Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo Izlazak 33.
1 Tada Gospod prozbori Mojsiju: »Idi! Odlazi odavde, ti i puk što si ga izveo iz zemlje egipatske u zemlju za koju se zakleh Abrahamu, Izaku i Jakovu govoreći: ‘Dat ću je potomstvu tvojemu.’ 2 A ja ću pred tobom poslati anđela i protjerati Kanaance, Amorejce i Hetite, te Perižane, Hivijce i Jebusejce. 3 Idite u zemlju kojom teče med i mlijeko.Ja naime neću među vama ići, jer vi ste puk tvrde šije — da vas putem ne uništim.« 4 I kad puk ču ovu oštru besjedu, stade tugovati. I nitko više ne stavi na se svojega nakita. 5 Jer Gospod reče Mojsiju: »Kaži sinovima Izraelovim: ‘Vi ste puk tvrde šije! Kad bih išao među vama samo za čas, uništio bih vas. Zato sad skinite nakit svoj sa sebe, a ja ću razvidjeti što da učinim s vama.’« 6 Tako su se sinovi Izraelovi od gore Horeba odrekli svog nakita. 7 A Mojsije uze šator i razape ga izvan tabora, podalje od tabora, i nazva ga Šator sastanka. I dogodi se da je svatko tko bi tražio Gospoda odlazio k Šatoru sastanka koji bijaše izvan tabora. 8 I bijaše tako da bi se, kad god bi Mojsije odlazio u Šator, sav puk digao i stajao, svatko na ulazu u svoj šator, i gledao za Mojsijem sve dok on ne bi ušao u Šator. 9 I događalo bi se, kad bi Mojsije ušao u Šator, da se stup od oblaka spuštao i stajao na ulazu u Šator dok bi Bog razgovarao s Mojsijem. 10 I kad bi sav puk vidio stup od oblaka kako stoji na ulazu Šatora, sav bi puk ustao i poklonio se, svatko na ulazu šatora svojega. 11 Tako bi Gospod razgovarao s Mojsijem licem u lice, kao što čovjek razgovara sa svojim prijateljem. Mojsije bi se onda vratio u tabor, ali se služnik njegov, Jošua, sin Nunov, mladac, nije micao iz Šatora. 12 Tada Mojsije reče Gospodu: »Gle, ti si mi rekao: ‘Povedi ovaj puk’, ali mi ti nisi obznanio koga ćeš sa mnom poslati. Ti si još rekao: ‘Ja te po imenu poznajem, a i našao si milost u mojim očima.’ 13 Stoga te sad molim, ako sam našao milost u tvojim očima, obznani mi, molim te, put svoj da bih tebe upoznao, kako bih nalazio milost u tvojim očima. I imaj na umu da je ovaj narod tvoj puk.« 14 A Gospod reče: »Moja će nazočnost s tobom poći, i ja ću ti dati počinak.« 15 Nato Mojsije reče: »Ako tvoja nazočnost s nama ne pođe, odavde nas i ne izvodi. 16 Ta po čemu bi se onda znalo da smo ja i tvoj puk našli milost u tvojim očima? Zar ne po tome što ti ideš s nama? Time ćemo se ja i tvoj puk razlikovati od svakoga puka na licu zemlje.« 17 A Gospod reče Mojsiju: »I ovo o čemu si govorio, učinit ću, jer si našao milost u mojim očima i ja te po imenu poznajem.« 18 Tad Mojsije reče: »Pokaži mi, molim te, slavu svoju.« 19 On pak reče: »Ja ću učiniti da sva moja dobrota prođe ispred tebe i pred tobom ću izustiti ime „Gospod”. A smilovat ću se komu se smilujem i sažalit ću se nad kime se sažalim.« 20 Ali reče: »Lica mojega ne možeš vidjeti, jer ne može čovjek mene vidjeti i ostati živ.« 21 I reče Gospod: »Evo mjesta uza me, a ti stani na stijenu. 22 I dogodit će se, dok moja slava bude prolazila, da ću te staviti u raspuklinu stijene i svojom te rukom zakloniti dok ne prođem. 23 Onda ću ruku svoju maknuti, pa ćeš me vidjeti odostrag; ali se lice moje ne može vidjeti.