Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “1. Samuelova 14”.
1 I dođe dan kad Jonatan, sin Šaulov, reče svom momku štitonoši: »Hajde da prijeđemo do filistejske posade koja je tamo prijeko.« Ali ocu svojemu ne kaza ništa. 2 A Šaul je ostao nakraj Gibee pod mogranjom što je u Migronu; a puka koji bijaše s njim bilo je oko šest stotina ljudi. 3 I Ahija, sin Ahituba, brata Ikaboda, sina Pinhasa, sina Elija, svećenika Gospodnjega u Šilu, nosio je oplećak. A puk nije znao da je Jonatan otišao. 4 A između klanaca, kuda je Jonatan namjeravao prijeći do filistejske posade, bila je strma stijena s jedne i strma stijena s druge strane. I jednoj bijaše ime Bocec, a drugoj ime bijaše Sene. 5 Jedna je hrid stajala na sjeveru usuprot Mikmasu, a druga na jugu usuprot Gebi. 6 Tada Jonatan reče svom momku štitonoši: »Hajde da prijeđemo do posade onih neobrezanika. Možda će Gospod činiti za nas; jer Gospoda ništa ne priječi da spasi — bilo s mnogo ili s malo.« 7 Nato mu njegov štitonoša reče: »Čini sve što ti je na srcu. Okreni se, i evo me uza te; kako god srce tvoje odluči.« 8 A Jonatan mu reče: »Gle, mi ćemo prijeći k tim ljudima i otkrit ćemo im se. 9 Ako nam reknu ovako: ‘Čekajte dok ne dođemo do vas’, tada ćemo se ustaviti na svom mjestu i nećemo uzlaziti k njima. 10 Ako pak reknu ovako: ‘Uzađite k nama’, tada ćemo uzaći, jer Gospod ih je predao nama u ruke; i to će nam biti znak.« 11 Pa kad su se obojica otkrila filistejskoj posadi, rekoše Filistejci: »Gle, Hebreji izlaze iz rupa u koje su se sakrili.« 12Tada ljudi iz posade doviknuše Jonatanu i njegovu štitonoši i rekoše: »Uzađite k nama da vam nešto pokažemo!« Nato Jonatan reče svom štitonoši: »Penji se za mnom, jer Gospod ih je predao u ruke Izraelove.« 13 I Jonatan se uspne na svojim rukama i na nogama svojim, a njegov štitonoša za njim. I kako su padali pred Jonatanom, tako ih je njegov štitonoša ubijao za njim. 14 I u tome prvom pokolju što ga počiniše Jonatan i njegov štitonoša pade dvadesetak ljudi na otprilike pola jutra izorane zemlje. 15 I zavlada strah u taboru, na polju i među svim pukom. I posada i pljačkaši, čak i oni uzdrhtaše, a zemlja se zatrese; tako je veliki strah zavladao. 16 A Šaulovi stražari u Gibei Benjaminovoj pogledaše, i gle: mnoštvo se rasplinulo i otišlo tukući se međusobno. 17 Tada Šaul reče puku koji bijaše s njim: »Prebrojite se sada pa vidite tko je otišao od nas.« I kad se prebrojiše, gle: ne bijaše Jonatana i njegova štitonoše. 18 Tada Šaul reče Ahiji: »Donesi Kovčeg Božji«, (jer u ono vrijeme Kovčeg Božji bijaše sa sinovima Izraelovim). 19 I dogodi se, dok je Šaul govorio sa svećenikom, da je buka koja bijaše u filistejskom taboru postajala sve veća. Stoga Šaul reče svećeniku: »Povuci ruku svoju.« 20 Tada se Šaul i sav puk koji bijaše s njim skupiše i krenuše u boj. I gle, oni bijahu povadili mačeve jedan na drugoga te nasta vrlo velika pomutnja. 21 A i Hebreji koji bijahu otprije s Filistejcima, koji su s njima uzašli u tabor iz okolnih zemalja, i oni pristadoše uz Izraelce koji bijahu sa Šaulom i Jonatanom. 22 I svi ljudi iz Izraela koji se bijahu sakrili u Efraimovu gorju, kad su čuli da Filistejci bježe, pođoše i oni za njima u boj. 23 Tako je Gospod u onaj dan spasio Izraela, a boj se raširio do Bet-Avena. 24 A ljudi iz Izraela u onaj dan bijahu pod pritiskom jer je Šaul zakleo puk govoreći: »Proklet bio čovjek koji bude jeo hrane do večeri, prije nego se osvetim svojim neprijateljima.« Tako nitko od puka ne okusi hrane. 25 I sav narod one zemlje dođe u šumu; a na zemlji je bilo meda. 26 I uđe puk u šumu, a ono gle — teče med; ali nitko ruku svoju ne prinese svojim ustima jer se puk bojao zakletve. 27 No Jonatan nije čuo kad je njegov otac zakleo puk. Stoga pruži kraj štapa koji mu bijaše u ruci pa ga umoči u medeno saće te ruku svoju prinese svojim ustima; i zasjaše mu oči. 28 Tada jedan iz puka progovori i reče: »Tvoj je otac strogo zakleo puk govoreći: ‘Proklet bio čovjek koji danas bude jeo hrane.’« A puk je bio iznemogao. 29 Nato Jonatan reče: »Moj otac svaljuje nesreću na zemlju. Pogledajte sad kako su mi oči zasjale jer sam kušao malo toga meda. 30Što bi tek bilo da je puk danas slobodno jeo od plijena svojih neprijatelja što ga nađe! Ta ne bi li sad pokolj među Filistejcima bio još veći?« 31 Tako su onoga dana tukli Filistejce od Mikmasa do Ajalona; i puk bijaše veoma iznemogao. 32 Tada se puk baci na plijen te nahvata ovaca i goveda i teladi, i pokla ih na zemlji; zatim ih puk poče jesti s krvlju. 33 I javiše to Šaulu govoreći: »Gle, puk griješi Gospodu jedući s krvlju.« A on reče: »Iznevjeriste se! Dovaljajte mi danas veliki kamen.« 34 Tada reče Šaul: »Raspršite se među puk i recite im: ‘Neka svatko k meni dovede svojega vola i svatko svoju ovcu, pa neka ih zakolje ovdje i neka jede; tako nećete griješiti Gospodu jedući s krvlju.’« I sav puk dovede još te noći svatko svojega vola sa sobom te ga ondje zakla. 35 A Šaul sagradi žrtvenik Gospodu. Bijaše to prvi žrtvenik što ga on sagradi Gospodu. 36 Tada reče Šaul: »Pođimo još noćas za Filistejcima i plijenimo ih do jutarnjega svjetla; i nećemo im ostaviti nijednoga.« A oni rekoše: »Čini sve što je dobro u tvojim očima.« Ali svećenik reče: »Pristupimo ovdje k Bogu.« 37 Tada Šaul upita Boga: »Da siđem za Filistejcima? Hoćeš li ih predati u ruke Izraelove?« Ali mu ne odgovori u onaj dan. 38 Zato Šaul reče: »Pristupite ovamo, svi pučki glavari, pa ispitajte i vidite u čemu je bio taj današnji grijeh. 39 Jer, tako živ bio Gospod, koji spasi Izraela, ako bude i na Jonatanu, sinu mojemu, zacijelo će umrijeti.« Ali mu nitko od svega puka ne odgovori. 40 Tada on reče svemu Izraelu: »Vi budite na jednoj strani, a ja i moj sin Jonatan bit ćemo na drugoj strani.« Nato puk reče Šaulu: »Čini što je dobro u tvojim očima.« 41 Stoga Šaul reče Gospodu, Bogu Izraelovu: »Pokaži pravog.« I bijahu označeni Jonatan i Šaul, a puk ispadne prav. 42 Onda reče Šaul: »Bacite ždrijeb između mene i mojega sina Jonatana.« I bi označen Jonatan. 43 Tada Šaul reče Jonatanu: »Kaži mi što si učinio.« A Jonatan mu kaza i reče: »Samo sam kušao malo meda krajem štapa koji mi bijaše u ruci. Evo me, spreman sam umrijeti.« 44 A Šaul reče: »Tako miučinio Bog i tako mi pridodao; jer zasigurno ćeš umrijeti, Jonatane.« 45 Ali puk reče Šaulu: »Zar da umre Jonatan, koji je pribavio Izraelu ovo veliko spasenje? Nipošto! Tako živ bio Gospod, nijedna vlas s glave njegove neće pasti na zemlju, jer on je s Bogom danas djelovao.« Tako je puk izbavio Jonatana te on ne pogibe. 46 I Šaul odusta od potjere za Filistejcima, a Filistejci odoše u svoje mjesto. 47 A kad je Šaul učvrstio kraljevstvo nad Izraelom, zavojšti protiv svih svojih neprijatelja uokolo: protiv Moaba i protiv sinova Amonovih i protiv Edoma i protiv kraljeva Cobe i protiv Filistejaca; i kuda god bi se okrenuo, nadjačao bi. 48 I borio se junački te je potukao Amalečane i izbavio Izraela iz ruke onih koji su ga pljačkali. 49 A Šaulovi sinovi bijahu Jonatan i Jišvi i Malki-Šua; a imena dvije njegove kćeri bijahu ova: prvenici bijaše ime Meraba, a mlađoj bijaše ime Mikala. 50 Šaulovoj pak ženi ime bijaše Ahinoama; ona je bila kći Ahimaacova. A zapovjedniku njegove vojske ime bijaše Abner; bijaše on sin Nera, Šaulova strica. 51 Jer Kiš, otac Šaulov, i Ner, otac Abnerov, bijahu sinovi Abielovi. 52 A rat s Filistejcima bijaše žestok u sve dane Šaulove. Zato je Šaul, kad bi vidio bilo kojega jaka čovjeka ili bilo kojega junačna čovjeka, uzimao ga k sebi.