Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo "2. Samuelova 5".

1 Tada dođoše sva plemena Izraelova k Davidu u Hebron i rekoše govoreći: »Evo, mi smo tvoja kost i tijelo tvoje.2 Još i prije, dok je Šaul bio kralj nad nama, ti si bio onaj koji je odvodio i dovodio Izraela. I Gospod ti je rekao: ‘Ti ćeš napasati moj puk Izrael i ti ćeš biti vladar nad Izraelom.’« 3 Tako sve starješine Izraelove dođoše kralju u Hebron, i kralj David sklopi s njima savez u Hebronu pred Gospodom. Tada pomazaše Davida za kralja nad Izraelom. 4 Davidu je bilo trideset godina kad se zakraljio, a kraljevao je četrdeset godina. 5 U Hebronu je kraljevao nad Judom sedam godina i šest mjeseci, a u Jeruzalemu je kraljevao trideset i tri godine nad svim Izraelom i Judom. 6 I pođe kralj sa svojim ljudima na Jeruzalem protiv Jebusejaca, žitelja one zemlje. Ali oni rekoše Davidu govoreći: »Nećeš ući ovamo jer će te slijepi i hromi odbiti«, hoteći kazati: »David neće ući ovamo.«7 Ipak David osvoji Sionsku tvrđavu, to jest Davidov grad. 8 I onoga dana reče David: »Tko god potuče Jebusejce te se kroz vodeni kanal probije do hromih i slijepih, koje mrzi duša Davidova, bit će zapovjednik.« Zato se kaže: »Slijepi i hromi nek u tu kuću ne ulazi.« 9 I David se nastani u toj tvrđavi i prozva je Davidov grad. I sagradi David bedem sve uokolo od Mila pa unutra. 10 Tako je David postajao sve silniji, jer Gospod, Bog Nad Vojskama, bijaše s njim. 11 A Hiram, kralj Tira, posla Davidu glasnike, te cedrova drveta i drvodjelja i kamenorezaca; i oni Davidu sagradiše kuću. 12 Tada David spozna da ga je Gospod potvrdio za kralja nad Izraelom i da je uzvisio njegovo kraljevstvo poradi puka svojega Izraela. 13 I uze David još inoča i žena iz Jeruzalema pošto je došao iz Hebrona; i rodi se Davidu još sinova i kćeri. 14 A ovo su imena onih koji mu se rodiše u Jeruzalemu: Šamua i Šobab i Natan i Salomon 15 i Jibhar i Elišua i Nefeg i Jafija 16 i Elišama i Eliada i Elifelet. 17 No kad Filistejci čuše da su Davida pomazali za kralja nad Izraelom, svi Filistejci uzađoše tražiti Davida. A David to ču pa siđe u tvrđavu. 18 A Filistejci dođoše i raširiše se po Refaimskoj dolini. 19 Tada David upita Gospoda govoreći: »Trebam li poći na Filistejce? Hoćeš li ih predati meni u ruke?« A Gospod reče Davidu: »Pođi, jer ću Filistejce zasigurno predati tebi u ruke.« 20Tada David dođe u Baal-Peracim i ondje ih David potuče pa reče: »Go-spod je preda mnom prodro među moje neprijatelje kao što voda prodire.« Zato onome mjestu nadjene ime Baal-Peracim. 21 Oni pak ondje ostaviše svoje kumire, a David i njegovi ljudi ih odniješe. 22 Tada Filistejci opet uzađoše i raširiše se po Refaimskoj dolini.23 Stoga David upita Gospoda, a on reče: »Ne idi pred njih, nego im zađi za leđa pa pođi na njih ispred dudova. 24 I dogodit će se, kad začuješ zvuk korakâ po vrhovima dudova, da ćeš se tada morati brzo pokrenuti, jer Gospod će tada ići pred tobom da potuče filistejsku vojsku.« 25 I David učini tako kako mu je zapovjedio Gospod; i tukao je Filistejce od Gebe sve dok ne dođeš do Gezera.