođe kralju i reče: »Što si učinio? Gle, Abner dođe k tebi; zašto si ga pustio da ode tek tako? 25 Poznaješ Abnera, sina Nerova; ta došao je da te prevari i da dozna tvoje izlaske i tvoje dolaske i da dozna sve što ti radiš.« 26 Potom Joab ode od Davida te posla glasnike za Abnerom; i oni ga dovedoše natrag sa Sirina studenca a da to David nije ni znao. 27 I kad se Abner vratio u Hebron, odvede ga Joab ustranu, nasred dveri, da bi s njime govorio nasamo. I ondje ga udari u trbuh te ovaj pogibe zbog krvi Asahela, brata njegova. 28 I kad je kasnije David čuo za to, reče: »Ja i moje kraljevstvo nevini smo pred Gospodom dovijeka za krv Abnera, sina Nerova. 29 Neka padne na glavu Joabovu i na sav dom oca njegova; i nek u domu Joabovu ne ponestane onoga koji ima izljev ili je gubav ili se oslanja o štap ili pada od mača ili kruha nema.« 30 Tako su Joab i Abišaj, brat njegov, ubili Abnera, zato što je on pogubio njihova brata Asahela u boju kod Gibeona. 31 Tada David reče Joabu i svemu puku koji bijaše s njim: »Razderite haljine svoje i pripašite kostrijet pa naričite pred Abnerom.« I kralj David pođe za nosilima. 32 I kad su sahranili Abnera u Hebronu, kralj podiže glas svoj te zaplaka na Abnerovu grobu; zaplaka i sav puk. 33 Tada kralj zapjeva tužaljku za Abnerom te reče: »Zar je Abner morao umrijeti kao što umire luda? 34 Ruke tvoje ne bijahu vezane niti noge tvoje okovima sputane; pao si kao što se pada pred sinovima bezakonja.« Nato sav puk još jače zaplaka za njim. 35 Tada sav puk dođe potaknuti Davida da uzme hrane dok je još dan; ali David se zakle govoreći: »Tako mi učinio Bog i tako mi pridodao ako okusim kruha ili što drugo prije zalaska sunca.« 36 I sav puk to zamijeti, i to se učini dobrim u njihovim očima, kao što je i sve drugo što je kralj činio bilo dobro u očima svega puka. 37 Jer toga je dana sav puk i sav Izrael spoznao da nije od kralja poteklo da se ubije Abnera, sina Nerova. 38 Tada kralj reče svojim slugama: »Zar ne znate da je danas u Izraelu pao knez i velikan? 39 Ali ja sam danas slab, iako sam pomazani kralj; a ovi ljudi, sinovi Cerujini, jači su od mene. Neka Gospod plati zločincu po njegovoj zloći.«