Vjerujte Njegovim prorocima Biblija

Izaija 9

Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Izaija 9”.

1 Ali tmice neće biti nad onom koja je potlačena, kao u ona prijašnja vremena kad je ponizio zemlju Zebulunovu i zemlju Naftalijevu; no kasnije će je proslaviti, put mora, onkraj Jordana — Galileju pogansku. 2 Puk koji je hodio u tmini ugleda svjetlost veliku; onima koji su boravili u zemlji sjene smrtne, njima svjetlost zasja. 3 Umnožio si narod, ali radost nisi time povećao; vesele se pred tobom veseljem kao o žetvi, kao što se raduju kada dijele plijen. 4 Jer ti si slomio jaram bremena njegova i štap s leđa njegovih, šibu njegova tlačitelja, kao u dan midjanski. 5 Jer svaka čizma vojnička iz ratne graje i odjeća u krv uvaljana izgorjet će i bit će ognju hrana. 6 Jer dijete nam se rodilo, sin nam je podaren; i na njegovu će ramenu biti vlast. I nadjenut će mu ime: Čudesnik, Savjetnik, Bog silni, Otac vječni, Knez mira. 7 Veličini njegove vladavine i miru neće biti kraja nad prijestoljem Davidovim i nad kraljevstvom njegovim; učvrstit će ga i utvrdit će ga u pravdi i u pravednosti od sada pa dovijeka. Revnost Gospoda Nad Vojskama to će učiniti. 8 Gospodin posla riječ protiv Jakova, i ona pade na Izraela.9 I saznat će je sav puk — Efraim i stanovnici Samarije — koji govorahu u oholosti i osornosti srca: 10 »Opeke popadaše, ali mi ćemo graditi klesanim kamenom; smokvike su posječene, ali mi ćemo ih zamijeniti cedrovima.«11 Zato će Gospod dići protiv njih Recinove protivnike i podbosti njegove neprijatelje: 12 Sirijce sprijeda i Filistejce straga, da svim ustima proždru Izraela. U svemu tome gnjev se njegov neće odvratiti nego će mu ruka i dalje ostati ispružena. 13 Jer se puk nije obratio onomu koji ga je bio, i nisu tražili Gospoda Nad Vojskama. 14 Zato će Gospod odsjeći Izraelu glavu i rep, granu i trsku u jednome danu. 15 Starješina i uglednik — to je glava, a prorok koji poučava laž — to je rep. 16 Jer oni koji vode taj puk, oni ga zavode, a oni koji im se vodit’ daju, oni će propasti. 17 Zato se Gospodin neće radovati mladićima njihovim i neće se smilovati njihovoj siročadi i udovicama njihovim; jer svatko je od njih licemjer i zlotvor, i svaka usta govore ludost. U svemu tome gnjev se njegov neće odvratiti, nego će mu ruka i dalje ostati ispružena. 18 Jer opačina plamti kao oganj; proždire draču i trnje i spaljuje šumski gustiš, pa se uskovitla u stupu od dima. 19 Od srdžbe Gospoda Nad Vojskama zemlja će se zapaliti i puk će biti kao hrana ognju; nitko neće štedjeti brata svojega. 20 I zgrabit će zdesna, pa opet biti gladan, i pojest će slijeva, al’ se neće nasititi. Svatko će jesti meso svoje mišice: 21 Manaše Efraima, a Efraim Manašea; oni će pakzajedno na Judu. U svemu tome gnjev se njegov neće odvratiti, nego će mu ruka i dalje ostati ispružena.