Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo Izlazak 8.
1 I reče Gospod Mojsiju: »Pođi k faraonu i reci mu: ‘Ovako govori Gospod: Pusti moj puk da mi služi. 2 Ako ih pak ti odbiješ pustiti, gle: sve tvoje krajeve ja ću udariti žabama. 3 I rijeka će provrvjeti žabama koje će izaći i prodrijeti u kuću tvoju, i u spavaonicu tvoju, i na postelju tvoju, i u kuće tvojih slugu, i među puk tvoj, i u tvoje peći, i u naćve tvoje. 4 I po tebi i po puku tvojemu i po svim slugama tvojim skakat će žabe.’« 5 Onda Gospod reče Mojsiju: »Reci Aronu: ‘Ispruži ruku svoju sa svojim štapom nad rijekama, nad prokopima i nad jezerima, i učini da izađu žabe na zemlju egipatsku.’« 6 I Aron ispruži ruku svoju nad vodama egipatskim, i žabe izađoše te prekriše zemlju egipatsku. 7 Ali čarobnjaci učiniše isto svojim čaranjima: i oni izvedoše žabe na zemlju egipatsku. 8 Tada faraon zovnu Mojsija i Arona te reče: »Molite Gospoda da ukloni žabe od mene i od puka mojega, a ja ću pustiti puk da žrtvuje Gospodu.« 9 A Mojsije reče faraonu: »Udostoj se odrediti mi kada da se molim za tebe i za sluge tvoje i za puk tvoj da se žabe odstrane od tebe i od tvojih domova te ostanu samo u rijeci.« 10 On pak reče: »Sutra.« AMojsije reče: »Neka bude po riječi tvojoj, kako bi spoznao da nitko nije kao Gospod, Bog naš. 11 A žabe će otići od tebe i od domova tvojih i od slugu tvojih i od puka tvojega; ostat će samo u rijeci.« 12 Tada Mojsije i Aron odu od faraona. I Mojsije zavapi Gospodu zbog žaba što ih bijaše pustio na faraona. 13 I Gospod učini po riječi Mojsijevoj te žabe uginuše i nestadoše iz kuća, s dvorišta i s polja. 14 I zgrtahu ih na hrpe te se zemlja usmrdjela. 15 Ali kad faraon vidje da je nastupilo olakšanje, on otvrdnu srce svoje i ne posluša ih, kao što je i Gospod govorio. 16 Onda Gospod reče Mojsiju: »Reci Aronu: ‘Ispruži svoj štap i udari po prahu zemaljskome, pa nek se pretvori u komarce po svoj zemlji egipatskoj.’« 17 Tako i učine. I ispruži Aron svoju ruku sa štapom svojim pa udari po prahu zemaljskome, i pojaviše se komarci na ljudima i stoci. Sav prah zemaljski pretvori se u komarce po svoj zemlji egipatskoj. 18 Učiniše tako i čarobnjaci, da bi svojim čaranjima iznjedrili komarce, ali ne mogoše. I bilo je komaraca na ljudima i stoci. 19 Tada čarobnjaci rekoše faraonu: »To je prst Božji.« Ali je srce faraonovo bilo tvrdokorno te ih on ne posluša, kao što je i Gospod govorio. 20 Onda Gospod reče Mojsiju: »Podrani ujutro i stani pred faraona; on će, evo, izaći k vodi. I reci mu: ‘Ovako govori Gospod: Pusti moj puk da mi služi. 21 Jer ako ne pustiš puka mojega, gle: pustit ću na te i na sluge tvoje i na puk tvoj i na domove tvoje rojeve muha. I kuće egipatske, čak i tlo na kojem oni stoje, bit će puni rojeva. 22 Ali ću toga dana izuzeti zemlju gošensku u kojoj puk moj boravi te se ondje rojevi neće pojaviti, kako bi spoznao da sam ja, Gospod, posred zemlje. 23 Tako ću napraviti razliku između puka svojega i puka tvojega. Taj znak bit će sutra.’« 24 Gospod tako i učini. I dođoše veliki rojevi muha u kuću faraonovu i u kuće slugu njegovih i po svoj zemlji egipatskoj. Zemlja se iskvarila zbog rojeva.25 Tada faraon pozove Mojsija i Arona te reče: »Idite, prinesite žrtvu Bogu svojemu, ali u ovoj zemlji.« 26 Nato Mojsije reče: »Ne pristoji se da tako učinimo jer bi žrtve koje bismo prinijeli Gospodu, Bogu našemu, Egipćanima bile gnusoba. Kad bismo, njima naoči, prinosili žrtve koje su Egipćanima gnusoba, ne bi li nas kamenovali? 27 Ići ćemo u pustinju, tri dana hoda, i prinijeti žrtvu Gospodu, Bogu našemu, kako nam on rekne.« 28 I reče faraon: »Ja ću vas pustiti da u pustinji prinesete žrtvu Gospodu, Bogu svojemu; samo ne idite predaleko! Molite za me.« 29 Mojsije pak reče: »Ja, evo, odlazim od tebe, i molit ću Gospoda da sutra ukloni rojeve od faraona, od njegovih slugu i od puka njegova. Ali neka faraon više ne vara ne puštajući puk da prinese žrtvu Gospodu.« 30 Tako Mojsije ode od faraona i pomoli se Gospodu. 31 I Gospod učini po riječi Mojsijevoj: i ukloni rojeve od faraona, od njegovih slugu i od puka njegova — ne ostade nijedan. 32 Ali faraon i ovaj put otvrdnu srce svoje te ne pusti puka.