Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo Izlazak 9.
1 Tada Gospod reče Mojsiju: »Idi k faraonu i reci mu: ‘Ovako govori Gospod, Bog Hebrejâ: Pusti moj puk da mi služi.2 Jer ako ih ti ne htjedneš pustiti, nego ih i dalje budeš zadržavao, 3 gle: ruka Gospodnja stići će stoku tvoju što je na polju, konje, magarce, deve, volove i ovce — bit će to veoma teška kuga. 4 Ali će Gospod izuzeti stoku izraelsku od stoke egipćanske te ništa od svega što je sinova Izraelovih neće uginuti.’« 5 Gospod je odredio i vrijeme rekavši: »Sutra će Gospod učiniti ovo u zemlji.« 6 Sutradan Gospod to i učini: i ugine sva stoka egipćanska, a od stoke sinova Izraelovih ne ugine nijedno grlo. 7 Tada faraon posla svoje ljude, i gle: nijedno grlo od stoke izraelske nije uginulo. Ali je faraonu srce otvrdlo te nije pustio puk. 8 I reče Gospod Mojsiju i Aronu: »Zagrabite sebi pune pregršti pepela iz peći pa neka ga Mojsije faraonu naoči baci prema nebu. 9 I nastat će sitna prašina po svoj zemlji egipatskoj te će na ljudima i na životinjama po svoj zemlji egipatskoj prouzročiti plikove koji se raspuknu u čireve.« 10 Tako oni zagrabiše pepela iz peći i stadoše pred faraona: i Mojsije ga baci prema nebu te i na ljudima i na životinjama nastadoše plikovi koji se raspuknu u čireve. 11 Ni čarobnjaci nisu mogli stajati pred Mojsijem zbog plikova, jer su plikovi bili i na čarobnjacima i na svim Egipćanima. 12 Ali je Gospod otvrdnuo srce faraonu te ih on ne posluša, kao što je i Gospod govorio Mojsiju. 13 Onda Gospod reče Mojsiju: »Podrani ujutro i stani pred faraona pa mu reci: ‘Ovako govori Gospod, Bog Hebrejâ: Pusti moj puk da mi služi. 14 Jer ovaj put sve svoje pošasti spustit ću na tvoje srce i na sluge tvoje i na puk tvoj, tako da spoznaš da na svoj zemlji nema nikoga kao što sam ja. 15 Da sam sada ruku svoju pružio i udario tebe i puk tvoj kugom, ta nestalo bi te sa zemlje. 16 No ipak, toga radi ja sam te i ostavio da na tebi pokažem silu svoju i da se ime moje razglasi po svoj zemlji. 17 A ti se još uzdižeš nad pukom mojim ne puštajući ih. 18 Evo, sutra u ovo doba podaždit ću tučom veoma teškom, kakve nije bilo u Egiptu od dana osnutka njegova sve dosad. 19 Zato sad pošalji i dovedi na sigurno stoku svoju i sve što imaš na polju; svaki čovjek i životinja koji se nađe u polju — ne budu li uvedeni u kuću — kad se tuča sruči na njih, poginut će.’« 20 Tko se poboja riječi Gospodnje među slugama faraonovim, utjera svoje sluge i stoku svoju u kuću, 21 a tko nije mario za riječ Gospodnju, ostavi svoje sluge i stoku svoju na polju. 22 Onda Gospod reče Mojsiju: »Ispruži ruku svoju prema nebu da udari tuča po svoj zemlji egipatskoj: po ljudima i životinjama i svemu poljskom bilju u zemlji egipatskoj.« 23 I Mojsije ispruži svoj štap prema nebu, a Gospod pusti grom i tuču, i oganj se sruči na zemlju; i Gospod podaždi tučom po svoj zemlji egipatskoj. 24 Tako je padala tuča veoma teška, a usred tuče oganj sijevao, takva tuča kakve nije bilo u svoj zemlji egipatskoj otkako je naroda. 25 I tuča uništi po svoj zemlji egipatskoj sve što bijaše na polju, i ljude i životinje; tuča uništi i sve bilje poljsko, a sva stabla poljska polomi. 26 Samo u zemlji gošenskoj, gdje bijahu sinovi Izraelovi, nije bilo tuče. 27 Tada faraon pošalje pa dozove Mojsija i Arona i reče im: »Ovaj sam put zgriješio; Gospod je pravedan, a ja i moj puk opaki smo. 28 Molite Gospodada ne bude više gromova Božjih i tuče — ta dosta je! A ja ću vas pustiti te nećete više ostajati.« 29 Nato mu Mojsije reče: »Čim izađem iz grada, raširit ću ruke svoje prema Gospodu: grmljavina će prestati, a ni tuče više neće biti — da spoznaš da je zemlja Gospodnja. 30 Ali znam da se ti i sluge tvoje još ne bojite Gospoda, Boga.« 31 I potuče lan i ječam; ječam naime bijaše u klasu, a lan u cvatu. 32 A pšenicu i raž nije potuklo, jer to su kasnija žita. 33 Tako Mojsije ode iz grada od faraona i raširi ruke svoje prema Gospodu: i prestane grmljavina i tuča, a ni kiša više nije padala na zemlju. 34 No kad faraon vidje da su kiša i tuča i grmljavina prestale, opet stade griješiti te otvrdnu srce svoje — on i sluge njegove. 35 I otvrdnu srce faraonovo te on ne pusti sinove Izraelove, kao što je i Gospod govorio preko Mojsija.