Vjerujte Njegovim prorocima Biblija

Brojevi 14

Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo Brojevi 14.

1 Tada se podiže sva zajednica i upravi glasove svoje; i puk plakaše one noći. 2 A svi sinovi Izraelovi mrmljahu protiv Mojsija i Arona; i sva im je zajednica govorila: »Da smo barem pomrli u zemlji egipatskoj! Ili da smo pomrli u ovoj pustinji! 3 Ta zašto nas Gospod vodi u tu zemlju da padnemo od mača, a naše žene i nejačad naša da postanu plijen? Zar nam ne bi bilo bolje da se vratimo u Egipat?« 4 A jedan drugomu govorahu: »Postavimo sebipoglavara i vratimo se u Egipat!« 5 Nato Mojsije i Aron padoše na lica svoja pred svom zajednicom zbora sinova Izraelovih. 6 A Jošua, sin Nunov, i Kaleb, sin Jefuneov, koji bijahu među onima što su izviđali zemlju, razdriješe odjeću svoju 7 te rekoše svoj zajednici sinova Izra­elovih govoreći: »Zemlja kroz koju smo prošli da bismo je izvidjeli iznimno je dobra zemlja. 8 Pa ako smo mi omiljeli Gospodu, dovest će nas u tu zemlju i dat će nam je — zemlju kojom teče med i mlijeko. 9 Samo se ne bunite protiv Gospoda; i ne bojte se vi puka one zemlje, ta oni su zalogaj za nas! Njihov je zaklon odstupio od njih, a s nama je Gospod. Ne bojte ih se!« 10 Nato sva zajednica reče da će ih kamenjem zasuti, kadli se u Šatoru sastanka ukaza slava Gospodnja pred svim sinovima Izraelovim. 11 Tada Gospod reče Mojsiju: »Dokle će me taj puk prezirati? I dokle mi neće vjerovati unatoč svim znacima što sam ih među njima izvodio? 12 Udarit ću ih kugom i uništiti ih, a od tebe ću načiniti narod veći i moćniji od ovoga.« 13 Nato Mojsije reče Gospodu: »Onda će Egipćani čuti za to. Ta svojom si snagom ovaj puk izveo isred njih, 14 stoga ćeto reći stanovnicima one zemlje koji su čuli da si ti, Gospode, usred puka ovoga kojemu se ti, Gospode, očituješ licem u lice dok oblak tvoj stoji nad njima a ti ideš pred njima u stupu od oblaka danju i u stupu od ognja noću. 15 Pa ako ovaj puk pobiješ kao jednoga čovjeka, onda će narodi koji su čuli glas o tebi reći govoreći: 16 ‘Budući daGospod nije mogao dovesti ovaj puk u zemlju za koju im se zakleo, pobio ih je u pustinji.’ 17 Zato sad, molim te, neka se snaga Gospodina mojega uzveliča, kao što si obrekao govoreći: 18 ‘Gospod je spor na gnjev, a bogat milosrđem; podnosi bezakonje i prijestup, ali krivca nipošto ne ostavlja nekažnjena, kažnjavajući bezakonje otaca na djeci sve do trećega i četvrtoga koljena.’ 19 Oprosti, molim te, bezakonje ovomu puku po veličini milosrđa svojega, kao što si i praštao ovomu puku od Egipta pa sve dosad.« 20 Nato Gospod reče: »Opraštam po riječi tvojoj. 21 Ali ipak, tako ja živ bio i slave se Gospodnje napunila sva zemlja, 22 zbog svih tih ljudi koji su vidjeli slavu moju i znake moje što sam ih izveo u Egiptu i u pustinji, a ipak me iskušavali već deset puta i nisu poslušali glasa mojega, 23 sigurno neće vidjeti zemlje za koju sam se zakleo ocima njihovim; i nitko od onih koji su me prezreli neće je vidjeti. 24 A slugu svojega Kaleba, budući da je u njega drugačiji duh i da me posvema slije­dio, njega ću dovesti u zemlju u koju je išao i njegovo će je potomstvo zaposjesti. 25 (A Amalečani i Kanaanci borave u dolini). Sutra okrenite i zaputite se u pustinju put Crvenoga mora.« 26 I prozbori Gospod Mojsiju i Aronu govoreći: 27 »Dokle ću trpjeti tu opaku zajednicu što mrmlja protiv mene? Čuo sam mrmljanje sinova Izraelovih kojim mrmljaju protiv mene. 28 Kaži im: ‘Tako ja živ bio, izjavljuje Gospod, kako ste na uši moje govorili, tako ću vam učiniti: 29 Po ovoj pustinji popadat će trupla vaša. I svi među vama koji bijahu pobrojani, prema vašem punom broju — u dobi od dvadeset godina pa naviše — koji ste mrmljali protiv mene, 30 vi sigurno nećete ući u zemlju za koju se prisegoh da ću vas u njoj nastaniti, osim Kaleba, sina Jefuneova, i Jošue, sina Nunova. 31 A nejačad vašu, za koju kažete da bi postala plijen, njih ću uvesti i oni će upoznati zemlju što je vi prezreste. 32 A vi? Vaša će trupla popadati po ovoj pustinji. 33 I vaši će sinovi četrdeset godina biti pastiri u pustinji i ispaštati za bludničenja vaša, dok vam trupla ne skončaju u pustinji. 34 Prema broju dana u koje ste izviđali zemlju — četrdeset dana, za svaki dan po godinu — snosit ćete krivnju svoju četrdeset godina i spoznati što značiusprotivljenje moje. 35 Ja, Gospod, ovo govorim: sigurno ću tako postupiti sa svom tom opakom zajednicom što se sjatila protiv mene. U toj će pustinji biti zatrti, i ondje će pomrijeti.« 36 A ljudi koje Mojsije posla da izvide zemlju, koji se vratiše i podjariše svu zajednicu da mrmlja protiv njega do­nijevši zao glas o onoj zemlji, 37 i ti ljudi koji doniješe loše vijesti o zemlji pomriješe od pošasti pred Gospodom. 38 A od tih ljudi koji su išli izvidjeti zemljusamo Jošua, sin Nunov, i Kaleb, sin Jefuneov, ostadoše na životu. 39 Tada Mojsije izgovori ove riječi svim sinovima Izraelovim i puk se silno rastuži. 40 A ujutro podraniše te se stadoše uspinjati navrh gore govoreći: »Evo nas! Ta zgriješili smo, ali uzaći ćemo na mjesto što ga je Gospod obrekao.« 41 Ali Mojsije reče: »Zašto vi kršite zapo­vijed Gospodnju kad u tome nećete uspjeti? 42 Ne uzlazite, da ne budete potučeni pred svojim neprijateljima, jer Gospod nije među vama. 43 Ta ondje su pred vama Amalečani i Kanaanci te ćete od mača pasti; budući da ste se okrenuli od Gospoda, Gospod neće biti s vama.« 44 Oni se ipak drznuše uzaći navrh gore, premda se ni Kovčeg saveza Gospodnjega ni Mojsije nisu micali iz tabora. 45 Tada Amalečani i Kanaanci koji su boravili na onoj gori siđoše i udariše na njih te ih potisnuše sve do Horme.