Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “2. Kraljevima 20”.
1 U one dane Ezekija se razbolje nasmrt. I dođe k njemu prorok Izaija, sin Amocov, i reče mu: »Ovako veli Gospod: ‘Uredi kuću svoju, jer ti ćeš umrijeti i nećeš ostati živ.’«
2 On tada okrenu lice svoje k zidu i pomoli se Gospodu govoreći:
3 »O Gospode, molim te, spomeni se da sam pred tobom hodio u istini i predana srca, i činio što je dobro u tvojim očima.« I Ezekija briznu u gorak plač.
4 I dogodi se, Izaija još ne bijaše ni izašao u središnje predvorje, kad dođe k njemu riječ Gospodnja govoreći:
5 »Vrati se i reci Ezekiji, vladaru puka mojega: Ovako veli Gospod, Bog tvojega oca Davida: ‘Čuo sam tvoju molitvu, vidio tvoje suze. Evo, iscijelit ću te; za tri dana uzaći ćeš u Dom Gospodnji.
6 I pridodat ću tvom vijeku petnaest godina. Izbavit ću i tebe i ovaj grad iz ruke kralja asirskoga i obranit ću ovaj grad sebe radi i zarad sluge svoga Davida.’«
7 Tada Izaija reče: »Uzmite grumen smokava.« I uzeše i staviše mu na čir, i on ozdravi.
8 A Ezekija reče Izaiji: »Što će biti znak da će me Gospod iscijeliti i da ću za tri dana uzaći u Dom Gospodnji?«
9 Izaija pak reče: »Ovo će ti biti znak od Gospoda da će Gospod učiniti ono što je obrekao: Hoćeš li da se sjena pomakne naprijed za deset stupnjeva ili da se vrati nazad za deset stupnjeva?«
10 Nato Ezekija reče: »Lako je sjeni nagnuti se deset stupnjeva. Ne, nego neka se sjena vrati nazad za deset stupnjeva.«
11 I prorok Izaija zazva Gospoda, i on vrati sjenu deset stupnjeva unazad; toliko je stupnjeva sišla na Ahazovu sunčaniku.
12 U ono vrijeme babilonski kralj Berodak-Baladan, sin Baladanov, posla Ezekiji pisma i dar; čuo je naime da se Ezekija razbolio.
13 I Ezekija ih sasluša i pokaza im svu svoju riznicu — srebro i zlato i mirodije i dragocjeno ulje — i svoju oružarnicu i sve što se našlo u njegovim spremištima. Nije bilo ničega u njegovu dvoru i u svemu njegovu vladarstvu što im Ezekija nije pokazao.
14 Tada prorok Izaija dođe kralju Ezekiji i reče mu: »Što su rekli ti ljudi i odakle su došli k tebi?« Nato Ezekija reče: »Došli su iz daleke zemlje, iz Babilona.«
15 A on reče: »Što su vidjeli u tvojemu dvoru?« Ezekija pak reče: »Vidjeli su sve što je u mojemu dvoru; nema ničega u mojim spremištima što im nisam pokazao.«
16 Tada Izaija reče Ezekiji: »Čuj riječ Gospodnju:
17 ‘Evo, dolaze dani kada će sve što je u tvojemu domu i što su oci tvoji do današnjega dana nakupili biti odneseno u Babilon. Ništa neće ostati’, veli Gospod.
18 ‘A od tvojih sinova koji poteku od tebe, što ih budeš izrodio, neke će uzeti da budu uškopljenici na dvoru kralja babilonskoga’.«
19 Tada Ezekija reče Izaiji: »Dobra je riječ Gospodnja što si je zborio.« Jer reče: »Zar nije dobra ako za mojega vijeka bude mira i istine?«
20 A ostala djela Ezekijina, i sva snaga njegova, i kako je napravio jezero i vodovod i doveo vodu u grad, zar to nije zapisano u Knjizi ljetopisâ kraljeva Judinih?
21 I Ezekija počinu kod svojih otaca, a namjesto njega zakralji se sin mu Manaše.