Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo Postanak 32.
1 A Jakov ode svojim putem. I dođoše mu u susret anđeli Božji. 2 I kad ih Jakov ugleda, reče: »Ovo je taborište Božje.« A onome mjestu nadjenu ime Mahanaim. 3 Tada Jakov posla pred sobom glasnike svojemu bratu Ezavu u zemlju Seir u edomski kraj. 4 I zapovjedi im govoreći: »Ovako ćete reći mojemu gospodaru Ezavu: ‘Ovako kaže sluga tvoj Jakov: Boravio sam kod Labana i zadržao se ondje sve dosad. 5 Imam i volova i magaraca i ovaca i slugu i sluškinja; i poslah da jave gospodaru mojemu da bih našao milost u tvojim očima.’« 6 I glasnici se vratiše Jakovu govoreći: »Došli smo k tvojemu bratu Ezavu, a i on ide k tebi ususret, i četiri stotine ljudi s njim.« 7 Nato se Jakov silno prestraši i potrese; i razdijeli ljude koji bijahu s njim, i ovce i goveda i deve, na dva tabora. 8 I reče: »Ako Ezav krene na jedan tabor i udari na nj, onda bi se tabor koji preostane mogao izvući.« 9 Tada Jakov reče: »Bože mojega oca Abrahama i Bože mojega oca Izaka! Gospode, ti koji mi reče: ‘Vrati se u zemlju svoju i u rod svoj, i ja ću ti biti dobrostiv’! 10 Nisam vrijedan svega milosrđa i sve vjernosti što si je iskazivao sluzi svojemu. Ta samosam sa štapom svojim prešao ovaj Jordan, a sada sam narastao u dva tabora. 11 Izbavi me, molim te, iz ruke brata mojega, iz ruke Ezavove, jer ja se njega bojim; da ne dođe pa udari na me i na mater s djecom. 12 Jer ti si rekao: ‘Odista ću s tobom dobro postupati i potomstvo tvoje umnožiti poput pijeska morskoga što se od množine prebrojiti ne može.’« 13 I prenoći ondje one noći. Onda uze od onoga što mu dođe pod ruku te pripravi dar svojemu bratu Ezavu: 14 dvije stotine koza i dvadeset jaraca, dvije stotine ovaca i dvadeset ovnova; 15 trideset deva dojilica s njihovim mladima, četrdeset krava i deset bikova, dvadeset magarica i deset magaraca.16 I preda to u ruku slugu svojih, svako stado napose. Onda reče svojim slugama: »Idite preda mnom, ali držite razmak između stada i stada.« 17 A prvomu zapovjedi govoreći: »Kad te sretne Ezav, brat moj, pa te upita govoreći: ‘Čiji si ti?’ i ‘Kamo ideš?’ i ‘Čije je ovo pred tobom?’, 18 a ti reci: ‘Sluge tvojega Jakova; ovo je dar što ga šalje svojemu gospodaru Ezavu. A eno i njega za nama.’« 19 Tako zapovjedi i drugomu, i trećemu, i svima koji su išli za stadima, govoreći: »Tako to kažite Ezavu kad naiđete na nj. 20 Pa recite: ‘Eno za nama i sluge tvojega Jakova.’« Jer reče: »Umirit ću lice njegovo darom što preda mnom ide pa mu tek onda ugledati lice. Možda prihvati lice moje.« 21 Tako dar ode pred njim, a on one noći prenoći u taborištu. 22 I te noći on ustade pa uze svoje dvije žene i svoje dvije sluškinje i svoje jedanaestero djece te prijeđe gaz Jaboka. 23 A pošto njih uze i prebaci preko potoka, prebaci i ono što bijaše njegovo. 24 Tada Jakov osta sam. I neki se čovjek hrvao s njim dok nije zora svanula. 25 Pa kad vidje da ga ne može nadjačati, dotače se zaglavka njegova bedra te u hrvanju s njim iščaši Jakovljev bedreni zaglavak. 26 Tada reče: »Pusti me, jer zora sviće!« Ali on reče: »Neću te pustiti dok me ne blagosloviš!« 27 A onaj mu reče: »Kako ti je ime?« On pak reče: »Jakov.« 28 A onaj reče: »Nećeš se više zvati Jakov, nego Izrael; jer si se borio s Bogom i s ljudima, i nadjačao si.« 29 Onda ga Jakov zapita i reče: »Molim te, kaži mi svoje ime!« A onaj reče: »Zašto pitaš za ime moje?« I ondje ga blagoslovi. 30 A onome mjestu Jakov nadjenu ime Peniel: »Jer vidjeh Boga licem u lice, a život mi se poštedje.« 31 I kad je prošao Penuel, nad njim bijaše granulo sunce. A on je hramao zbog bedra svojega. 32 Zato sinovi Izraelovi do današnjega dana ne jedu kukovnu tetivu što se nalazi na bedrenom zaglavku, budući da se dotakao Jakovljeva bedrenog zaglavka u kukovnoj tetivi.