Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Jona 4”.
1 A Joni bȋ veoma krivo, i on se ražesti. 2 I pomoli se Gospodu te reče: »Ah, Gospode, nisam li ja to govorio dok sam još bio u svojoj zemlji? Zato sam i htio prije pobjeći u Taršiš, jer znao sam da si ti Bog milostiv i milosrdan, spor na gnjev, a bogat milosrđem, koji se nad nesrećom sažali. 3 Zato sad, Gospode, molim te, uzmi od mene dušu moju, jer mi je bolje umrijeti nego živjeti.« 4 Nato reče Gospod: »Imaš li ti pravo žestiti se?« 5 Potom Jona izađe iz grada i sjede s istoka gradu; i načini si ondje sjenicu pa sjede pod njom u zasjenak dok ne bude vidio što će biti s gradom. 6 A Gospod, Bog, postavi povijušu i učini da izraste nad Jonom da mu bude zasjen nad glavom, da ga izbavi od njegove ozlojeđenosti. I Jona se obradova povijuši radošću velikom. 7 Ali sutradan, kad je zora svanula, Bog posla crva da napadne povijušu te ona usahnu. 8 I dogodi se, kad je sunce granulo, da Bog posla vruć istočni vjetar. Tako je sunce udaralo o glavu Joninu te on klonu; i svom dušom svojom poželje umrijeti te reče: »Bolje mi je umrijeti nego živjeti.« 9 A Bog reče Joni: »Imaš li ti pravo žestiti se zbog povijuše?« A on reče: »Prȁvo je da se žestim do smrti.« 10 Tada reče Gospod: »Tebi je žao povijuše, za koju se nisi mučio niti si je uzgajao, koja je preko noći nikla i preko noći usahnula. 11 A meni da ne bude žao Ninive, grada velikoga, u kojemu ima više od stotinu i dvadeset tisuća ljudi koji ne znaju razabrati između svoje desnice i svoje ljevice, a usto i mnogo životinja?«