Vjerujte Njegovim prorocima Biblija

Job 30

Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Job 30”.

 

1 A sad, po ljetima mlađi od mene podsmjehuju se meni, čije bih očeve odbio staviti sa psima stada svojega. 2 Ta što će mi snaga ruku njihovih kad im krjepkost ponestaje? 3 U oskudici i gladi bijahu izgladnjeli, tumarajući noću pustinjom, kroz pustoš i pustaru. 4 Trgali su lobodu po šipražju, i klekovo korijenje bijaše im hrana. 5 Od ljudskogdruštva bijahu prognani, vikali su na njih kao na lupeža. 6 Živjeli su u klisurama potokâ, po rupama u zemlji i na hridinama. 7 Rikali su među šipražjem, skupljali se po trnjacima. 8 Sinovi bezumnih i sinovi bezimenih, prognani iz zemlje. 9 I njima sam postao sad rugalicom, i za njih postao sam uzrečica. 10 Gnušaju me se, drže se podalje od mene i ne ustežu se u lice mi pljunuti. 11 Jer on je odriješio tetivu mog luka i pritijesnio me, a oni preda mnom odbaciše uzde. 12 S moje desne rulja ustaje, odguruju mi noge i svoj put pogibli prema meni nasiplju. 13 Stazu su moju srušili, od nesreće moje izvukli korist, nitko im nije trebao pomoći. 14 Naviru kao kroz širok prolom, kotrljaju se usred pustoši. 15 Strahote se okreću na me, moj je ugled rastjeran ko vjetar, a spasenje moje prođe kao oblak.16 I sada se duša moja izlijeva po meni, stigoše me dani nevolje. 17 Noć mi kosti probada u meni pa mišićje moje ne počiva. 18 Od velike jačine bola odjeća mi se izobličila, stegla me ko ovratnik košulje moje. 19 U blato me bacio te postadoh kao prah i pepeo. 20 K tebi vapim, ali ti ne odgovaraš; stojim, ali ti na me ne gledaš. 21 Prema meni postao si okrutan, snagom svoje ruke ti mi se suprotstavljaš. 22 Dižeš me u vjetar, puštaš me da ga zajašim, i razlažeš moju srž. 23 Jer znam da si me smrti priveo i kući određenoj svima živima. 24 Doista, nitko ne pruža ruku ruini iako vapi u svojoj propasti. 25 Nisam li ja plakao nad onima kojima je život težak? Nije li se duša moja sažalila nad potrebitim? 26 Ali kad se ponadah dobru, dođe mi zlo; i dok čekah na svjetlost, dođe tmina. 27 Utroba je moja uzavrjela i ne može se smiriti; ispriječiše se dani nevolje. 28 Hodam turoban, bez sunca, ustajem u zboru ivapijem. 29 Brat postadoh šakalima i prija- telj nojevima. 30 Koža je moja crna na meni, a kosti su moje sažgane od žege. 31 Tako se harfa moja pretočila u žalovanje, a svirala moja u glas onih koji plaču.