Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Suci 18”.
1 U one dane nije bilo kralja u Izraelu. I u one dane pleme Danovaca tražilo je sebi baštinu gdje bi se naselilo; jer do onoga dana njima nije dopala baština među plemenima Izraelovim. 2 Zato sinovi Danovi poslaše od svojih rodova petoricu ljudi, junaka, sa svojih krajeva, iz Core i iz Eštaola, da izvide zemlju i istraže je. I rekoše im: »Idite, istražite zemlju.« A oni dođoše u Efraimovo gorje, do Mikine kuće, te ondje prenoćiše. 3 Kako oni bijahu blizu Mikine kuće, oni prepoznaše glas onog mladića levita. Stoga svrnuše onamo pa mu rekoše: »Tko te doveo ovamo? I što ti tu radiš? Ta što ćeš ovdje?« 4 A on im reče: »Tako i tako mi je Mika učinio i unajmio me te mu postadoh svećenikom.« 5 A oni mu rekoše: »Molimo te, upitaj Boga da znamo hoće li naš put kojim smo mi krenuli biti uspješan.« 6 Nato im svećenik reče: »Idite u miru, pred Gospodom je vaš put kojim ste krenuli.« 7 Tada ona petorica ljudi odoše pa dođoše u Laiš. I vidješe da puk koji bijaše u njemu živi spokojno — po običaju Sidonaca — mirno i sigurno. I nije bilo vladara u zemlji koji bi ih ponižavao zbog bilo čega. I bijahu oni daleko od Sidonaca, i ni s kim nisu imali nikakvih veza. 8 Pa kad dođoše k svojoj braći u Coru i Eštaol, rekoše im braća njihova: »Što ste vi doznali?« 9 A oni rekoše: »Dignimo se i navalimo na njih! Jer razgledali smo zemlju, i gle — veoma je dobra. A vi ništa! Ne oklijevajte poći da biste ušli i zaposjeli tu zemlju. 10 Kada dođete, doći ćete k puku koji je siguran i u zemlju prostranu — ta Bog vam je predaje u ruke. To je mjesto koje ne oskudijeva ni u čemu čega ima na zemlji.« 11 Tako se odande zaputi šest stotina ljudi od roda Danovaca, iz Core i iz Eštaola, opasanih bojnom opremom. 12 Oni dakle uzađoše i utaboriše se u Kirjat-Jearimu, u Judi. (Zato ono mjesto nazvaše Mahane-Dan do današnjega dana. Ono je, eno, iza Kirjat-Jearima.) 13 Odande pak prijeđoše u Efraimovo gorje te dođoše do Mikine kuće. 14 Tada ona petorica ljudi što su išli izvidjeti zemlju laišku odgovoriše i rekoše braći svojoj: »Znate li da u ovim kućama imaju efod i kućne kumire, te rezani i liveni lik? Zato sad promislite što ćete učiniti.« 15 I svrnuše se onamo te uđoše u kuću onoga mladića, levita, u kuću Mikinu, i pozdraviše ga. 16 A šest stotina ljudi opasanih svojom bojnom opremom, koji bijahu od sinova Danovih, stajalo je na ulazu u dveri. 17Tada ona petorica ljudi što su išli izvidjeti zemlju dođoše te, ušavši onamo, uzeše rezani lik i efod i kućne kumire i liveni lik; a svećenik je stajao na ulazu u dveri sa šest stotina ljudi opasanih bojnom opremom. 18 A kad ovi uđoše u Mikinu kuću i uzeše rezani lik, efod te kućne kumire i liveni lik, reče im svećenik: »Što vi to radite?« 19Nato mu oni rekoše: »Budi tiho! Stavi svoju ruku na usta svoja pa hajde s nama; i budi nam ocem i svećenikom. Zar ti je bolje biti svećenikom u kući jednoga čovjeka nego da budeš svećenik plemenu i rodu u Izraelu?« 20 I svećenikovu srcu to bude milo. Stoga uzme efod i kućne kumire i rezani lik pa uđe među puk. 21 Potom se okrenuše i odoše; a preda se postaviše nejačad i stoku i dragocjenosti. 22 Kad oni već bijahu daleko od Mikine kuće, skupiše se ljudi koji su živjeli u kućama što su blizu Mikine kuće i pođoše za sinovima Danovim. 23 I počeše vikati za sinovima Danovim. Nato oni okrenuše lica svoja i rekoše Miki: »Što ti bî da si skupio tolike ljude?« 24 A on reče: »Uzeli ste moje bogove što sam ih načinio, i svećenika, pa odoste. Ta što ja još imam? I što mi usto kažete: »Što ti bî!«? 25 Nato mu rekoše sinovi Danovi: »Nemoj da ti se više glas čuje za nama, da gnjevni ljudi ne navale na vas pa izgubiš život svoj i život doma svojega. 26 Tako sinovi Danovi odoše svojim putem. A kad Mika vidje da su oni jači od njega, okrenu se i vrati se kući svojoj. 27 Oni dakle uzeše što je Mika načinio, i svećenika kojega je imao, pa dođoše u Laiš, puku mirnu i sigurnu. I potukoše ih oštricom mača, a grad spališe ognjem. 28 I nikoga nije bilo da ih izbavi, jer to bijaše daleko od Sidona, a oni ni s kim nisu imali nikakvih veza. A sam grad bijaše u dolini što je kod Bet-Rehoba. Potom izgradiše grad i nastaniše se u njemu. 29 I tomu gradu nadjenuše ime Dan, po imenu Dana, oca svojega, koji se rodio Izraelu. Međutim, gradu isprva bijaše ime Laiš. 30 Tada sinovi Danovi podigoše sebi rezani lik; a Jonatan, sin Geršoma, sina Manašeova, on i njegovi sinovi bijahu svećenici plemenu Danovaca sve do dana progonstva iz zemlje. 31 Tako oni sebi postaviše Mikin rezani lik što ga on bijaše načinio. Stajao im je ondje za sve vrijeme dok je Dom Božji bio u Šilu.