Ujedinjeni u molitvi
U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo Postanak 34.
1 A Dina, kći koju je Lea rodila Jakovu, izađe da bi posjetila kćeri one zemlje. 2 I u nju se zagleda Šekem, sin Hamora Hivijca, glavara zemlje, pa je uhvati i legne s njome te je siluje. 3 I duša njegova prionu za Dinu, kćer Jakovljevu, i on se zaljubi u djevojku te govoraše srcu djevojčinu. 4 I reče Šekem Hamoru, ocu svojemu, govoreći: »Onu mi djevojku uzmi za ženu.« 5 A Jakov doču da je Šekem obeščastio njegovu kćer Dinu. No kako sinovi njegovi bijahu na polju sa stokom njegovom, Jakov odluči mirovati dok oni ne dođu. 6 Uto k Jakovu dođe Hamor, otac Šekemov, da porazgovara s njime. 7 A sinovi Jakovljevi dođoše s polja. Pa kad čuše što se dogodilo, ljudi se ražalostiše i silno se oni ražestiše. Što je učinio — legavši s kćeri Jakovljevom — bijaše besramlje u Izraelu, jer tako se ne smije činiti. 8 I prozbori njima Hamor govoreći: »Šekem, sin moj, dušom svojom čezne za vašom kćeri. Molim vas, dajte mu je za ženu. 9 I ženite se s nama! Dajite nam svoje kćeri, a naše kćeri uzimajte sebi. 10 Tako ćete se među nama nastaniti i zemlja će biti pred vama. Nastanite se i trgujte u njoj, i u njoj stječite imetak.« 11 Potom Šekem reče ocu njezinu i braći njezinoj: »Dajte da nađem milost u vašim očima, i dat ću vam što god reknete. 12 Išćite od mene koliko hoćete — otkupnine i dara — i dat ću koliko mi kažete, a vi meni dajte djevojku za ženu.« 13 Ali sinovi Jakovljevi odgovoriše Šekemu i njegovu ocu Hamoru (a govorili su s prijevarom jer je obeščastio njihovu sestru Dinu) 14 te im rekoše: »Ne možemo takvo što učiniti — sestru svoju dati čovjeku koji je neobrezan — jer to bi za nas bila sramota. 15 Samo ćemo se pod ovim uvjetom nagoditi s vama: ako postanete poput nas te obrežete sve svoje muškarce. 16 Onda ćemo vam davati kćeri naše, a vaše kćeri uzimati sebi; i nastanit ćemo se među vama i biti jedan narod. 17 No ako se oglušite na nas te se ne obrežete, onda ćemo uzeti kćer svoju i otići.« 18 I njihove se riječi učine povoljnima u očima Hamorovim i u očima Šekema, sina Hamorova. 19 I mladić nije oklijevao da to učini, jer mu omilje Jakovljeva kći. A on bijaše najugledniji od sviju iz doma oca svojega. 20 Tako Hamor i Šekem, sin njegov, dođoše na dveri svojega grada i prozboriše ljudima grada svojega govoreći: 21 »Ovi su ljudi miroljubivi prema nama, pa neka se nastane u zemlji i trguju u njoj. Jer gle, zemlja je pred njima dovoljno velika. Kćeri njihove uzimat ćemo za žene, a svoje kćeri davat ćemo njima. 22 No tî će se ljudi samo pod ovim uvjetom nagoditi s nama da se među nama nastane i budu jedan narod: ako se svi naši muškarci obrežu, kao što su oni obrezani. 23 Stoka njihova i njihov imetak i sve životinje njihove, zar to neće biti naše? Samo se nagodimo s njima pa će se među nama nastaniti.« 24 I poslušaše Hamora i njegova sina Šekema svi koji izađoše na dveri grada njegova, pa bude obrezan svaki muškarac, svi koji izlaze na dveri grada njegova. 25 I dogodi se, trećega dana, kad još bijahu u bolovima, da dva Jakovljeva sina — Šimun i Levi, braća Dinina — uzeše svaki svoj mač i nesmetano uđoše u grad te poubijaše sve muškarce. 26 Oštricom mača pogubiše i Hamora i Šekema, sina njegova, pa uzeše Dinu iz kuće Šekemove i odoše. 27 Sinovi Jakovljevi dođoše na pobijene i oplijeniše grad, jer obeščastiše sestru njihovu. 28 Ovce njihove i goveda njihova i magarad njihovu, i što bijaše u gradu i što bijaše na polju, odvedoše; 29 a sve blago njihovo i svu njihovu nejačad i žene njihove zasužnjiše, i oplijeniše sve što nađoše po kućama. 30 Tada Jakov reče Šimunu i Leviju: »Uveli ste me u nepriliku omrazivši me među stanovnicima zemlje, Kanaancima i Perižanima; mojih je malen broj — ako se skupe protiv mene i udare na me, bit ću uništen i ja i moj dom.« 31 Ali oni rekoše: »Zar da s našom sestrom postupa kao s bludnicom?«