Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Jošua 9”.
1 I dogodi se, kad su to čuli svi kraljevi koji bijahu s ove strane Jordana, u gorju i u nizini i po svim obalama Velikoga mora prema Libanonu — Hetiti i Amorejci, Kanaanci, Perižani, Hivijci i Jebusejci, 2 da se jednoglasno složiše da zajedno zametnu boj s Jošuom i s Izraelom. 3 A stanovnici Gibeona dočuli što je Jošua učinio Jerihonu i Aju 4 pa se i oni poslužiše lukavstvom te otputovaše kao poslanstvo; i uzeše stare vreće na svoje magarce i stare vinske mješine, i poderane i zakrpane, 5 a na noge svoje obuše staru i pokrpanu obuću, i stare haljine odjenuše na se. I sav kruh koji im bijaše popudbina bio je suh i razdrobljen. 6 I zaputiše se k Jošui u tabor kod Gilgala te rekoše njemu i ljudima Izraelcima: »Dolazimo iz daleke zemlje. Sklopite sad dakle savez s nama.« 7 Nato ljudi Izraelci rekoše tim Hivijcima: »Možda vi živite među nama; kako ćemo onda s vama sklopiti savez?« 8 A oni rekoše Jošui: »Mi smo tvoje sluge.« Jošua pak njima reče: »Tko ste vi i odakle dolazite?« 9 A oni mu rekoše: »Iz veoma daleke zemlje dolaze sluge tvoje u ime Gospoda, Boga tvojega; jer čuli smo glas o njemu i sve što je učinio u Egiptu, 10 kao i sve što je učinio dvojici kraljeva amorejskih koji bijahu onkraj Jordana — Sihonu, kralju hešbonskomu, i Ogu, kralju bašanskomu, koji bijaše u Aštarotu. 11 Zato nam rekoše naše starješine i svi žitelji zemlje naše govoreći: ‘Uzmite sa sobom hranu za put i pođite im u susret pa im recite: Mi smo vaše sluge. Sklopite sad dakle savez s nama.’ 12 Evo našega kruha: vrućeg smo ga uzeli za popudbinu iz naših domova u dan kad izađosmo da pođemo k vama, a gle — sada je suh i razdrobljen. 13 A ovo su vinske mješine: kad smo ihnapunili, bile su nove, a gle — razderale su se. I ovo su naše haljine i obuća naša — istrošili su se od veoma duga puta.« 14 I ljudi uzmu od njihove popudbine, ali ne zaišću savjeta od Gospoda. 15 Tako Jošua s njima ugovori mir i sklopi savez s njima da će ih ostaviti na životu; i glavari zajednice im se zakleše. 16 I dogodi se, po isteku trećega dana pošto su s njima sklopili savez, te dočuše da su im oni susjedi i da oni prebivaju u njihovoj sredini. 17 Tada sinovi Izraelovi otputovaše pa treći dan dođoše u njihove gradove. A njihovi gradovi bijahu Gibeon i Kefira i Beerot i Kirjat-Jearim. 18 Ali sinovi Izraelovi nisu udarili na njih jer su im se glavari zajednice zakleli Gospodom, Bogom Izraelovim. Tada sva zajednica stane mrmljati protiv glavarâ. 19 Nato svi glavari rekoše svoj zajednici: »Mi smo im se zakleli Gospodom, Bogom Izraelovim, zato ih sad ne smijemo dirati. 20 Ovo ćemo učiniti s njima: ostavit ćemo ih na životu da se gnjev ne sruči na nas zbog zakletve kojom im se zaklesmo.« 21 I rekoše im glavari: »Neka žive, ali neka budu drvosječe i vodonoše svoj zajednici, kako im glavari obrekoše.« 22 Tada ih pozva Jošua i prozbori im govoreći: »Zašto ste nas prevarili govoreći: ‘Mi smo veoma daleko od vas’, kad vi prebivate u našoj sredini? 23 Zato ćete vi sada biti prokleti i nitko od vas neće biti oslobođen ropstva; i bit ćete drvosječe i vodonoše za Dom Boga mojega.« 24 A oni odgovoriše Jošui i rekoše: »Zato što je slugama tvojim bilo jasno rečeno da je Gospod, Bog tvoj, zapovjedio svom sluzi Mojsiju da vam dadne svu ovu zemlju i istrijebi sve stanovnike zemlje ispred vas; stoga se silno, zbog vas, uplašismo za svoje živote te postupismo ovako. 25 A sad, evo nas u tvojim rukama; postupi s nama kako je u tvojim očima dobro i pravo da postupiš.« 26 On tako s njima i postupi, i izbavi ih iz ruke sinova Izraelovih te ih ne pobiše. 27 I od toga dana postavi ih Jošua da budu drvosječe i vodonoše, za zajednicu i za žrtvenik Gospodnji, na mjestu koje Gospod izabere, sve do današnjega dana.