Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Luka 10”.
1 A nakon toga Gospodin odredi i drugu sedamdesetoricu i posla ih po dvojicu pred licem svojim u svaki grad i mjesto kamo je sȃm kanio doći. 2 Stoga im govoraše: »Doista, žetva je velika, a radnika je malo. Zamolite dakle Gospodara žetve da šalje radnike u žetvu svoju. 3 Idite! Evo, ja vas šaljem kao janjce među vukove. 4 Ne nosite ni novčarke, ni torbe, ni obuće. I nikoga putem ne pozdravljajte. 5 A u koju god kuću ulazite, najprije kažite: ‘Mir kući ovoj!’ 6 I bude li ondje sin mira, počinut će na njemu mir vaš. Ako li ne bude, na vas će se vratiti. 7 A u toj kući ostanite jedući i pijući što se kod njih nađe. Ta vrijedan je radnik plaće svoje. Ne prelazite iz kuće u kuću. 8 I u koji god grad ulazite i primaju vas, jedite što se pred vas stavlja; 9 i ozdravljajte bolesne koji su u njemu i govorite im: ‘Približilo vam se kraljevstvo Božje!’ 10 A u koji god grad ulazite pa vas ne primaju, izađite na njegove ulice i recite: 11 ‘I prašinu iz vašega grada koja se na nas uhvatila stresamo na vas! Ipak, ovo znajte: Približilo vam se kraljevstvo Božje!’ 12 No kažem vam: Sodomi će u onaj dan biti podnošljivije negoli gradu tomu.« 13 »Jao tebi, Korazine! Jao tebi, Betsaido! Jer da se u Tiru i Sidonu dogodiše silna djela koja su se dogodila u vama, odavna bi se, sjedeći u kostrijeti i pepelu, pokajali. 14 Ali će Tiru i Sidonu biti podnošljivije na sudu negoli vama. 15 I ti, Kapernaume, što si se do neba uzvisio, do Podzemlja ćeš se strovaliti! 16 Tko sluša vas, sluša mene; i tko prezire vas, prezire mene — a tko prezire mene, prezire onoga koji me posla.« 17 A sedamdesetorica se vratiše s radošću govoreći: »Gospodine, i zlodusi nam se pokoravaju u tvoje ime!« 18 A on im reče: »Gledao sam Sotonu kako pade s neba kao munja. 19 Evo, dajem vam vlast da gazite po zmijama i štipavcima i po svoj neprijateljskoj sili, i ništa vam neće nauditi. 20 Ali ne radujte se tome što vam se duhovi pokoravaju, već se radije radujte što su vam imena zapisana na nebesima.« 21 U taj isti čas Isus uskliknu u duhu te reče: »Slavim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i umnih, a razotkrio to malenima. Da, Oče, jer tako je pred tobom bilo ugodno. 22 Sve mi je predao Otac moj; i nitko ne zna tko je Sin — osim Oca, ni tko je Otac — osim Sina i onoga kojemu Sin hoće razotkriti.« 23 I okrenuvši se k učenicima, reče im nasamo: »Blažene oči koje gledaju što vi gledate. 24 Jer kažem vam: mnogi su proroci i kraljevi htjeli vidjeti što vi gledate, a ne vidješe; i čuti što vi slušate, a ne čuše.« 25 I gle, neki zakonoznanac ustade, iskušavajući ga i govoreći: »Učitelju, što da učinim kako bih baštinio život vječni?« 26 A on mu reče: »Što je pisano u Zakonu? Kako čitaš?« 27 A on, odgovorivši, reče: »Ljubi Gospoda, Boga svojega, iz svega srca svojega i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje i iz svega uma svojega, a bližnjega svojega kao samoga sebe.« 28 A Isus mu reče: »Prȁvo si odgovorio. To čini, i živjet ćeš.« 29 No on, hoteći se opravdati, reče Isusu: »A tko je moj bližnji?« 30 A Isus prihvati i reče: »Neki je čovjek silazio iz Jeruzalema u Jerihon i upao među razbojnike, koji ga svukoše i izraniše pa odoše ostavivši ga polumrtva. 31 A slučajno je onim putem silazio neki svećenik: vidje ga i zaobiđe. 32 A tako i levit, kad je bio na tome mjestu: dođe, vidje ga i zaobiđe. 33 A neki Samarijanac, putujući, dođe do njega pa se, kad ga vidje, sažali 34 te pristupi i povije mu rane zalijevajući ih uljem i vinom. I posjednu ga na svoje živinče, odvede ga u gostionicu i pobrinu se za nj. 35 I sutradan, kad je odlazio, izvadi dva denara, dade ih gostioničaru te mu reče: ‘Pobrini se za njega pa ako što više potrošiš, ja ću ti isplatiti kad se budem vraćao.’ 36 Što ti se čini, koji je dakle od ove trojice bio bližnji onomu koji je upao među razbojnike?« 37 A on reče: »Onaj koji mu iskaza milosrđe.« Nato mu reče Isus: »Idi pa i ti čini tako!« 38 A dogodi se, dok su putovali, da on uđe u neko selo. A neka žena, po imenu Marta, primi ga u svoju kuću.39 Ova je imala i sestru koja se zvala Marija. Ona sjede do nogu Isusovih i slušaše riječ njegovu. 40 A Marta bijaše zauzeta oko mnogog posluživanja pa pristupi i reče: »Gospodine, zar ti ne mariš što me sestra moja samu ostavila posluživati? Reci joj dakle da mi pomogne.« 41 A Isus joj, odgovorivši, reče: »Marta, Marta! Brineš se i uznemiruješ za mnogo, 42 a jedno je potrebno. A Marija je izabrala dobar dio koji joj se neće oduzeti.«