Vjerujte Njegovim prorocima Biblija

Nehemija 4

Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo “Nehemija 4”.

1 I dogodi se, kad je Sanbalat čuo da mi gradimo zid, da se ražesti i silno razjari te se stade podsmjehi- vati Židovima. 2 Stoga reče pred svojom braćom i samarijskom vojskom; reče dakle: »Što rade ovi jadni Židovi? Hoće li se utvrditi? Hoće li žrtvovati? Hoće li dovršiti u jednome danu? Hoće li oživjeti kamenje iz gomile praha premda je ono spaljeno?« 3 A Tobija Amonac bijaše uza nj pa reče: »A i to što oni grade! Ako li se popne lisica, srušit će im kamene zidove.« 4 Čuj, Bože naš, kako nas preziru! Ta svrni porugu njihovu na njihovu glavu i predaj ih kao plijen u zemlju sužanjstva. 5 I ne pokrivaj njihovo bezakonje, i grijeh njihov nek ne bude izbrisan pred tobom; jer su terazjarili pred graditeljima. 6 Tako smo gradili zid te je sav zid bio povezan do polovice svoje visine; i puk je imao srce za rad. 7 I dogodi se, kad su Sanbalat i Tobija i Arapi i Amonci i Ašdođani čuli da napreduje obnova zidina jeruzalemskih i da su se počele zatvarati pukotine, da se veoma ražestiše. 8 I svi se zajedno urotiše da idu napasti Jeruzalem i nanijeti mu štetu. 9 Ali mi se pomolismo Bogu našemu te zbog njih postavismo stražu protiv njih danju i noću. 10 Tada Juda reče: »Klonula je snaga nosačima, a šute je mnogo; mi tako nećemo moći sagraditi zida.« 11 A neprijatelji naši rekoše: »Neće ni znati ni vidjeti dok ne dođemo među njih i pobijemo ih; tako ćemo zaustaviti posao.« 12 I dogodi se, kad su došli Židovi koji su živjeli kraj njih, da nam deset puta rekoše: »Kamo godse okreneš, iz svih mjesta idu na nas.« 13 Zato postavih ljude iza nižih dijelova zida, na otvoreno; a puk sam razmjestio po rodovima, s njihovim mačevima, njihovim kopljima i njihovim lukovima. 14 Tada razgledah, pa ustadoh i rekoh velikašima i odličnicima i ostalom puku: »Ne strahujte pred njima! Sjetite se Gospodina, velikog i strašnog, i borite se za svoju braću, za svoje sinove i kćeri svoje, za svoje žene i za kuće svoje.« 15 I dogodi se, kad su naši neprijatelji čuli da nam je dojavljeno i da je Bog osujetio njihovu nakanu, da se svi mi vratismo k zidu, svaki na svoj posao. 16 Ali od onoga dana bijaše ovako: polovica mojih momaka obavljala je posao, a polovica njih držala je koplja i štitove te lukove i oklope; a glavari stajahu iza svega doma Judina. 17 Oni koji su gradili zid i oni koji su nosili teret jednom su svojom rukom tovarili obavljajući posao, a drugom su držali oružje. 18 Svaki je od graditeljâ, dok je gradio, imao svoj mač pripasan uz bok svoj, a onaj koji je trubio u trubu stajao je kraj mene.19 Tada rekoh velikašima i odličnicima i ostalom puku: »Posao je velik i obiman, a mi smo se rasuli po zidu, daleko jedni od drugih. 20 S mjesta na kojemu čujete zvuk trube, skupite se k nama; naš Bog borit će se za nas.«21 Tako smo mi obavljali posao; a polovica njih držala je koplja od svitanja zore do pojavka zvijezda. 22 U to sam vrijeme još rekao puku: »Svaki sa svojim momkom neka noći u Jeruzalemu, da bi nam noću bili stražari, a danju radnici.« 23 Ni ja ni moja braća ni moji momci ni ljudi iz straže koji su me pratili, nitko od nas nije skidao svojih haljina; svatko je držao svoje oružje čak i kod vode.