Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo Brojevi 16.
1 A Korah, sin Jichara, sina Kehatova, sina Levijeva, te Datan i Abiram, sinovi Eliabovi, i On, sin Peleta, sina Rubenova, povedoše ljude 2 i ustadoše protiv Mojsija, zajedno s nekima od sinova Izraelovih, dvjesta i pedeset glavara zajednice, uglednih na skupštini i ljudi na glasu. 3 Skupiše se oni tako oko Mojsija i oko Arona i rekoše im: »Dosta vas je! Ta sva je zajednica sveta, svatko u njoj, i Gospod je među njima! Zašto se onda uzvisujete iznad zbora Gospodnjega?« 4 A kad Mojsije to ču, pade na lice svoje. 5 Tada prozbori Korahu i svoj družbi njegovoj govoreći: »Izjutra će Gospod pokazati tko je njegov i tko je svet i komu će dati da mu se približi. Koga sebi izabere, tomu će dati da mu se približi. 6 Učinite ovo: Uzmite si kadionice, Korah i sva družbo njegova, 7 i stavite sutra u njih ognja te na nj metnite kâda pred Gospodom. Pa neka bude ovako: čovjek kojega je Gospod izabrao, taj će biti svet. Dosta vas je, sinovi Levijevi!« 8 I reče Mojsije Korahu: »Poslušajte sad, sinovi Levijevi! 9 Zar vam je malo što vas je Bog Izraelov izdvojio iz zajednice Izraelove da vas približi k sebi kako biste vršili službu u tabernakulu Gospodnjemu i stajali pred zajednicom služeći joj? 10 Ta primaknuo je k sebi tebe i s tobom svu tvoju braću, sinove Levijeve, a vi tražite i svećeništvo! 11 Ti i sva tvoja družba sjatili ste se dakle protiv Gospoda. Ta što je Aron da protiv njega mrmljate?« 12 Tada Mojsije posla da dozovu Datana i Abirama, sinove Eliabove, ali oni rekoše: »Nećemo doći! 13 Zar je malo što si nas izveo iz zemlje kojom teče med i mlijeko da nas pobiješ u pustinji pa još hoćeš i zagospodariti nad nama? 14 Ta nisi nas uveo u zemlju kojom teče med i mlijeko niti si nam dao u baštinu polja i vinograde! Hoćeš li ovim ljudima oči iskopati? Nećemo doći!« 15 A Mojsije se silno ražesti te reče Gospodu: »Ne obaziri se na njihovu prinosnicu. Nijednoga magarca nisam prisvojio od njih niti sam ijednomu od njih naudio.« 16 Korahu pak reče Mojsije: »Ti i sva družba tvoja pojavite se sutra pred Gospodom — ti i oni i Aron. 17 Pa neka svatko uzme svoju kadionicu i stavi u nju kâda, i neka svatko svoju kadionicu donese pred Gospoda — dvjesta i pedeset kadionica. A i ti i Aron donesite svaki svoju kadionicu.« 18 I svatko uzme svoju kadionicu te stavi u nju ognja i na nj metne kâda, pa stane na ulaz u Šator sastanka, zajedno s Mojsijem i Aronom. 19 I skupi Korah njima usuprot svu zajednicu na ulazu u Šator sastanka. Nato se svoj zajednici ukaza slava Gospodnja. 20 TadaGospod prozbori Mojsiju i Aronu govoreći: 21 »Odvojite se od te zajednice da ih učas zatrem!« 22 A oni padoše na lice svoje te rekoše: »Bože, Bože duhova u svakome tijelu, kad jedan čovjek zgriješi, zar ćeš se srditi na svu zajednicu?« 23 Nato Gospod prozbori Mojsiju govoreći: 24 »Reci toj zajednici govoreći: ‘Uklonite se iz okolice nastana Korahova, Datanova i Abiramova.’« 25 Tada Mojsije ustade i pođe k Datanu i Abiramu, a za njim pođoše starješine Izraelove. 26 I prozbori zajednici govoreći. »Odstupite sad od šatorâ tih opakih ljudi i ne dotičite se ničega što je njihovo, da ne budete uništeni zbog svih grijeha njihovih.« 27 I ukloniše se iz okolice nastana Korahova, Datanova i Abiramova; a Datan i Abiram izađoše i stadoše na ulaz svojih šatora sa ženama svojim i sinovima svojim i nejačadi svojom. 28 Tada Mojsije reče: »Po ovome ćete znati da me Gospod poslao da vršim sva ova djela, jer ništa ne učinih po svojoj volji. 29 Ako ovi ljudi umru kao što umiru svi ljudi ili ako ih pohodi sudbinakakva pohodi sve ljude, nije me poslao Gospod. 30 Ali ako Gospod učini nešto novo, da zemlja rastvori usta svoja te proguta njih i sve što je njihovo pa živi siđu u Šeol, tada znajte da su ovi ljudi prezreli Gospoda.« 31 I dogodi se, kad on presta govoriti sve ove riječi, da se raspukne tlo što je bilo pod njima, 32 a zemlja rastvori usta svoja i proguta njih i domove njihove, i sve ljude koji se prikloniše Korahu, sa svim njihovim imetkom. 33 Tako oni i sve što bijaše njihovo živi siđoše u Šeol; a zemlja se zatvori nad njima te oni iščeznuše isred zbora. 34 I na njihov krik sav Izrael što bijaše oko njih stane bježati, jer rekoše: »Da i nas zemlja ne proguta!« 35 Ali izbije oganj od Gospoda te proždre dvjesta i pedeset ljudi koji su prinosili kâd. 36 Tada Gospod prozbori Mojsiju govoreći: 37 »Kaži Eleazaru, sinu svećenika Arona, da pokupi kadionice iz toga zgarišta, jer su svete, a oganj nek razaspe podalje. 38 Kadionice ovih koji su se ogriješili o vlastitu dušu neka se raskuju u pločice za oblaganje žrtvenika. Ta donijeli su ih predGospoda, stoga su svete, pa neka budu znak sinovima Izraelovim.« 39 I svećenik Eleazar uze mjedene kadionice kojima bijahu prinosili oni što su izgorjeli te ih prekuje u pločice za oblaganje žrtvenika, 40 na spomen sinovima Izraelovim da nijedan tuđinac koji nije iz potomstva Aronova ne smije pristupiti da pali kâd pred Gospodom, kako mu se ne bi dogodilo kao Korahu i družbi njegovoj, kao što je njemu Gospod kazao preko Mojsija. 41 No sutradan je sva zajednica sinova Izraelovih mrmljala protiv Mojsija i Arona govoreći: »Vi ste pobili puk Gospodnji.« 42 I dogodi se, kad se zajednica skupila protiv Mojsija i Arona, da se oni okrenuše prema Šatoru sastanka; kad gle, prekri ga oblak i ukaza se slava Gospodnja. 43 Tada Mojsije i Aron dođoše pred Šator sastanka. 44 I prozbori GospodMojsiju govoreći: 45 »Udaljite se od te zajednice da ih zatrem učas!« Oni nato padoše na lica svoja. 46 Onda Mojsije reče Aronu: »Uzmi kadionicu te stavi u nju ognja sa žrtvenika i metni kâda, pa idi žurno do zajednice i izvrši nad njom pomirenje; jer izbio je gnjev od Gospoda, počela je pošast.« 47 I uze Aron kao što reče Mojsije te otrča usred zbora; kad gle, pošast među pukom već je počela. On dakle stavi kâda i izvrši pomirenje nad pukom. 48 Zatim stane između mrtvih i živih, i pomor se ustavi. 49 A onih koji pomriješe u tome pomoru bijaše četrnaest tisuća i sedam stotina, osim onih koji izgiboše zbog Koraha. 50 Tada se Aron vrati k Mojsiju na ulaz u Šator sastanka; jer pomor se bio ustavio.