Vjerujte Njegovim prorocima Biblija

Postanak 43

Ujedinjeni u molitvi

U sklopu inicijative Vjerujte Njegovim prorocima danas čitamo Postanak 43.

1 Ali glad u zemlji bijaše velika. 2 I dogodi se, kad su pojeli žito što ga bijahu donijeli iz Egipta, da im reče otac njihov: »Idite opet, kupite malo hrane za nas!« 3 Nato mu Juda reče govoreći: »Onaj nas je čovjek jasno opomenuo govoreći: ‘Nećete vidjeti lica mojega dok brat vaš ne bude s vama.’ 4 Ako pošalješ s nama brata našega, mi ćemo sići i kupit ćemo ti hrane. 5 Ako li ga ti ne pošalješ, nećemo silaziti, jer onaj nam je čovjek rekao: ‘Nećete vidjeti lica mojega dok brat vaš ne bude s vama.’« 6 Tada reče Izrael: »Zašto mi nanijeste zlo kazavši onomu čovjeku da imate još jednoga brata?« 7 A oni rekoše: »Čovjek se potanko raspitivao za nas i za naš rod govoreći: ‘Je li vam otac još živ? Imate li još kojeg brata?’, a mi mu odgovarasmo na ta pitanja. Jesmo li mogli znati da će reći: ‘Dovedite brata svojega’?« 8 Onda Juda reče Izraelu, ocu svojemu: »Pusti dječaka sa mnom pa da ustanemo i krenemo; tako ćemo preživjeti, a ne pomrijeti — i mi, i ti, i nejačad naša. 9 Ja ti za nj jamčim, iz moje ga ruke išći. A ako ti ga ne dovedem i preda te ga ne stavim, nek sam ti kriv u sve dane! 10 Jer da nismo oklijevali, dosad bismo se već dvaput vratili.« 11 Nato im reče Izrael, otac njihov: »Kad je tako, onda učinite ovo: uzmite u svoje torbe najboljih proizvoda ove zemlje i ponesite na dar onomu čovjeku — malo balzama i malo meda, mirodija i mirhe, pistačâ i bademâ. 12 A novaca ponesite dvostruko u ruci svojoj; i novac što je bio vraćen u grlima vaših vreća odnesite natrag u rukama svojim — možda je to bila omaška. 13 Uzmite i brata svojega pa ustanite, idite opet k onomu čovjeku. 14 A Bog Svemogući neka vam iskaže milosrđe pred onim čovjekom te vamon pusti vašega drugoga brata i Benjamina. A ja, ako ostanem bez djece, neka ostanem.« 15 Tada ljudi uzmu taj dar i ponesu dvostruko novaca u ruci svojoj, i Benjamina, pa ustanu i siđu u Egipat te stanu pred Josipa. 16 A kad Josip vidje Benjamina s njima, reče upravitelju doma svojega: »Uvedi ljude u kuću pa zakolji živinče i pripravi, jer će ovi ljudi sa mnom blagovati o podne.« 17 Čovjek i učini kako mu reče Josip; i uvede čovjek ljude u kuću Josipovu. 18 A ljudi se prestrašiše kad bijahu uvede­ni u kuću Josipovu te rekoše: »Zbog novca što je ono prvi put bio vraćen u naše vreće uvedoše nas da nas svladaju i navale na nas te nas, zajedno s našom magaradi, uzmu za robove.« 19 Zato pristupiše upravitelju doma Josipova pa mu na ulazu u kuću prozboriše. 20 I rekoše: »Oprosti, gospodaru! Ono prvi put doista siđosmo da bismo kupili hrane. 21 I dogodi se, kad smo stigli na prenoćište i otvorili vreće svoje, kad gle: svakomu novac u grlu vreće njegove — naš novac, na mjeru. I donijesmo ga natrag u ruci svojoj. 22 A ponijeli smo u ruci svojoj i drugoga novca da kupimo hrane. Mi ne znamo tko nam je stavio novac u vreće naše.« 23 A on reče: »Mir vama! Ne bojte se! Bog vaš i Bog oca vašega metnuo vam je blago u vreće vaše. Vaš je novac k meni stigao.« I izvede im Šimuna. 24 Potom čovjek uvede ljude u Josipovu kuću pa im dade vode da operu noge svoje, a magaradi njihovoj dade krme. 25 Tada oni pripraviše dar za Josipov dolazak o podne, jer su čuli da će ondje blagovati kruh. 26 A kad Josip dođe kući, doniješe mu u kuću dar što bijaše u ruci njihovoj te mu se pokloniše do zemlje. 27 Nato ih on upita jesu li dobro te reče: »Je li dobro vaš stari otac o kojem ste mi govorili? Je li još živ?« 28 A oni rekoše: »Tvoj sluga, otac naš, dobro je; još je živ«, pa se naklone da iskažu poštovanje. 29 Tad on podiže oči svoje te ugleda Benjamina, brata svojega, sina majke svoje. I reče: »Je li ovo vaš najmlađi brat o kojem ste mi govorili?« Pa reče: »Bog ti bio milostiv, sine moj!« 30 Onda Josip požuri van, jer mu je utroba gorjela za bratom njegovim, pa potraži gdje bi se rasplakao. I uđe u ložnicu pa se ondje rasplače. 31 Onda opere lice svoje pa izađe, te se svlada i reče: »Poslužite objed!« 32 I staviše njemu napose, i njima napose, i Egipćanima koji su s njim jeli napose; jer Egipćani ne bi mogli blagovati kruh s Hebrejima — to bi naime za Egipćane bila gnusoba. 33 Tada posjedaše pred njim: prvorođenac prema prvorodstvu svojemu, a najmlađi prema svojoj mladosti; i ljudi u čuđenju gledahu jedan drugoga. 34 I jela ispred njega nosili su njima, a Benjaminov obrok bio je pet puta veći od svih njihovih. Tako su pili i gostili se s njim.