Jutarnji stih

Pisanje u pijesku

“Te se uspravi pa je upita: ‘Ženo, gdje su? Nitko te ne osudi?'” (Ivan 8,10)

Dok smo radili u selu Staraja Vižva, brat Oleg i ja ušli smo u vatrogasnu postaju. Pozdravila su nas dva radnika; mi smo im se predstavili kao predstavnici nakladničke kuće Izvor života. Popričali smo, a oni su nas uputili k svojim šefovima koji su bili vani u dvorištu. Tu smo okupljenim ljudima pokazali neke naše knjige. Oni su rekli da im se knjige sviđaju, ali da ih ne mogu kupiti jer nemaju novca.

Tako smo se onda vratili unutra k onoj dvojici ljudi koje smo najprije upoznali, tiho se moleći za Božje vodstvo. Našli smo ih u blizini simulatora za vatrogasnu poduku. Pošto smo se malo raspitivali o simulatoru, porazgovarali smo i o traktatima koje smo im malo prije ostavili. Tada nam je jedan od vatrogasaca, Juri, ispričao svoje životno iskustvo.

Juri je pio puno alkohola, ali je jedne noći sanjao kako sudjeluje u događaju sa ženom uhvaćenom u preljubu, koju su doveli Kristu da joj izrekne kaznu. Vidio je kako Isus piše prstom po pijesku i ženine tužitelje kako zatim tiho odlaze. Čuo je u snu Isusa kako govori ženi: “Ni ja tene osuđujem, idi i više ne griješi!”

Kad se probudio, probudio je i svoju ženu i rekao joj da moraju kupiti Bibliju. Ona mu je odgovorila da grešnici kakav je on ne bi trebali čitati Bibliju. Ali on je nije poslušao. Umjesto toga pronašao je zapis o svojem snu u Ivanu 8,1-11. Dok je čitao o tom događaju, osjećao je kao da mu vatrene strelice probadaju grudi i da Gospodin progovara i njemu te iste riječi. Otada je Juri prestao piti i počeo redovno čitati Bibliju. Rekao je da mu je Biblija potpuno preokrenula život, ali da ne razumije mnoge pojedinosti koje čita.

Predložio sam mu biblijske satove koji će mu pomoći da bolje razumije ono što čita. Složio se i uskoro je počeo s prvom temom. Zatim je počeo čitati Veliku borbu. Mi ne znamo konačni ishod događaja s Jurom, ali smo zahvalni Bogu što nas je odveo k njemu.

Fjodor Polegenko, Ukrajina


Komentiraj